Prut za neposlušnog Dodika

Zapad je do sad protiv Milorada Dodika isprobao sve moguće mere. Od 2017. nalazi se na američkoj crnoj listi, od 2022. sankcije su uvedene i njegovoj porodici. On ne haje i istrajava.

Ombudsman za ljudska prava BiH iz srpskog naroda Nevenko Vranješ upozorio je da se podizanjem najnovije optužnice protiv predsednika Republike Srpske i direktora Službenog glasnika Republike Srpske, na osnovu kvazizakonskog rešenja koje je doneo nelegalni visoki predstavnik najeklatantnije krše ljudska prava i vrši protivpravni progon izabranih zvaničnika i postavljanih državnih službenika Srpske.

„Nelegalnim nametanjem zakona, nedozvoljenim pritiskom na demokratski izabrane predstavnike naroda i državne službenike ugrožava se sloboda odlučivanja u legalnim i legitimno konstituisanim organima, te se vrši krivičnopravni progon lica koja vrše ustavom i zakonom dodijeljene nadležnosti", istakao je Vranješ u saopštenju.

On je naglasio da pravosudni sistem treba da štiti garantovana prava, slobode i demokratske tekovine, a ne da služi za gušenje političke volje stečene u demokratskim procesima.

Prema njegovim riječima, u istoriji demokratskih društava i civilizovanih naroda nije zabeležena ovakva situacija da samozvani protektor, strani državljanin, u pravni poredak uvrsti zakon koji na krajnje represivan način progoni legalno i legitimno izabrane zvaničnike jedne zemlje.

Tužilaštvo BiH podiglo je u petak, 11.avgusta optužnicu protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i vršioca dužnosti direktora Službenog glasnika Republike Srpske Miloša Lukića zbog neizvršavanje odluka Kristijana Šmita.

Milorad Dodik poručio je danas da bi britanski ambasador u BiH trebalo da zna da, kao diplomata, prvenstveno treba da pokaže poštovanje prema institucijama države u kojoj se nalazi, da poštuje njen suverenitet i demokratski izabranu vlast.

„Kao i njegovi prethodnici, a on je samo nastavio istu praksu, pokazao je na krajnje drzak način nepoštovanje prema institucijama Republike Srpske i srpskom narodu koristeći neprimerene ocene o radu predstavnika institucija Srpske", poručio je Dodik na društvenoj mreži X, prenosi RTRS.

On je dodao da, kako je naveo, "taj kolonijalni odnos može da primenjuje prema Federaciji BiH".

Britanski ambasador u BiH Džulijan Rajli ranije je izjavio da je državna imovina u Bosni i Hercegovini postala veoma ispolitizovano pitanje, kao i da je reč o pitanju koje je ključno za koncept države, "s obzirom na to da se država zasniva na teritorijalnom integritetu i suverenitetu".

Sankcije prema Dodiku nisu donele Zapadu željeni rezultat - da predsednika RS izoluju u političkom i ekonomskom smislu, jer Dodik niti putuje u zapadne zemlje, niti u njima poseduje imovinu.

Kako sankcije nisu uzdrmale Dodika, već služe kao svojevrsni orden za otpor neokolonijalizmu, ostala je još jedna, poslednja stepenica kako bi Zapad postigao svoj cilj - optužnica.

U pitanju je politička mera, a ne pravosudna što Sarajevo tvrdi, a jasno je po kazni koja se traži - zabraniti Dodiku političko delovanje.

Zato je Narodna Skupština Republike Srpske (NSRS) donela Zakon o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji Republike Srpske.

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, koji u Republici Srpskoj nije priznat, taj zakon je poništio, a NSRS je potom usvojila i Zakon o neobjavljivanju Šmitovih odluka u Službenom glasniku Republike Srpske.

Profesor Nenad Kecmanović ocenjuje da oni koji stoje iza Šmita dobro znaju da bi uklanjanjem Dodika sa političke scene "kolektivni Zapad polomio zube kolektivnom Srbinu".

"Dodik je postao jedan od nekoliko lidera otpora neokolonijalizmu. Ne kao najjači, ali jeste kao prvoborac tog otpora i time je RS učinio većom i jačom nego što jeste", rekao je Kecmanović za Srnu.

Prema njegovom mišljenju, ne treba sumnjati u to da će Dodik i ovoga puta zvratiti još žešće.