Austrougarski zločini.

Čačak – Monarhija beše postavila svoju vojsku na granicama Srbije, severnoj i zapadnoj, i 28. jula 1915. objavila rat, pa su narednog dana njihove jedinice razmeštene pred Beogradom otvorile paljbu. Srpska vojska, zabarikadirana u tvrđavu Kalemegdan i druge strateške tačke, nije pretrpela neke gubitke, ali su civili masovno u panici bežali.

Mnogi su hvatali voz ka unutrašnjosti otadžbine ali već drugi polazak, čim je napustio stanicu, nađe se na meti austrougarskih topova, ukopanih na drugoj obali Save. Zbog toga je treći voz krenuo prazan, noću, i izbeglice primio na stanici u Topčideru, izdalje od centra glavnog grada. Počela je borba da se sačuvaju glave.

Austrougarska Vlada zatražila je 28. jula da joj se preda Beograd ali je Pašićeva odbila, pa je odmah počelo temeljno razbijanje našeg prestonog mesta sa Bežanije.

„Kad je naša vlada odbacila kapitulaciju, krenulo je rušenje iz opsadnih topova. Jedna neprijateljska granata pogodila je električnu centralu, druga vodovod, pa ne beše ni struje ni čime ruke da se operu. Bolnica prepuna ranjenika, donose nam, gle čemera, pogođenu decu. Teške ranjenike zadržavamo, lakše previjemo i hajte kući...

Rušenje Beograda trajalo je od juče u pet popodne, do pet jutros. Gore kuće, magacini, drvare. Cele noći požar je besneo uz fijukanje granata, nema vode da se oganj gasi, sa Bežanije bije artiljerija. Posle strahovitog bombardovanja preplašeni narod počeo je opet da napušta Beograd u grupama. Ovo je druga masovna bežanija...

Povorke ljudi, žena i dece, natovarenih korpama i zavežljajima, metre pešice ka Ralji, avalskim drumom, i jezivo je gledati kako izbezumljene majke sa decom u naručju beže posrćući...

Pred sobom guraju puna kolica potrebnih i inih stvari, prikupljenih na brzu ruku. Iz nekih dopire prigušena detinja vriska dok starija mladunčad, držeći majku za suknju, potrčkuju plačući. Neki prolaze pokraj bolnice i svraćaju da bi im se ukazala pomoć, ili tek predahnu...

Sunce peče, užasna je žega i jedva se diše. Beograd sada pruža naročito tužnu sliku: od Slavije do Knez Mihailove ulice nema kuće koja nije stradala. Terazije su skoro prekopane. Na mnogim mestima kaldrma se uzdiže kao brežuljak od kamenja i parčadi razbijena asvalta. Kestenovi, zasađeni duž Ulice kralja Milana, leže na zemlji, granate ih iščupale iz korena. Nigde žive duše, varoš kao izumrla. Jedino se mogu videti vojna lica kako žure ulicama i zamiču u kapije nekih nadleštava”, zabeležila je u svom dnevniku Slavka Mihajlović, svedokinja katastrofe i sugrađanka nevoljnika.

Dok su još trajale borbe na Ceru, gde je pobeda srpskoj vojsci omogućila da povrati deo svojih oblasti, francuski novinar Anri Barbi otišao je 17. avgusta sa dvojicom pratilaca u Mačvu i na putu sreo domoroce, seljake. Bežali su od svojih kuća i plačući, dršćući u očaju, svedočili da su neprijatelji, povlačeći se iz njihovog sela Maove kod Šapca, masakrirali žene, palili kuće, silovali devojke.

Arijus van Tinhoven, holandski lekar u službi Srpske vojske, ovako opisuje šta je njegova komisija videla blizu Valjeva:

„Našli smo šesnaest ljudi, povezanih konopcima, svi ustreljeni tri do četiri puta, slomljenih ruku i nogu, smrskanih lobanja. Zarobljen je jedan austrijski major, Jozef Balcarik, kojeg je narod posebno teretio za zverstva njegovih trupa. Odveli su ga do livade gde su bili naslagani leševi staraca, žena i dece, ubijenih kundacima i bajonetima, nejači odsečenih ruku ili još užasnije masakriranih.

Major je poricao krivicu ali je kasnije, dok su ga sprovodili u Glavni štab Srpske vojske, sedeći u zaprezi kao običan vojnik pored kočijaša, iskoristio priliku da se otruje cijankalijem. Na drugom mestu komisija je našla leševe četvoro ubijenih meštana. Verni pas, još na uzici koju je njegov gospodar držao u ukočenoj šaci, bio je prepolućen. Iz jedne sveže humke iskopali su pet tela, dva bez rana, koja su ostavljali utisak da su živa zakopana. Nešto dalje, na gomili su pronašli 70 leševa dece, spaljenih u školi”.

Jedan od članova Tinhovene komisije, nemački inženjer Šmit, bio je duboko potresen  onim što je video. Tinhoven:

„Sedmicama je ostao u šoku, a kad sam ga kasnije posetio njegova supruga rekla mi je da je potpuno pometen. Skoro ne spava, noću mu se  stalno priviđaju mrtvi i unakažen. ”