Tara ugrožena nemarom i bahatošću

Nacionalni park „Tara” se prostire na 25.000 hektara. Nalazi se na krajnjem zapadu Srbije, između Višegrada i Bajine Bašte. Tipično je šumsko područje, a po očuvanosti i raznovrsnosti šumskih ekosistema, od kojih su mnogi reliktnog karaktera, spada u najbogatija i najvrednija šumska područja Evrope. Od zastupljenih 1.156 biljnih vrsta, 76 su endemične, rastu samo ovde. Posebnu vrednost i značaj ima Pančićeva omorika, koja je preživela poslednje ledeno doba.

Područje Tare naseljava i 59 vrsta sisara, oko 140 vrsta ptica, 12 vrsta vodozemaca, 12 vrsta gmizavaca i 19 vrsta riba. Najveći broj mrkih medveda u Srbiji živi ovde, procenjuje se da ih je više od 70. Od beskičmenjaka Tare najpoznatiji je izuzetno redak Pančićev skakavac.

Na području parka nalaze se i brojni arheološki lokaliteti i spomenici kulture koji datiraju od neolita pa do savremenog doba. Najznamenitiji spomenik je manastir Rača, zadužbina kralja Dragutina iz 13. veka, koji je jedan od najznačajnijih centara srpske srednjovekovne pismenosti. Naravno, tu su i srednjovekovne nekropole sa stećcima u Rastištu i Perućcu.

Nacionalni park (NP) „Tara” se bori, u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, da očuva ovakav biljni i životinjski svet, ali često je nemoćan da primeni svetska pravila i domaće zakone jer ne nailazi na razumevanje i podršku lokalne samouprave.

Osim klimatskim promenama, Tara je ugrožena i ljudskim nemarom i bahatošću. Stručne službe NP „Tara” nadgledaju sve aktivnosti ljudi u zaštićenom području. Šef rendžerske službe NP „Tara” Ivan Ilić kaže da im najveće probleme pravi gradnja bez građevinske dozvole ili mimo uslova Zavoda za zaštitu prirode. Neplanski izgrađeni objekti trajno narušavaju prirodne vrednosti zbog kojih je ovaj park i proglašen zaštićenim područjem. Nekontrolisano širenje naselja u pojedinim delovima ugrožava staništa biljnih i životinjskih vrsta. Neadekvatne septičke jame su uticale na izvore i vodotoke – reke Rača i Vrelo već su najzagađenije u regionu. Opštinsko rukovodstvo Bajine Bašte ništa ne preduzima da se sve to spreči i očuva ovaj svetski biser prirode.

Poseban problem je bespravno postavljanje splavova na jezeru Perućac. Svi splavovi, njih oko 150, bespravno su postavljeni objekti i prijavljeni vodnom inspektoru i inspektoru zaštite životne sredine. Usvojen je Plan detaljne regulacije koji definiše njihov broj, osobine, veličinu, otpadne vode (sada sve otpadne vode odlaze direktno u jezero), ali je još u fiokama opštinske uprave Bajine Bašte, bez izgleda da se to skoro primeni. Direktor NP „Tara” Dragić Karaklić kaže da je problem i potpuna uzurpacija priobalja, od brane hidroelektrane „Bajina Bašta” uzvodno do ušća Dervente, čime su ljubitelji prirode onemogućeni da uživaju u lepoti jezera. Tim nezakonito postavljenim objektima na vodi uništeno je prirodno mrestilište mladice i pastrmke. Takođe je divljim životinjama onemogućen prirodni pristup vodi – divokozama i medvedima, čijom se populacijom Tara i nacionalni park ponose.

Organi lokalnih vlasti umesto da sprovode odluke nacionalnih parkova, koji su organizovani po svetskim standardima, o uklanjanju nelegalnih objekata, donose lokalne propise i planove i ne vladaju se čak ni po njima, ne shvatajući da uništavaju prirodna dobra koja su nasledili od predaka i trebalo bi da ih predaju svom potomstvu u istom ili boljem stanju.

Istovremeno su ugroženi i meštani naselja i njihova imovina u zaštićenom području, kako od mrkih medveda i divljih svinja, koji su se prenamnožili i prave im velike štete na usevima, a napadaju i malobrojnu stoku, tako i od divlje gradnje i divljih deponija koje niču iza nelegalnih graditelja.

Tako Nacionalni park „Tara” životari čekajući državu da ispuni svoje obaveze i sačuva jedan od najlepših i najzdravijih predela u svetu.