Probni balon NATO-a u Ukrajini

Posle burnih reakcija u Ukrajini i Rusiji na izjavu šefa kancelarije generalnog sekretara alijanse Stijana Jensena da bi se članstvo Kijeva u NATO-u moglo zameniti za teritorijalne ustupke u korist Rusije – vojni savez se odrekao njegovih reči. Ukrajinska „javnost” je prenela reči jednog neimenovanog zvaničnika alijanse koji je saopštio neslaganje s tim predlogom i naglasio da NATO u potpunosti podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

Prema njegovim rečima, takvu poziciju su potvrdili lideri članica na samitu u Vilnjusu i on se nije promenio. „Nastavićemo da podržavamo Ukrajinu koliko god bude potrebno i posvećeni smo postizanju pravednog i trajnog mira”, rekao je on i istovremeno naglasio da Ukrajina sama mora da odluči kada i pod kojim uslovima će postići mir. Taj zvaničnik NATO-a je takođe rekao da postoji potreba za bezbednosnim aranžmanima kako bi se osiguralo da se rat ne ponovi.

Jensen je rekao da bi ustupanje dela teritorije Ruskoj Federaciji mogao da bude deo dogovora o okončanju rata. On je ovu mogućnost izneo tokom debate u Norveškoj, a u utorak je prenelo lokalno izdanje „Verdens gang”. Prema njegovim rečima, pregovori o posleratnom statusu Ukrajine već su u toku i on nije jedini koji postavlja pitanja o ustupanju teritorije. „Ne kažem da bi to trebalo da bude tako. Ali to može biti moguće rešenje. Postoje značajni pomaci u pitanju budućeg članstva Ukrajine u NATO-u”, dodao je on i naglasio da je važno da postoji temeljna diskusija o tome.

I sam generalni sekretar saveza Jens Stoltenberg je više puta naglašavao da je na Ukrajini da odluči o vremenu i uslovima razgovora sa Rusijom o prekidu neprijateljstava.

Vlada opšte uverenje da Jensen nikako nije slučajno dao ovu izjavu i da je počelo opipavanje pulsa i polako iznošenje namera saveznika Ukrajine da se postavi okvir za pregovore. Pogotovo što ovo nije prvi put. Početkom februara takođe su se u medijima pojavili napisi „mir za teritorije”. To je podrazumevalo zamrzavanje rata duž linije fronta, koja bi faktički postala nova granica između Ukrajine i Rusije. Veliki odjek i tada je izazvala informacija objavljena u „Noje cirher cajtungu” da su SAD navodno ponudile Rusiji i Ukrajini da okončaju rat na ovom principu. Švajcarski list je preneo da je sredinom januara američki predsednik Džozef Bajden naložio šefu Cije Vilijamu Bernsu da poseti Kijev i Moskvu i proceni njihovu spremnost za pregovore.

Prema ovom tekstu, Berns je predložio da Rusija zadrži 20 odsto teritorije u Ukrajini (po svemu sudeći, deo koji drži kontrolom) i okonča rat. List je kasnije izvestio da su obe države odbile taj predlog, jer Ukrajina nije htela da se odrekne teritorije, a Rusija veruje da će dugoročno moći da dobije rat i zauzme još više regiona.

Nakon objavljivanja ovog teksta i Bela kuća i Kremlj su demantovali da je šef Cije odleteo u Moskvu i negirali da je nudio takav mir. Objavljivanje teksta je ipak shvaćeno kao pokušaj da se pokrene rasprava o samoj ideji takvog načina okončanja rata. Poslednje dve nedelje zapadni mediji otvoreno izveštavaju o tome da je ukrajinska kontraofanziva propala i da na frontu, za sada, vlada pat-pozicija. Pretpostavlja se da bi na jesen i tokom zime ruske snage mogle da krenu u novu ofanzivu.

O ideji „mir za teritorije” krajem maja je pisao i „Njujork tajms”, što samo znači da je predlog „izbačen” u javnost kao probni balon i pre početka dugo najavljivane ukrajinske kontraofanzive. O tome je govorio i bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen početkom jula. Reči penzionisanog funkcionera tada nisu uzete naročito ozbiljno, ali se zaboravilo da je on u kancelariji Volodimira Zelenskog bio zadužen za razvoj takozvanih bezbednosnih garancija za Ukrajinu.

Bivši generalni sekretar NATO-a je rekao da bi to, navodno, moglo da ima stabilizujući efekat na celu Evropu, a kao primer je naveo ulazak Zapadne Nemačke u NATO 1955. godine. Prema njegovim rečima, u ovim situacijama ima mnogo razlika, ali da su paralele moguće.

Zvaničnici iz Kijeva su odbili najnoviji predlog, a ni Moskva njime nije zadovoljna, jer bi to značilo dalje širenje NATO-a prema Rusiji, a rat je i počeo kao otpor Moskve proširenju alijanse na granice Ruske Federacije.