Прут за непослушног Додика

Запад је до сад против Милорада Додика испробао све могуће мере. Од 2017. налази се на америчкој црној листи, од 2022. санкције су уведене и његовој породици. Он не хаје и истрајава.

Омбудсман за људска права БиХ из српског народа Невенко Врањеш упозорио је да се подизањем најновије оптужнице против председника Републике Српске и директора Службеног гласника Републике Српске, на основу квазизаконског решења које је донео нелегални високи представник најеклатантније крше људска права и врши противправни прогон изабраних званичника и постављаних државних службеника Српске.

„Нелегалним наметањем закона, недозвољеним притиском на демократски изабране представнике народа и државне службенике угрожава се слобода одлучивања у легалним и легитимно конституисаним органима, те се врши кривичноправни прогон лица која врше уставом и законом додијељене надлежности", истакао је Врањеш у саопштењу.

Он је нагласио да правосудни систем треба да штити гарантована права, слободе и демократске тековине, а не да служи за гушење политичке воље стечене у демократским процесима.

Према његовим ријечима, у историји демократских друштава и цивилизованих народа није забележена оваква ситуација да самозвани протектор, страни држављанин, у правни поредак уврсти закон који на крајње репресиван начин прогони легално и легитимно изабране званичнике једне земље.

Тужилаштво БиХ подигло је у петак, 11.августа оптужницу против председника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора Службеног гласника Републике Српске Милоша Лукића због неизвршавање одлука Кристијана Шмита.

Милорад Додик поручио је данас да би британски амбасадор у БиХ требало да зна да, као дипломата, првенствено треба да покаже поштовање према институцијама државе у којој се налази, да поштује њен суверенитет и демократски изабрану власт.

„Као и његови претходници, а он је само наставио исту праксу, показао је на крајње дрзак начин непоштовање према институцијама Републике Српске и српском народу користећи непримерене оцене о раду представника институција Српске", поручио је Додик на друштвеној мрежи X, преноси РТРС.

Он је додао да, како је навео, "тај колонијални однос може да примењује према Федерацији БиХ".

Британски амбасадор у БиХ Џулијан Рајли раније је изјавио да је државна имовина у Босни и Херцеговини постала веома исполитизовано питање, као и да је реч о питању које је кључно за концепт државе, "с обзиром на то да се држава заснива на територијалном интегритету и суверенитету".

Санкције према Додику нису донеле Западу жељени резултат - да председника РС изолују у политичком и економском смислу, јер Додик нити путује у западне земље, нити у њима поседује имовину.

Како санкције нису уздрмале Додика, већ служе као својеврсни орден за отпор неоколонијализму, остала је још једна, последња степеница како би Запад постигао свој циљ - оптужница.

У питању је политичка мера, а не правосудна што Сарајево тврди, а јасно је по казни која се тражи - забранити Додику политичко деловање.

Зато је Народна Скупштина Републике Српске (НСРС) донела Закон о непримењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске.

Високи представник у БиХ Кристијан Шмит, који у Републици Српској није признат, тај закон је поништио, а НСРС је потом усвојила и Закон о необјављивању Шмитових одлука у Службеном гласнику Републике Српске.

Професор Ненад Кецмановић оцењује да они који стоје иза Шмита добро знају да би уклањањем Додика са политичке сцене "колективни Запад поломио зубе колективном Србину".

"Додик је постао један од неколико лидера отпора неоколонијализму. Не као најјачи, али јесте као првоборац тог отпора и тиме је РС учинио већом и јачом него што јесте", рекао је Кецмановић за Срну.

Према његовом мишљењу, не треба сумњати у то да ће Додик и овога пута звратити још жешће.