​ Najvažnije pravovremeno upozorenje na nepogode

Srbiju je ovog leta pogodilo više superćelijskih oluja. Ovaj termin se u javnosti ranije nije često pominjao iako se ovakve oluje svake godine osmatraju u našoj zemlji i regionu, kaže u razgovoru za „Politiku” profesor dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

– Sve oluje su najčešće označavane kao „olujne nepogode”. Međutim, u stručnim krugovima, svaka oluja se klasifikovala kao jedna od tri kategorije: jednoćelijska, višećelijska ili superćelijska. Ipak zbog trenda porasta temperature vazduha, oluje postaju burnije i povećava se broj superćelijskih oluja – objašnjava Nikolić.

Kako se stvaraju superćelijske oluje?

One nastaju kada hladna vazdušna masa stigne na jako zagrejano tlo, iznad koga egzistira topla i nestabilna vazdušna masa, što uz smicanje vetra po visini, uzrokuje ekstremnu nestabilnost atmosfere u graničnoj oblasti između hladne i tople vazdušne mase koja se naziva atmosferski front. Ove godine imali smo seriju uzastopnih prodora vazdušnih masa značajno hladnijih od podloge i pojavu olujnih nepogoda kao superćelijskih oluja. Bitna karakteristika i ekstrem ovog leta jeste učestalost ovakvih brzih i jakih superćelijskih procesa sa sličnim putanjama, u vremenskom intervalu od 13. jula do početka avgusta, kada su snažni oblačni sistemi, krećući se od severne Italije, južnih delova Austrije, preko Slovenije, južnih delova Mađarske i Hrvatske, zahvatali i naše područje. Superćelije se od ostalih tipova nepogoda razlikuju po rotirajućoj uzlaznoj struji vazduha i dužem životnom veku nepogode i odgovorne su za pojavu krupnog grada i olujnog vetra, tj. razornije su od ostalih kategorija oluja.

Evropa je ovog leta na udaru vrućina i poplava. Da li to znači da se klima promenila?

Vremenskih nepogoda je bilo oduvek, a klimatske promene su kompleksan fenomen na kojem je naš naučnik Milutin Milanković stekao svetsku slavu. U novije vreme, u naučnoj i stručnoj javnosti česti su nesporazumi u shvatanju pojmova vremena i klime koji dovode do polemike i osporavanja zaključaka bez obzira na njihovu relevantnost. Mora se, zato, imati u vidu da vreme predstavlja stanje meteoroloških elemenata i meteoroloških pojava na posmatranom prostoru, koje se odnosi na vremenski interval od nekoliko minuta do jednog časa, dana, dekade, meseca, godišnjeg doba ili vegetacionog perioda. Kada je klima u pitanju, veliki broj faktora utiče na klimu i klimatska kolebanja. Ona predstavlja rezultantu geofizičkih, astronomskih i mnogih drugih faktora, pa je izučavanje klime i klimatskih promena prilično komplikovano. U tom smislu vrućine i poplave, posmatrane samo u ovoj sezoni, mogu ukazivati, ali same po sebi ne dokazuju, tj. nisu dovoljno jasan znak da se klima promenila. Kao pojava, klima se definiše na osnovu iskustva sa vremenskim pojavama. U skladu sa definicijom vremena, najkraća klimatska kolebanja imaju sezonski karakter, a za jasan dokaz o klimatskim promenama potrebne su analize višedecenijskih trendova procesa. Analiza temperature vazduha u poslednjem stoleću pokazuje promenu ovog klimatskog elementa, odnosno opšti trend porasta, zbog čega vazduh sadrži sve više vodene pare, a oluje u proseku postaju burnije. Ako definišemo dane u kojima je palo više od 30 mm kiše kao dane sa ekstremnim padavinama, njihov broj u poslednjoj deceniji je znatno povećan u odnosu na period 1961‒1990. godine. S tim u vezi je i povećan broj osmotrenih superćelijskih oluja.

Mišljenja stručnjaka o superćelijskim olujama se razlikuju, neki misle da su one odavno viđene, drugi da su rezultat promene klime. Koje je vaše mišljenje?

Za nastanak superćelijskih oluja neophodno je podizanje vlažnog, toplog i nestabilnog vazduha u atmosferskoj sredini u kojoj postoji izraženo vertikalno smicanje vetra, koje možemo posmatrati po pravcu i intenzitetu. Najvažniji je profil vetra od Zemljine površine do šest kilometara visine. Gde god da se na svetu prethodno navedeni uslovi ispune, može nastati superćelijska nepogoda. Ovakvih oluja je u našem podneblju bilo i ranije, ali određeni trendovi klimatskih elemenata mogu usloviti da se njihov broj poveća. Kao ilustraciju navešću ekstremnu oluju sa intenzivnim superćelijskim procesom, koja je zahvatila pojedine delove Srbije 25. jula 1987, kada je oblak od severnog dela Slovenije i južne Austrije, preko južnih delova Mađarske i severnih delova Hrvatske, gotovo dijagonalno prešao Vojvodinu i nastavio kroz Rumuniju, sve vreme dajući jak grad i orkanske udare vetra. Dužina trase premeštanja oblaka bila je preko 1.000 kilometara, širina oko 30 kilometara, a evidentirana šteta od grada samo u Vojvodini iznosila je 11 odsto bruto nacionalnog dohotka severne pokrajine. Ekstremna je bila i 2014. godina kada je osim drastičnih padavina, koje su izazvale poplave u maju, celo proleće i leto obeležio suficit padavina. Dve godine kasnije (jun 2016), superćelijska nepogoda, koja se razvila nad Beogradom, izazvala je krupan grad i tornado u Pančevu, a zatim se preko Banata, Rumunije i Ukrajine premeštala sve do Rusije, gde je oblak konačno oslabio. Proleće i leto 2023. takođe će ostati zapamćeni na listi godina sa velikim brojem vremenskih nepogoda, naročito na severu Italije, u zapadnim i centralnim delovima Balkana, kao i u oblasti Alpa.

Kao razlog češćih nepogoda navodi se veća vlažnost vazduha. Da li je to tačno?

Vazduh koji postane topliji za jedan stepen Celzijusa, može sadržati za oko sedam odsto više vodene pare. Vodena para je gorivo koje hrani grmljavinske oblake, pa se zato zbog porasta temperature vazduha povećava i broj vremenskih nepogoda. Analiza temperature vazduha za Beograd u poslednjih 135 godina pokazuje da postoji porast srednje temperature vazduha za 1,6 stepeni. To je dovoljan razlog da se poveća koncentracija vodene pare u atmosferi za oko 10 odsto, što predstavlja znatno povoljnije uslove za stvaranje kumulonimbusnih oblaka i pojave jačih vremenskih nepogoda pljuskovitog i vetrovitog karaktera, uz pojavu grmljavine, grada i trombi. Iako nema znatnih odstupanja u pogledu ukupne godišnje količine padavina, poslednjih godina uočava se tendencija produžavanja sušnih perioda, dok kišne epizode postaju kraće i burnije. Analize pokazuju da je udeo ekstremnih padavina (sa dnevnim količinama većim od 30 mm), u odnosu na ukupne padavine na teritoriji Srbije, nekada bio 2,4 odsto, dok je tokom poslednje decenije ta vrednost dostigla 5,6 odsto.

            Možemo li očekivati još ekstremnije situacije?

Postoje različiti scenariji, odnosno pretpostavke. Ako bi se ostvario scenario daljeg porasta temperature vazduha, to bi izazvalo dalje povećanje još ekstremnijih vremenskih i klimatskih događaja.

            Da li postoji način odbrane od ovakvih nepogoda?

Apsolutne zaštite od vremenskih nepogoda nema. Materijalne štete se ipak mogu znatno umanjiti ako korita naših reka održavamo čistim i prohodnim za ekstremne padavine, ako useve dodatno osiguravamo od grada i olujnog vetra, ako povećavamo broj zelenih i plavih površina u velikim gradskim sredinama čime se mogu umanjiti efekti urbanih ostrva toplote i pospešiti zdraviji uslovi života u gradovima. A nadasve je potrebno da budemo pravovremeno informisani, zbog čega je krucijalno dalje jačanje svih raspoloživih kapaciteta sistema za rane najave i upozorenja. RHMZ izdaje za javnost tekstualna, ali i grafička upozorenja u okviru meteoalarm servisa, dok se SMS upozorenja za sada prosleđuju specijalnim korisnicima, pre svega Sektoru za vanredne situacije MUP-a koji onda to distribuira drugima. Meteoalarm predstavlja elektronski grafički informacioni sistem koji je razvijen u okviru programa upozorenja Evropske asocijacije nacionalnih meteoroloških službi država članica EU – EUMETNET, za informisanje javnosti o prognoziranim opasnim pojavama u narednih 48 časova i 72 časa. Meteoalarm je sastavni deo meteorološkog i hidrološkog sistema za rane najave i upozorenja RHMZ-a i ima cilj da obaveštava javnost o prognozi potencijalno opasnih, opasnih i veoma opasnih meteoroloških i hidroloških pojava.

Koliko je posao predviđanja nevremena kompleksan i koje se metode koriste?

RHMZ vrši funkciju nacionalne meteorološke službe, koji zbog potreba države i njenih građana danonoćno bdi. Svi operativni sistemi neprekidno rade, a prognoza se dobija izračunavanjem pomoću numeričkih modela prognoze vremena, koji uključuju u sebe proverene fizičke zakone, korišćenjem računarskih sistema. U tom cilju vrše se prizemna i visinska osmatranja i prikupljaju izmereni podaci ne samo iz Srbije već i sa većeg dela severne hemisfere, jer nam vazdušne mase dolaze sa određenih prostora ne poznajući granice. Tako prikupljeni izmereni podaci su početni uslovi, a onda se korak po korak izračunava buduće stanje atmosfere. Za izradu prognoze vremena u realnom vremenu potrebni su najmoćniji računarski sistemi sa više hiljada procesora, gde se neprekidno izračunava buduće stanje vremena. Početne simulacije atmosfere uvek sadrže male greške koje su u početku zanemarljive, ali se tokom računskog procesa gomilaju i ograničavaju preciznost prognoze. Zato kratkoročne prognoze, za jedan do 10 dana unapred, imaju najveću verovatnoću ostvarenja, koja se kreće od 85 do 95 procenata. Prognoza vremena za naše korisnike je završni rezultat obimnog posla: od osmatranja meteoroloških parametara, razmene podataka, izračunavanja numeričkih produkata i analize situacije, gde na kraju presudno odlučuje znanje i iskustvo meteorologa-sinoptičara (prognostičara).

RHMZ lider u regionu

Kakva je saradnja RHMZ-a sa institucijama u svetu?

Saradnja RHMZ-a sa institucijama u svetu je na visokom nivou. Osnov međunarodnih aktivnosti jeste saradnja sa Svetskom meteorološkom organizacijom (SMO). Učestvujemo u komisijama, programima i projektima SMO-a, stalni smo član ECMWF-a (European Centre for Medium-Range Weather Forecasts – Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena), član smo ESSL-a (Europen Severe Storm Laboratory), odnosno Centra za jake nepogode, u kojem se naši meteorolozi-sinoptičari dodatno usavršavaju. Bez obzira na tehničku opremljenost, naša nacionalna hidrometeorološka služba je lider u regionu, prepoznatljiva u Evropi i svetu. Numerički modeli prognoze vremena koje su razvili srpski naučnici koriste se u više zemalja, a među njima je i nacionalna meteorološka služba SAD. S obzirom na to da vreme ne poznaje granice, u cilju poboljšanja prognoze vremena u regionu, Srbija je inicirala formiranje Konzorcijuma za kratkoročnu prognozu vremena za jugoistočnu Evropu, dajući svoj doprinos čitavom regionu. Slični konzorcijumi u Evropi postoje samo još u četiri najrazvijenije meteorološke službe – Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Skandinavije.

Danonoćno dežurstvo

 Kako je organizovan posao u RHMZ-u?

Za izdavanje upozorenja na vremenske nepogode nadležan je Nacionalni centar za hidrometeorološki sistem najave i upozorenja, koji je u RHMZ-u sistematizovan u okviru Sektora za meteorološke i hidrološke prognoze, najave i upozorenja. Meteorolozi-sinoptičari su u okviru ovog centra dežurni 24 časa, sedam dana u nedelji, 365 dana godišnje. Oni analiziraju podatke, izrađuju prognozu vremena i izdaju meteorološka upozorenja. Kako bi prognoza vremena bila uspešna, neophodno je i permanentno funkcionisanje meteorološkog i hidrološkog osmatračkog i računarsko-telekomunikacionog sistema. Prizemna osmatranja vrše se svakog sata na 28 glavnih meteoroloških stanica, a na svakih šest sati obavljaju se i visinska merenja, za sada u Beogradu i Nišu, koja omogućavaju vertikalni prikaz svih značajnih meteoroloških elemenata u atmosferi. Istakao bih da naši korisnici ne dobijaju informacije kao izlaz neke aplikacije koja koristi jedan numerički model. Kao svaka ozbiljna služba, RHMZ koristi produkte čitavog ansambla modela, a onda naši sinoptičari, koristeći svoje znanje i iskustvo, vrše analize posle kojih sledi izrada prognoze i izdavanje informacija za korisnike.