Позив на преображење

Има великих догађаја у историји које славимо и којих се подсећамо не само због њиховог значаја у прошлости, већ и зато што су значајни у садашњости и будућности. Зато што се на њима темељи наша стварност, оно на чему заснивамо своје постојање, градимо свој идентитет и са чиме живимо. Неки од њих су наши највидљивији духовни оријентири. У њима се показује смисао и циљ живота на земљи.

Међу таквима је и празник Преображење Господње.

Један од дванаест највећих празника у Цркви православној, поглед на непатворену вечну небеску светлост, из земаљске таме.

Човек је створен за вечну славу

Када се загледамо у историју цивилизације, видећемо да на овом свету све што постоји и све што се догађа  бива ради човека, користи човеку или се дешава због његове немарности, због његовог упуштања у зло. А кроз Преображење човеку се показује највише одредиште до којег се са Земље може стићи, одредиште незалазне светлости. Показује се да је човек створен за вечну славу; да је може стећи, уколико ради на себи, ако чини оно на шта је позван и призван.

Преображење је разделница између светлости и таме.

Предсказао је Исус Христос ученицима својим да мора ићи у Јерусалим, да ће много пострадати од старешина, првосвештеника и књижевника, да ће убијен бити, а да ће трећи дан устати (васкрснути). Иако су били сведоци чуда Његових, ученици се врло уплашише.

Након шест дана од разговора с ученицима Исус Христос, да би показао божанску славу, позива тројицу ученика, Петра, Јакова и Јована, и изводи их, по предању на гору Тавор. Стигавши, Исус стаде да се моли, а ученици седоше да се одморе и уморни заспаше. Кад се пробудише, видеше Учитеља њиховог у дотад невиђеној светлости. У светлости за коју ни писци јеванђеља не успевају да нађу довољно речи које би у поноћи описале то што се догодило.

Указаше се ученицима и двојица великих старозаветних пророка, Мојсије и Илија. Чули су како с Исусом говоре о смрти која га чека у Јерусалиму. Видевши да се законодавац Мојсије и пророк Илија удаљавају од Исуса, а пошто су ученици били уплашени, не знајући шта да кажу, Петар рече Исусу: „Учитељу, добро нам је овде бити; да начинимо три сенице: Теби једну, и Мојсију једну, и Илији једну.” Утом се појави сјајан облак који их заклони, а из облака дође глас: „Ово је Син Мој љубљени, Који је по Мојој вољи; Њега слушајте.” Ученици се уплашише и падоше ничице. Исус их дохвати и рече: „Устаните и не бојте се.” Кад подигоше очи, видеше Учитеља у свом обичном обличју. Силазећи са горе, Исус им заповеди да никоме не казују то што су видели, док Син Човечји из мртвих не васкрсне.

Показана је слава Његовог Божанства, и с неба потврђено да је Исус Христос – Син Божји.

Свети отац Јустин (Поповић), у једној празничној беседи овако је објаснио зашто се Господ преобразио на гори Тавор: „Ради тога да би показао да тело људско, тело моје и твоје и свачије тело, свака природа људска и сва природа људска треба да буде испуњена Божанством, да је то њена намена. Зато је Бог створио тело да га испуњујемо Божанским силама, да

бисмо се и ми испунили том пуноћом Божанском.”

Када на овом свету види Преображење Господње, и сам човек је позван и упућен да се преображава, да постаје бољи, да се клони и ослобађа греха и да узраста у врлинама. Човек се преображава – усправља и узраста – сваким својим добрим делом. А колико у томе успева  зависи само од њега, од његове воље, од његове духовне спремности.

Преображење подразумева стваралачку активност човека. Јер, пасивност води у запуштеност и у пропадање.

Преображава се и гора и вода

Зато Свети апостол Павлe моли своју браћу: „Не саображавајте се овоме веку, него се преображавајте обновљењем ума свога, да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља Божија.”

Према народном тумачењу, на Преображење се преображавају и гора и вода; па и само небо, у глуво доба, три пута се преображава.

Преображење је потреба. Отуда је и изаткана стара јеврејска изрека: „Ако не постанемо бољи, постаћемо гори!”