Raznolikost dvospratnica u Brunenu

Na nedavnom putovanju Karavana kulture Srbije kroz središte Švajcarske posebnu pažnju putnika izazvale su kuće u gradiću Brunenu na obali Lucernskog jezera. Tačnije, svaka od njih privukla  je pažnju, ne samo zbog savremeno i brižljivo uređene fasade, već i zato što se potpuno razlikuje od okolnih. Istovremeno, nijedna ne narušava sklad istospratnica u ulicama.

Borislav Mirković, građevinar u ovom gradu, iseljenik iz Lopara u Republici Srpskoj, pomogao nam je da otkrijemo o čemu se radi:

– Kada kuće grade ili ih obnavljaju, po lokanim propisima, stanovnici Brunena ne smeju da narušavaju sklad kuća u ulici, ali istovremeno na neki način imaju zadatak da pokažu svoj doprinos u ulepšavanju grada svojom kućom, ali i dokažu koliko prihvataju savremena merila i ekološke metode u zaštiti fasada i zdravog života od čestih padavina i vlage s jezera i okolnih Alpa.

Kako je objasnio dok smo prolazili kroz ulicu koja vodi do jezera, „stanari svake od njih primenili su svoj način zaštite od vlage i vetrova s Alpa”. Na kraju ulice koja vodi u luku, pred samim šetalištem pored jezera, nalazi se jedna od najstarijih, najlepših, ali i najzaštićenijih građevina. Stara železnička stanica preuređena u kuću ima fasadu prekrivenu sitnim drvenim crepom, otpornim na hladnoće i naslaganim tako da voda ne ulazi – tehnikom „šumske košnice”. „Košnica” je prebojena nevidljivim nepromočivim slojem posebne zaštite. Zdanje je zadržalo stari izgled, s velikim drvenim zelenim žaluzinama na belim prozorima.

Ova, kao i ostale kuće, a sve su dvospratnice s potkrovljem, ima kosi krov na više voda, pokriven kvalitetnim crepom. Održavanje crepa i oluka strogo je propisana obaveza stanara koji su i vlasnici, ističe naš sagovornik.

Jer, kvalitetno stanovanje u Švajcarskoj ima dugu tradiciju. Po toj tradiciji, stanovništvo nastoji i da izgledom zdanja pokaže koliko pažnje poklanja i lepoti svog okruženja. Jedna od reprezentativnih u tom smislu je i kuća čiji su zidovi isto pokriveni drvenim crepom, ali slaganom tehnikom „lastinog gnezda”, još jednog graditeljskog rešenja da ne bude pukotina kroz koje bi hladnoća i kiša prodrle do zidova. Ovo zdanje ima krovni crep od specijalnih novih zaštitnih materijala, priča sagovornik. Od drveta su i ograda, velika terasa i prozori na njoj ukrašeni crvenim žaluzinama.

U nastavku šetnje kroz glavnu ulicu raznolikih kuća fotografisali smo i dvospratnicu oker boje s neobičnim drvenim balkonima, a na njoj i potkrovlje ima balkon. – Krov koji sa svih strana natkriljuje sve balkone sigurna je zaštita – objašnjava nam Borislav Mirković.

Nešto modernija je dvospratnica s fasadom od zaštitne vodootporne plastike u imitaciji crepa, sivo-bele boje, s metalnim ogradama na uvučenim terasama. I ona je, međutim, potpuno uklopljena u okruženje. Kao ideja kako da se oplemeni moderno zdanje mogu da posluže žbunovi žive ograde u improvizovanoj bašti s crvenim klupama, na jednoj od metalnih terasa.

Iako jednostavna i novija, potpuno bela dvospratnica, sa svetlosivom terasom, ističe se po eleganciji, jer njenu celu prednju fasadu kao jelka prekriva džinovsko drvo žute ruže-puzavice.

Plutajuće kuće na jezeru od posebnih plastičnih materijala postavljene su tako da se između njih i obale nalaze improvizovani kanali za čuvanje čamaca, štiteći ih na taj način od planinskih vetrova. Od istih materijala su i kućice mini vikend-naselja u Brunenu, na samom kupalištu, među kojima su i „vikendice za pse kupače”.

Brunen se nalazi u središtu Švajcarske i ima dugu tradiciju tamošnjeg najpoznatijeg letovališta poznatih i bogatih. Ali, svakog 8. avgusta je i centar masovnog okupljanja turista, jer se smatra mestom osnivanja Švajcarske.  Vatrometom sa starih brodova Švajcarci obeležavaju dan kada je, po legendi, srednjovekovni junak Viljem Tel pobegao s habzburškog broda, preplivao jezero i u središtu četiri kantona s istomišljenicima 1291. osnovao državu.

Mnogi dolaze i čamcima. Švajcarske zastave i dugačko uvučeno pristanište, sagrađeno tako da čuva čamce na nemirnom jezeru, zaštitni su znak „gradića iz slikovnica”, kako se rečju može opisati.