Najveći pisci vole radio

Književnost i radio u većoj su uzajamnoj povezanosti nego što se naizgled čini, a o tome su svedočili učesnici tribine u okviru 29. Raških duhovnih svečanosti „Radio-talasi zapljuskuju književnost”, u kojoj su učestvovali Radoman Kanjevac, Ranko Stojilović, Predrag Šarčević i Vule Žurić.

Emitovan je ovom prilikom najpre razgovor sa Miloradom Pavićem u kome on govori kako je počeo da radi u Radio Beogradu, a kako napominje Kanjevac, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2, Pavić je bio član prve radijske literarne redakcije. Drugi snimak je „Lament nad Beogradom”, koga recituje Crnjanski, snimak koji samo Radio Beograd poseduje i često ga emituje. Treći je bio duhoviti razgovor Mome Kapora sa Zukom Džumhurom, obojica su bili pisci i slikari. Mogao se čuti i glas Ljubomira Simovića, iz programa Radio Beograd 2 i emisije „Poezija uživo” sa Kolarca, gde je pesnik kazivao deset obraćanja Bogorodici Trojeručici.

Radio Beograd pozajmljuje i druge svoje snimke povodom različitih manifestacija. Na primer, kako podseća Kanjevac, kada je osnovan Muzej poezije u Čačku, iz tonskog arhiva Radio Beograda ustupljen je snimak pesme „Moć govora”, koju kazuje Brana Petrović, kao i snimak Branka V. Radičevića, koji je recitovao svoju poeziju. Oba pesnika bili su iz Čačka.

U razgovoru za naš list, Radoman Kanjevac istakao je da radio čoveku daje slobodu i razvija njegovu maštu, što ga čini bliskim književnoj umetnosti.

– Kao što čitalac zamišlja književnog junaka, tako pokušava da predoči sebi radijsku ličnost. Za razliku od televizije, filma, ili pozorišta, radio i književnost direktno razvijaju maštu. Druga veza radija i književnosti jesu pisci koji su radili na radiju. Tu su nekada prve plate primili i Veljko Petrović, Dušan Matić, Duško Radović, Matija Bećković, Ljubomir Simović, Desimir Blagojević, Stevan Raičković, Dragan Lukić, Ljubivoje Ršumović, Dušan Kostić, Voja Carić. Drugi program Radio Beograda u svom je sastavu imao više pesnika nego redakcija pesničkih novina: Dragomira Brajkovića, Petra Pajića, Radomira Andrića, Bratislava Milanovića, Gorana Babića, Miću Cvijetića. Ali, Petar Pajić je od svog prvog ulaska u zgradu Radio Beograda, (za koju je jedan akademik kazao da je poslednji bastion odbrane dobrog ukusa i visoke kulture u našem medijskom prostoru), imao posebno mesto. On je bio pesnik bez alternative i bez ostatka. Blaga i osetljiva duša, na sve je gledao sa nekom vrstom posebne, valjevske ironije, koja je i najozbiljnije teme pretvarala u šalu... Inače, na radiju su radili i Branko Miljković, Ivo Andrić, Borislav Pekić i Danilo Kiš – kaže Radoman Kanjevac.

Po njegovim rečima, i inostrani pisci bili su skloni radiju, a među njima i Česlav Miloš, Vislava Šimborska, Mario Vargas Ljosa, Bob Dilan. Kada je Dilan dobio Nobelovu nagradu, Radio Beograd 2 emitovao je izbor iz njegovih radio-drama, sa radija na kom je inače bio zastupljen.

– Tonski arhiv Radio Beograda možda je najbogatija riznica našeg kolektivnog pamćenja, tu se nalazi jedinstveno kulturno bogatstvo, a naš program svakog radnog dana emituje snimke iz tonskog arhiva, dakle emituje poeziju u interpretaciji autora. Jednom nedeljno imamo emisiju „Pamtivek”, koja je zasnovana na pravim retkostima. Program „Poezija uživo” neka je vrsta nastavka onoga što već imamo u tonskom arhivu, zato što sve te večeri prenosimo uživo sa Kolarca, a zatim snimak arhiviramo. Za mesec dana objavićemo jedan boks od tri kompakt-diska, koji će se zvati „Poezija uživo” (u izdanju PGP-a), a na tri kompakt-diska biće po tri pesnika. Na prvom će biti: Matija Bećković, Milena Marković i Ljuba Simović. Na drugom: Pero Zubac, Radmila Lazić i Ljubivoje Ršumović, a na trećem: Ana Ristović, Enes Halilović i Marko Tomaš. To je prvih devet pesnika u prvom boksu, a kasnije ćemo pripremiti i neke druge – rekao je Kanjevac, dodajući da živimo u dobu u kojem gotovo da više ne postoji radio-aparat, da malo ko više ima klasičan radio-prijemnik. Ali ljudi slušaju radio na druge načine, medij koji je važan za očuvanje duhovnosti u moru kiča.

A taj duh čuvaju i naši umetnici, poput gitariste svetskog glasa Miroslava Tadića, koji se posle nekoliko godina vratio u Rašku i održao koncert sa sjajnom Ivet Holcvart, vokalom i violinistkinjom, a predstavio je i jednog od najboljih tamburaša na svetu Branka Baka Jovanovića. Balkan, Evropa, Amerika, melodije koje se iz džez standarda prelivaju na Rumuniju, Srbiju, Španiju, na sazvučje čitavog sveta, pa i univerzuma, pripadaju toj Tadićevoj „balkanskoj amerikani”, koja pokreće najdublje emocije i dokazuje da savršenstvo postoji u jedinstvu suprotnosti.

Ovogodišnje 29. Raške duhovne svečanosti primer su festivala koji ujedinjuje najbolju muziku, a nastupili su sada i Amira Medunjanin, Teodosi Spasov vajn trio i niški „Kerber”, sa sjajnim knjigama, predstavama, filmom i filmskim i muzičkim razgovorima sa Radoslavom Zelenovićem i Petrom Popovićem, sa dečjim programima i mozaicima Ljiljane Rivić, ali i sa predstavljanjem plodne Župe Aleksandrovačke i najboljih srpskih vinarija.