Reagovanje dela zaposlenih Instituta za reumatologiju

Potpisnici predloga za smenu v. d. direktora Instituta za reumatologiju prof. dr Gorana Radunovića dostavili su dopis našem listu koji prenosimo u celini:

„U vezi teksta u kome prof. dr Radunović, v. d. direktora Instituta za reumatologiju, ističe da naša profesorka Mirjana Šefik Bukilica nikada nije prihvatila da ode u kovid bolnicu u Batajnici, želeli bismo javnosti da ukažemo na par činjenica. Iskreno, ovo smatramo i svojom obavezom budući da smo mi, kao i naše kolege, radom u tzv. crvenoj zoni rizikovali sopstveno zdravlje i zdravlje svojih porodica kojima smo se vraćali posle svake smene.

Potrebu za našim reagovanjem, između ostalog, izazvao je i intervju prof. dr Radunovića objavljen u dnevnom listu ’Politika’. U ovom intervjuu prof. dr Radunović je objavio uvećanje zarada zaposlenih na Institutu za reumatologiju za rad u kovid bolnici u Batajnici, dovodeći na nepristojan način u vezu zaradu i motive zaposlenih da rade u kovid bolnici. Svima nama nije zasmetalo to što se prof. dr Radunović nikada nije pojavio u kovid bolnici u Batajnici (iako je određivao ko će tamo ići), već to što sa te pozicije ističe naše zarade za vreme provedeno u ovoj bolnici. Što se lično tiče naše, imenovane profesorke u tekstu, ona je na Institutu za reumatologiju u oba navrata kada je Institut bio u kovid sistemu vodila odeljenje u crvenoj zoni (odeljenje na kome su smešteni zaraženi pacijenti), dajući svima nama primer kako se postupa u veoma teškim i vanrednim okolnostima, dok prof. dr Radunović i kada nije bio v. d. direktora nije radio u crvenoj zoni. Mi lično cenimo rad koji je prof. dr Radunović, prema sopstvenim rečima, obavljao na čestim sastancima sa kabinetom ministra i direktorima zdravstvenih ustanova za vreme pandemije, ali nam je prisustvo profesorke, njeno znanje i iskustvo bilo dragoceno u izazovnom, ali i veoma opasnom vremenu provedenom u crvenoj zoni. Istine radi, svedoci smo da su mnogobrojni profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji su takođe na rukovodećim funkcijama u našem zdravstvenom sistemu, normalno radili u kovid bolnici u Batajnici i u crvenim zonama svojih bolnica. Da li su za to imali dozvolu ministra zdravlja ili nisu ili su pak ovo radili bez njegovog znanja, nemamo saznanja. Nismo upoznati do sada sa podatkom da je prof. dr Radunović odbijen od strane ministra za dozvolu za rad u kovid bolnici u Batajnici ili crvenoj zoni Instituta ili on tu dozvolu nije ni tražio, ali znamo da nije korektno da direktor koji nikada nije otišao u kovid bolnicu u Batajnici javno priča o zaradama i motivima kolega koji su tamo radili. Ipak su se neke od naših kolega zarazile tim virusom (da ne pominjemo i gore ishode) i neumesno je da se zarade iz kovid bolnice spominju u medijskom napadu na njih.

Što se tiče navoda prof. dr Radunovića u kojima nas je označio kao ’udruženu grupu ljudi ispunjenu željom da smanji svoje inače malo radno opterećenje (prosečno navodno imamo oko 50 odsto mera izvršenja) kao i svojim nerealnim ambicijama usmerenim ka brzom napredovanju’, istakli bismo sledeće: mi činimo grupu od 145 zaposlenih (52 odsto ukupno zaposlenih), od toga 65 odsto od ukupno zaposlenih zdravstvenih radnika na Institutu za reumatologiju, i krajnje je neprimereno da jedan rukovodilac i uvaženi doktor u javnosti tako priča o većini svojih zaposlenih i svojih kolega. To urušava ugled našeg Instituta i mi moramo na to da ukažemo. Nas iskreno celo izlaganje prof. dr Radunovića podseća na onu priču o svešteniku koji se nezadovoljan svojim vernicima svakodnevno moli Bogu da mu dodeli nove vernike. Slično i prof. dr Radunović nezadovoljan zaposlenima na Institutu traži od javnosti i institucija države valjda da mu daju neke druge, ’bolje’ zaposlene koji će bolje prepoznati i ceniti blagodeti njegovog rukovođenja. U tom svetlu vidimo i njegove navode ’svakako verujem da će institucije države uvideti na čijoj strani leži pravda i posvećenost, a ko pokušava da ovaj deo zdravstvenog sistema pretvori u rijaliti šou’. Teško nam je da poverujemo da se prof dr. Radunović stavlja na suprotnu stranu u odnosu na nas, svoje zaposlene. On od institucija države izgleda traži da se stave na njegovu stranu i da zaposlene Instituta (makar nas 145, koji smo smogli snage i hrabrosti da se obratimo nadležnom ministarstvu zbog činjenice da se svakodnevno suočavamo sa dvostrukim aršinima, nepotizmom, nepoštovanjem, diskriminacijom, favorizacijom bahatosti i zastrašivanjem), zamene nekim drugim zaposlenima koji prof. dr Radunoviću ne bi zadavali muke, zbog kojih on ne bi morao da se obraća medijima.

Na kraju, naše polje interesovanja nije vezano za politiku i medijske nastupe, tako da možda i ne razumemo najbolje molbu koju prof. dr Radunović stavlja pred institucije države, ali se u neke stvari ipak razumemo. Razumemo se u prostu činjenicu da samo zdravstveni radnici koji funkcionišu u timskom duhu mogu obavljati svoj posao u skladu sa svim etičkim i moralnim principima, i adekvatno se posvetiti svojim pacijentima. Svima nama je dužnost da na svojim radnim mestima prioritet damo svojoj profesiji i zanemarimo lične stavove prema kolegama sa kojima sarađujemo, tako da očekujemo da i naše rukovodstvo tako postupa. Jer ono što nas sigurno spaja jeste briga o zdravlju naših pacijenata.”