Poziv na preobraženje

Ima velikih događaja u istoriji koje slavimo i kojih se podsećamo ne samo zbog njihovog značaja u prošlosti, već i zato što su značajni u sadašnjosti i budućnosti. Zato što se na njima temelji naša stvarnost, ono na čemu zasnivamo svoje postojanje, gradimo svoj identitet i sa čime živimo. Neki od njih su naši najvidljiviji duhovni orijentiri. U njima se pokazuje smisao i cilj života na zemlji.

Među takvima je i praznik Preobraženje Gospodnje.

Jedan od dvanaest najvećih praznika u Crkvi pravoslavnoj, pogled na nepatvorenu večnu nebesku svetlost, iz zemaljske tame.

Čovek je stvoren za večnu slavu

Kada se zagledamo u istoriju civilizacije, videćemo da na ovom svetu sve što postoji i sve što se događa  biva radi čoveka, koristi čoveku ili se dešava zbog njegove nemarnosti, zbog njegovog upuštanja u zlo. A kroz Preobraženje čoveku se pokazuje najviše odredište do kojeg se sa Zemlje može stići, odredište nezalazne svetlosti. Pokazuje se da je čovek stvoren za večnu slavu; da je može steći, ukoliko radi na sebi, ako čini ono na šta je pozvan i prizvan.

Preobraženje je razdelnica između svetlosti i tame.

Predskazao je Isus Hristos učenicima svojim da mora ići u Jerusalim, da će mnogo postradati od starešina, prvosveštenika i književnika, da će ubijen biti, a da će treći dan ustati (vaskrsnuti). Iako su bili svedoci čuda Njegovih, učenici se vrlo uplašiše.

Nakon šest dana od razgovora s učenicima Isus Hristos, da bi pokazao božansku slavu, poziva trojicu učenika, Petra, Jakova i Jovana, i izvodi ih, po predanju na goru Tavor. Stigavši, Isus stade da se moli, a učenici sedoše da se odmore i umorni zaspaše. Kad se probudiše, videše Učitelja njihovog u dotad neviđenoj svetlosti. U svetlosti za koju ni pisci jevanđelja ne uspevaju da nađu dovoljno reči koje bi u ponoći opisale to što se dogodilo.

Ukazaše se učenicima i dvojica velikih starozavetnih proroka, Mojsije i Ilija. Čuli su kako s Isusom govore o smrti koja ga čeka u Jerusalimu. Videvši da se zakonodavac Mojsije i prorok Ilija udaljavaju od Isusa, a pošto su učenici bili uplašeni, ne znajući šta da kažu, Petar reče Isusu: „Učitelju, dobro nam je ovde biti; da načinimo tri senice: Tebi jednu, i Mojsiju jednu, i Iliji jednu.” Utom se pojavi sjajan oblak koji ih zakloni, a iz oblaka dođe glas: „Ovo je Sin Moj ljubljeni, Koji je po Mojoj volji; Njega slušajte.” Učenici se uplašiše i padoše ničice. Isus ih dohvati i reče: „Ustanite i ne bojte se.” Kad podigoše oči, videše Učitelja u svom običnom obličju. Silazeći sa gore, Isus im zapovedi da nikome ne kazuju to što su videli, dok Sin Čovečji iz mrtvih ne vaskrsne.

Pokazana je slava Njegovog Božanstva, i s neba potvrđeno da je Isus Hristos – Sin Božji.

Sveti otac Justin (Popović), u jednoj prazničnoj besedi ovako je objasnio zašto se Gospod preobrazio na gori Tavor: „Radi toga da bi pokazao da telo ljudsko, telo moje i tvoje i svačije telo, svaka priroda ljudska i sva priroda ljudska treba da bude ispunjena Božanstvom, da je to njena namena. Zato je Bog stvorio telo da ga ispunjujemo Božanskim silama, da

bismo se i mi ispunili tom punoćom Božanskom.”

Kada na ovom svetu vidi Preobraženje Gospodnje, i sam čovek je pozvan i upućen da se preobražava, da postaje bolji, da se kloni i oslobađa greha i da uzrasta u vrlinama. Čovek se preobražava – uspravlja i uzrasta – svakim svojim dobrim delom. A koliko u tome uspeva  zavisi samo od njega, od njegove volje, od njegove duhovne spremnosti.

Preobraženje podrazumeva stvaralačku aktivnost čoveka. Jer, pasivnost vodi u zapuštenost i u propadanje.

Preobražava se i gora i voda

Zato Sveti apostol Pavle moli svoju braću: „Ne saobražavajte se ovome veku, nego se preobražavajte obnovljenjem uma svoga, da iskustvom poznate šta je dobra i ugodna i savršena volja Božija.”

Prema narodnom tumačenju, na Preobraženje se preobražavaju i gora i voda; pa i samo nebo, u gluvo doba, tri puta se preobražava.

Preobraženje je potreba. Otuda je i izatkana stara jevrejska izreka: „Ako ne postanemo bolji, postaćemo gori!”