Rtanj bez čaja

Boljevac – Timočki Rtanj, iznad Boljevca, nadaleko je poznat po afrodizijačkoj travci od koje se, ko zna otkad, spravlja čuveni rtanjski čaj. Sve do ove godine čuvene su bile i organizovane berbe „rtanjskog čaja“, u avgustu i septembru, ali – stigla je i zvanična zabrana nadležnih iz Beograda da se sa berbom na Rtnju prestane. Zato što je „muška travka“, koja uspeva samo ovde, zabrinjavajuće proređena. Radoznali i halapljivi čupali su je, nestručno, iz korena. Konačno, biće zaštićena dok se ne oporavi.

„Najmuškija” timočka planina, sa prepoznatljivom gorostasnom kupom, kao da se snuždila. Bez veselih berača i brendovite mirišljave travke. A činilo se da je čudotvorna „satureja kitaibeli“ neuništiva. Još su u živom sećanju mnogih prirodoljubaca one godine kada je boljevački kombinat „Rtanj“ dovodio ovamo više od stotinu berača u jednom danu, i kako su oni, predvođeni dr Bojanom Milojević sa beogradskog Instituta za lekovito bilje „Josif Pančić“, stručno (makazama i noževima) za sedam časova ubirali i do 100 kilograma duguljastih travki sa plavičastim cvetovima.

Bilo je tog bilja dovoljno i za boljevački kombinat i za berače i njihove kućne apoteke. Bilo je i hvalospeva biljci, smeha i dosetki. Navodno je u stara vremena bilo zabranjeno popovima da upotrebljavaju ovu biljku. Zbog iskušenja. Nekadašnji direktor kombinata „Rtanj“ Vojislav Vijorović smislio je i efektnu reklamu za rtanjski afrodizijak (kad i „vep“ otkaže/ rtanjski čaj pomaže), a uveliko se pričalo i o eksperimentima sa plantažnim uzgojem ove biljke. Ali, u ratnim godinama i godinama blokada i sankcija, zaboravljeni su eksperimenti i ona fabrika za preradu lekovitog bilja, koja se uveliko gradila u boljevačkom selu Valakonju. Za gradnju te fabrike u prvoj ekološkoj opštini u Srbiji, koja je sada u parlogu, interesovali su se i „Galenika“ i „Zdravlje“, zdravstveni instituti, kozmetičke fabrike.

Nije baš najizvesnije da rtanjski čaj svakome pomaže „u onim stvarima“, ali je dokazano da izuzetno deluje kod velikog kašlja, slabog apetita, stomačnih tegoba, nervne napetosti. Pomenuta dr Bojana Milojević između 1971. i 1975. godine proučavala je biljni svet Rtnja po specijalnom američkom programu i odbranila doktorsku disertaciju. Pričala je i kako je jednom svom komšiji ovom biljkom izlečila rak prostate.

Poznata naučnica umrla je u poznim godinama. Niko više ovde ne obučava berače. Umnožava se stihija, u berbi i prometu. Ipak, nadležni su, konačno, uvažili vapaj iz uticajnog zaječarskog Udruženja ljubitelja prirode „Melisa“. Na Rtanj su upućeni i inspektori.

A u pomenutoj „Melisi“, koja postoji već dve decenije, i zvanično su nam potvrdili da je rtanjski čaj stavljen pod zaštitu. Zabranjena je, rekli su nam, i berba žute lincure na Staroj planini. Obnarodovana je i zaštita gorke deteline, medveđeg grožđa, žalfije, miloduha i smilja. Donedavno je pred istrebljenjem bio i gorocvet (adonis) u okolini Sokobanje.

U zaječarskom udruženju kažu da sve čine da svaka od 250 vrsta samoniklog lekovitog bilja na timočkom području bude zaštićena. Srećom, „Melisa“ nije usamljena. Osnovano je i udruženje „Melem“ u Boru i udruženje „Dr Jovan Tucakov“ u Sokobanji. Da se priroda zaštiti od biljoždera grosista.

Stojan Todorović