Највећи писци воле радио

Књижевност и радио у већој су узајамној повезаности него што се наизглед чини, а о томе су сведочили учесници трибине у оквиру 29. Рашких духовних свечаности „Радио-таласи запљускују књижевност”, у којој су учествовали Радоман Кањевац, Ранко Стојиловић, Предраг Шарчевић и Вуле Журић.

Емитован је овом приликом најпре разговор са Милорадом Павићем у коме он говори како је почео да ради у Радио Београду, а како напомиње Кањевац, главни и одговорни уредник Радио Београда 2, Павић је био члан прве радијске литерарне редакције. Други снимак је „Ламент над Београдом”, кога рецитује Црњански, снимак који само Радио Београд поседује и често га емитује. Трећи је био духовити разговор Моме Капора са Зуком Џумхуром, обојица су били писци и сликари. Могао се чути и глас Љубомира Симовића, из програма Радио Београд 2 и емисије „Поезија уживо” са Коларца, где је песник казивао десет обраћања Богородици Тројеручици.

Радио Београд позајмљује и друге своје снимке поводом различитих манифестација. На пример, како подсећа Кањевац, када је основан Музеј поезије у Чачку, из тонског архива Радио Београда уступљен је снимак песме „Моћ говора”, коју казује Брана Петровић, као и снимак Бранка В. Радичевића, који је рецитовао своју поезију. Оба песника били су из Чачка.

У разговору за наш лист, Радоман Кањевац истакао је да радио човеку даје слободу и развија његову машту, што га чини блиским књижевној уметности.

– Као што читалац замишља књижевног јунака, тако покушава да предочи себи радијску личност. За разлику од телевизије, филма, или позоришта, радио и књижевност директно развијају машту. Друга веза радија и књижевности јесу писци који су радили на радију. Ту су некада прве плате примили и Вељко Петровић, Душан Матић, Душко Радовић, Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Десимир Благојевић, Стеван Раичковић, Драган Лукић, Љубивоје Ршумовић, Душан Костић, Воја Царић. Други програм Радио Београда у свом је саставу имао више песника него редакција песничких новина: Драгомира Брајковића, Петра Пајића, Радомира Андрића, Братислава Милановића, Горана Бабића, Мићу Цвијетића. Али, Петар Пајић је од свог првог уласка у зграду Радио Београда, (за коју је један академик казао да је последњи бастион одбране доброг укуса и високе културе у нашем медијском простору), имао посебно место. Он је био песник без алтернативе и без остатка. Блага и осетљива душа, на све је гледао са неком врстом посебне, ваљевске ироније, која је и најозбиљније теме претварала у шалу... Иначе, на радију су радили и Бранко Миљковић, Иво Андрић, Борислав Пекић и Данило Киш – каже Радоман Кањевац.

По његовим речима, и инострани писци били су склони радију, а међу њима и Чеслав Милош, Вислава Шимборска, Марио Варгас Љоса, Боб Дилан. Када је Дилан добио Нобелову награду, Радио Београд 2 емитовао је избор из његових радио-драма, са радија на ком је иначе био заступљен.

– Тонски архив Радио Београда можда је најбогатија ризница нашег колективног памћења, ту се налази јединствено културно богатство, а наш програм сваког радног дана емитује снимке из тонског архива, дакле емитује поезију у интерпретацији аутора. Једном недељно имамо емисију „Памтивек”, која је заснована на правим реткостима. Програм „Поезија уживо” нека је врста наставка онога што већ имамо у тонском архиву, зато што све те вечери преносимо уживо са Коларца, а затим снимак архивирамо. За месец дана објавићемо један бокс од три компакт-диска, који ће се звати „Поезија уживо” (у издању ПГП-а), а на три компакт-диска биће по три песника. На првом ће бити: Матија Бећковић, Милена Марковић и Љуба Симовић. На другом: Перо Зубац, Радмила Лазић и Љубивоје Ршумовић, а на трећем: Ана Ристовић, Енес Халиловић и Марко Томаш. То је првих девет песника у првом боксу, а касније ћемо припремити и неке друге – рекао је Кањевац, додајући да живимо у добу у којем готово да више не постоји радио-апарат, да мало ко више има класичан радио-пријемник. Али људи слушају радио на друге начине, медиј који је важан за очување духовности у мору кича.

А тај дух чувају и наши уметници, попут гитаристе светског гласа Мирослава Тадића, који се после неколико година вратио у Рашку и одржао концерт са сјајном Ивет Холцварт, вокалом и виолинисткињом, а представио је и једног од најбољих тамбураша на свету Бранка Бака Јовановића. Балкан, Европа, Америка, мелодије које се из џез стандарда преливају на Румунију, Србију, Шпанију, на сазвучје читавог света, па и универзума, припадају тој Тадићевој „балканској американи”, која покреће најдубље емоције и доказује да савршенство постоји у јединству супротности.

Овогодишње 29. Рашке духовне свечаности пример су фестивала који уједињује најбољу музику, а наступили су сада и Амира Медуњанин, Теодоси Спасов вајн трио и нишки „Кербер”, са сјајним књигама, представама, филмом и филмским и музичким разговорима са Радославом Зеленовићем и Петром Поповићем, са дечјим програмима и мозаицима Љиљане Ривић, али и са представљањем плодне Жупе Александровачке и најбољих српских винарија.