Put ka svetu bez nuklearnog oružja postaje teži

Inicijativa za saradnju Japana sa zapadnim Balkanom oslanja se na dva stuba. Jedan je podrška reformama usmerenim ka integraciji u Evropsku uniju, dok se drugi odnosi na unapređenje regionalne saradnje na zapadnom Balkanu. Evropska unija je strateški partner Japana i Japan se nada da će se zemlje zapadnog Balkana stabilno razvijati kao članice Evrope, kaže u razgovoru za „Politiku” novi ambasador Japana Akira Imamura. On je prilikom predaje akreditiva predsedniku Srbije 25. jula rekao da Tokio nastavlja sa ovom inicijativom, koju je pokrenuo tadašnji premijer Šinzo Abe kada je posetio Beograd 2018. godine.

– Prošlo je pet godina otkako je ova inicijativa objavljena, a njen značaj, kao osnovna smernica japanske politike prema Srbiji, sve je veći. Predsedniku sam takođe preneo da tokom svog mandata želim da nastavim ovu inicijativu – ističe Imamura, koji je stigao u Beograd posle ambasadorskog mandata u Gruziji. U japanskom Ministarstvu spoljnih poslova je od 1984, a do sada je bio, između ostalog, i u diplomatskoj službi u ambasadama u Moskvi, Vašingtonu, Londonu, Kanberi i Otavi.

Vaša ekselencijo, kako ocenjujete odnose dve zemlje danas? Ima li naznaka da bi uskoro mogla da se ostvari nova bilateralna poseta na najvišem nivou?

Odnosi naše dve zemlje su izuzetno prijateljski. Prošle godine smo obeležili 140 godina od uspostavljanja prijateljskih odnosa, pa su tim povodom u obe zemlje održane brojne manifestacije. Takođe, poslednjih godina povećavana su ulaganja japanskih kompanija u Srbiju i naši bilateralni odnosi ulaze u novu fazu. Nakon dolaska bivšeg premijera Abea u Beograd, 2018. godine, nastavljene su posete Japana na visokom nivou, te je već sledeće godine usledila poseta ministra spoljnih poslova Konoa. Nažalost, susrete na visokom nivou prekinula je pandemija virusa korona, ali će jedan od mojih prioriteta biti da aktiviram recipročne posete između dve zemlje.

Posebno važan projekat za naše dve zemlje je izgradnja postrojenja za odsumporavanje u termoelektranama „Nikola Tesla” A i B, za šta finansijsku i ekspertsku podršku daje Japanska agencija za međunarodnu saradnju Džajka (JICA). Da li kompanije iz Japana vide interes za ulaganja u sektoru energetike u Srbiji?

Korišćenjem tehnologije visokog kvaliteta japanske kompanije žele da doprinesu neometanom sprovođenju zelene tranzicije i diverzifikaciji energetskih resursa. U TE „Nikola Tesla” u toku je projekat otklanjanja štetnih materija iz gasova. U Japanu je istom tehnologijom značajno smanjen broj pacijenata sa astmom. Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) pruža tehnološku podršku Srbiji za uvođenje obnovljive energije. Čak i otpadne materije mogu da postanu izvor energije. Investicijom japanske i francuske kompanije, u Vinči će se ubrzo završiti projekat za napajanje beogradskih domaćinstava energijom iz otpada.

Japanski investitori su prisutni u Srbiji, posebno dolaskom JTI 2006. u Sentu, koji zapošljava oko 3.000 ljudi ovde. U međuvremenu je bilo još investicija iz Japana, a u maju je otvorena i fabrika „Nidek”. Ipak, čini se da je broj japanskih kompanija u Srbiji daleko ispod potencijala.

Nakon JTI-a, u Srbiju su došle i kompanije iz automobilske industrije, kao što su „Jazaki”, „Tojo Tajers” i „Nidek”, koje su otvorile brojna radna mesta. Ali one ne donose samo radna mesta. Japanske kompanije cene dugoročna partnerstva zasnovana na poverenju. Za to je neophodno strpljenje. Takođe, imaju jak osećaj društvene odgovornosti, i donose i tu vrstu korporativne kulture. Tokom dvehiljaditih godina značajno je povećan broj japanskih kompanija u Češkoj i Poljskoj. Neki očekuju da se isti obrazac ponovi i u Srbiji. Želim da dam sve od sebe da to postane realnost.

Kakve su mogućnosti za povećanje dvosmerne robne razmene između dve zemlje?

Očekujem da će se obim trgovinske razmene naše dve zemlje u budućnosti uvećati u oba smera, jer dve opšte trgovinske kompanije („Mitsubishi Corporation” i „Itochu”) aktivno posluju u Srbiji. Trguju širokim spektrom proizvoda, od poljoprivrednih do hemijskih. Osim toga, trgovinu je moguće posmatrati iz malo šire perspektive. Na primer, japanske kompanije koje su investirale u Srbiju doprinose povećanju srpskog izvoza jer svoje proizvode izvoze na evropsko tržište. Sa druge strane, japanske kompanije proizvode širom sveta, i njihovi proizvodi uvoze se u Srbiju iz drugih zemalja. Ako uključimo i ove proizvode japanskog brenda, vrednost trgovine će biti mnogo veća.

Vize su ukinute 2011. godine. Da li je 9.000 kilometara vazdušnom linijom glavna prepreka za rast turističkih poseta, pa i kulturne razmene? Koliko se u Japanu danas uopšte zna o Srbiji (ako izuzmemo Piksija)?

Udaljenost od 9.000 kilometara nije prepreka. Broj Japanaca koji su posetili Srbiju 2019. bio je skoro duplo veći od broja Srba koji su posetili Japan. Ipak, taj broj je i dalji mali. Potrebno je da Srbija još bolje promoviše svoje čari. Osaka, Kansai Ekspo 2025. godine, kao i specijalizovana izložba Ekspo koja će se održati dve godine kasnije u Beogradu, biće značajne prilike za tu svrhu. Regionalni pristup bi takođe bio efikasan. Japanci vole da tokom putovanja posete više zemalja odjednom. Takođe, voleo bih da više Srba posećuje Japan. Lepote Japana su raznolike, počev od kulinarstva, najsavremenije tehnologije do animea i mange. Posetite stranicu „Web Japan” i saznajte više o najnovijim trendovima u Japanu.

Japan je priznao Kosovo. Ipak, bio je uzdržan prilikom glasanja o prijemu Kosova u Unesko 2015. godine, na čemu je zvanični Beograd veoma zahvalan. Kako se u vašoj zemlji danas gleda na sporno teritorijalno pitanje, koje Srbija vidi kao ugrožavanje njenog teritorijalnog integriteta?

Japan podržava dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU i pomno prati situaciju na severu Kosova. U vezi sa majskim incidentima izrazili smo ozbiljnu zabrinutost zbog eskalacije tamošnjih tenzija i pozvali na hitne akcije obe strane u cilju deeskalacije. Snažno smo apelovali na obe strane da se ponovo obavežu da se uključe u pomenuti dijalog i da ekspeditivno i u dobroj nameri sprovedu svoje obaveze iz Sporazuma na putu normalizacije i Aneksa o implementaciji postignutih u februaru, odnosno martu.

Vaša zemlja je za građane Srbije (i ne samo za nas) već decenijama simbol tehnološkog napretka i hajtek budućnosti. U razvoju veštačke inteligencije sigurno ste među prvima u svetu, a za mnoge od nas ona tek sada postaje stvarnost. S obzirom na vaša iskustva, treba li je se plašiti? Kako da AI služi čoveku (i čovečanstvu), a ne čovek njoj?

Japan sprovodi inovacije ka realizaciji „Društva 5.0”, koje spaja fizički i virtuelni prostor. AI će biti jedna od ključnih tehnologija u kojoj leže velike mogućnosti, ali i rizik da može doći do zloupotreba. Neophodno je da upravljanje veštačkom inteligencijom bude usklađeno sa demokratskim vrednostima. Jedan od važnih zadataka biće i suočavanje sa lažnim informacijama. Skrenuo bih pažnju na činjenicu da Srbija pokušava da istražuje mogućnosti fuzije biotehnologije i veštačke inteligencije. Japanska farmaceutska kompanija sarađuje sa srpskim istraživačkim institutom na razvojnom istraživanju čija će dijagnostika biti zasnovana na korišćenju veštačke inteligencije. Radujem se daljem napretku ovog projekta.

Za NATO vas vežu tesne partnerske veze, a Japan je pored toga i jedan od najbližih saveznika SAD. Koliko na vašu državu utiče rat u Ukrajini?

Agresija Rusije na Ukrajinu nije samo evropski problem već izazov principima međunarodne zajednice u celini. Japan je suočen sa ozbiljnom bezbednosnom situacijom u Istočnoj Aziji, a premijer Kišida Fumio upozorio je na ovu krizu rekavši da bi „Istočna Azija sutra mogla da bude Ukrajina”. Zato je Japan odlučno odgovorio oštrim sankcijama Rusiji i podrškom Ukrajini. Pozivanjem predsednika Zelenskog na Samit G7 u Hirošimi u maju, pokazana je nepokolebljiva solidarnost sa Ukrajinom. Cenim podršku Srbije rezolucijama UN koje se odnose na Ukrajinu, kao i upućenu humanitarnu pomoć. Želimo da dodatno osnažimo saradnju sa Srbijom u cilju održavanja i jačanja slobodnog i otvorenog međunarodnog poretka zasnovanog na vladavini prava.

Japan je i dalje jedina zemlja koja je iskusila napad nuklearnim oružjem, pre tačno 78 godina. Doživeli ste i veliki akcident u nuklearki u Fukušimi 2011. godine, a imate u blizini i Severnu Koreju, koja raspolaže nuklearnim projektilima. S obzirom na pretnje upotrebom nuklearnog oružja koje se često potežu otkad je počeo rat u Ukrajini, šta mislite koliko je u ovom trenutku svet blizu nuklearne katastrofe?

Podela u vezi s pitanjem nuklearnog razoružavanja u međunarodnoj zajednici se produbljuje, a put ka svetu bez nuklearnog oružja postaje još teži. Pretnja Rusije nuklearnim oružjem apsolutno je neprihvatljiva, a još manje njegova upotreba. Severna Koreja mora da obustavi svoje ilegalne nuklearne programe i programe balističkih projektila. Ove godine, lideri G7 u Hirošimi su se sastali sa Japancima koji su preživeli udar atomske bombe i, dotičući se neopisivih razaranja izazvanih nuklearnim oružjem, objavili su „Viziju Hirošime o nuklearnom razoružanju”, potvrđujući tako posvećenost svetu bez nuklearnog oružja. Predstavnici Republike Srbije prisustvovali su Memorijalnoj ceremoniji mira održanoj u Hirošimi 6. avgusta, na dan kada je atomska bomba bačena pre 78 godina. Kao jedina zemlja koja je ikada pretrpela atomsko bombardovanje tokom rata, Japan će nastaviti da ulaže napore ka nuklearnom razoružavanju i neširenju.