Ključa bosanski lonac

Podizanje optužnice od strane tužilaštva Bosne i Hercegovine protiv Milorada Dodika kao predsednika Republike Srpske i Miloša Lukića kao direktora „Službenog glasnika Republike Srpske” propraćeno je u našim medijima gotovo neprimetno. Čak je i sama Dodikova konferencija za štampu na kojoj je žestoko odgovorio na taj skandalozni čin koji je očito osmišljen u ambasadi SAD u Sarajevu, kao i u kancelariji visokog predstavnika, nije mnogo komentarisana. Iskreno, pomalo me je iznenadila ta pasivnost domaćih medija, jer ta vest je ozbiljan pokazatelj da se tzv. bosanski lonac ponovo podgreva, te da bi vrlo lako mogao i da proključa, a sve ukazuje na to da se sa strane najviše vatra loži.

Razlog za podizanje optužnice je još apsurdniji – nepoštovanje odluka visokog predstavnika. Dakle, da uprostimo, tamošnji okupacioni namesnik je doneo neka pravila koja suštinski brišu Dejtonski sporazum, a sa njim i Republiku Srpsku, te protiv istih ne smeš ništa da kažeš. Ukoliko se usudiš da ih kritikuješ, rizikuješ sankcije, a ako kažeš da nećeš da ih poštuješ, dobiješ i optužnicu. Čovek koga u BiH niko nije birao i koji je jedan običan zapadni činovnik, što bi se reklo nebitan i beznačajan u nekim bitnim okvirima zapadne politike, doživeo je da se uživi u ulogu okupacionog namesnika i da se iživljava za sve svoje promašaje u karijeri prema nama Srbima. Bez obzira na činjenicu da on u Bosni i Hercegovini ne predstavlja apsolutno nikog, jer ga niko nikad u životu nije ni birao, on lečeći sopstvene komplekse smatra da je on upravljač Bosne i Hercegovine, te da predstavnici sva tri naroda moraju da mu kleče. Posebno Srbi nad kojima se ciljano iživljava, verovatno što kao Nemac traži osvetu zbog dva svetska rata. Kako god, njegov zadatak je da obesmisli Republiku Srpsku i to radi vrlo agilno, a podizanje optužnice od strane marionetskog tužilaštva prema Dodiku znači samo jedno – okupator će narediti da se Dodik uhapsi. Šta će se u toj situaciji dogoditi, to sam Bog zna, ali Srbi će se dobrano pripremati da odbrane Republiku Srpsku, jer takav gest bi bio suštinski atak na njeno postojanje.

Možda je vreme i da otvorimo karte, a inače to često činim, jer mi je očeva familija iz Republike Srpske. Elem, svi moji rođaci, komšije, prijatelji, dakle svaki Srbin preko Drine koga znam, uvek će reći da prezire Bosnu i Hercegovinu i da je poštuje samo onoliko koliko mora da obavi životne administrativne stvari u njoj. Bukvalno svaki od njih sanja da se Republika Srpska pripoji Srbiji, za glavni grad smatraju Beograd, a ne Sarajevo i uvek će u sportu navijati za srpske klubove i reprezentaciju Srbije, a sa gađenjem će gledati na reprezentaciju Bosne i Hercegovine. To se nikada neće promeniti i to ovima u Sarajevu mora da bude jasno. Razume se, poštujemo Bosnu i Hercegovinu kao državu, jer smo ujedno i garant Dejtonskog sporazuma, ali ne možemo da se pravimo slepi i da ne vidimo šta se protiv Srba sprema, a i kakva su iskrena stremljenja Srba po pitanju opstanka Bosne i Hercegovine.

Jednostavno, Srbi ovoj i ovakvoj Bosni i Hercegovini srcem i dušom žele da se što pre raspadne i da nestane kao država. Sve dok nerazumni političari u Sarajevu budu pokušavali na silu da centralizuju Bosnu i da im okupacioni namesnik u liku Kristijana Šmita pomaže u tome, tako će se kod Srba otpor i želja za otcepljenjem od Bosne i Hercegovine sve više javljati. Umesto da smiruju tenzije, gospoda okupatori na čelu sa Šmitom samo potpaljuju situaciju i dovode tzv. bosanski lonac do tačke ključanja. Elem, kada proključa, što nikako ne bi valjalo, češaćemo se svi i tamo gde nas ne svrbi. Otuda, da ima pameti, ova optužnica bi se stavila ad akta, bila bi zgužvana i bačena u korpu za zaborav. Ipak, neće se to dogoditi, jer ide se do kraja i nemojte se začuditi kada budu hapsili Dodika. Tada se spremite za češanje.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista