Ni Sudu BiH nije jasno koje krivično delo je počinio Milorad Dodik

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Jedna od optužnica koja je u Bosni i Hercegovini izazvala najviše senzacija – ona koja je podignuta protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika – vraćena je od strane Suda BiH na „doradu”. Takav razvoj situacije doveo je do brojnih kritika na rad Tužilaštva BiH – koje je ovu optužnicu i podiglo, a srpskim političkim vođama je „traljavost postupka” poslužila kao još jedan dokaz da se iza celog posla pokušaja inkriminacije rukovodstva RS skriva i politička pozadina.

Naime, optužnicu protiv Dodika i v. d. direktora „Službenog glasnika RS” Miloša Lukića Sud BiH je vratio tužilaštvu na doradu jer tužioci nisu precizirali koje krivično delo je počinjeno, kao i kakva je veza između onoga za šta se tereti Dodik i onoga za šta se tereti Lukić.

Reč je o optužnici podignutoj po krivičnom delu koje je u Krivični zakon BiH nedavno uveo Kristijan Šmit (ne)imenovani supervizor, koji je propisao zatvorske kazne za nesprovođenje njegovih odluka, pa i zabranu obavljanja javne delatnosti za one koji se ogluše o oktroisana rešenja. No, Dodik i Lukić ipak su objavili u „Službenom glasniku RS” dva zakona, iako ih je Šmit proglasio nevažećim, što je dovelo do podizanja optužnice. „To pokazuje koliko je nesređeno stanje u Tužilaštvu i Sudu BiH”, rekao je Dodik i dodao da je očigledno da je tužilac neodgovoran. Dodik je izneo podatak da je većina tužilaca odbila da radi na ovom slučaju i kaže da ga ne bi čudilo da se zbog načina na koji se vodi postupak, predmet prebaci u nadležnost pravosuđa u Banjaluci.

Podsećanja radi, Dodik je pre nekoliko dana tužilaštvu u Banjaluci podneo krivičnu prijavu protiv Nedima Ćosića, tužioca Tužilaštva BiH jer je protiv njega podigao optužnicu, to jest „doneo nezakonitu odluku”, čime je, kako veruje predsednik RS, počinio krivično delo zloupotreba službenog položaja.

Kako javljaju sarajevski mediji, tužilac Ćosić imenovan je za tužioca u maju, a ubrzo je dobio „vruć” predmet protiv Dodika i Lukića. Kako je izvestio sarajevski portal „Kliks”, tužilac Ćosić je pre dvanaest godina bio akter afere, jer je bez pravosudnog ispita počeo raditi u Opštinskom sudu u Sarajevu, iako je taj ispit bio ključni uslov za zaposlenje.

Ceo slučaj u vezi sa ovom optužnicom svoju pozadinu ima u odmeravanju snaga vlasti u Banjaluci sa (ne)imenovanim supervizorom Kristijanom Šmitom, kome Republika Srpska osporava legitimitet. U tom kontekstu su i doneti „sporni” zakoni koji „proteruju superviziju” iz tog entiteta i „štite imovinu Srpske”, zbog čega je Skupština RS odredila da se oktroisana rešenja ubuduće neće objavljivati u „Službenom glasniku RS”. To je dovelo do optužnice, a brojni advokati iz Srbije i Srpske ponudili su pravnu pomoć Dodiku.

Kako prenosi Radio-televizija RS, Advokatska kancelarija „Radić” iz Beograda zatražila je od nemačkog Bundeskabineta da opozove odluku o kandidovanju Šmita za visokog predstavnika UN za BiH, imajući u vidu da Savet bezbednosti UN nije dao saglasnost na njegovu kandidaturu i da je „izazvao pravni haos i ozbiljne probleme u funkcionisanju BiH i ostvarivanju prava Republike Srpske”. U dopisu Bundeskabinetu, ova kancelarija podsetila je da je Šmit, odmah po objavljivanju te kandidature, na svom njuzleteru 28. januara 2021. godine zahvalio Saveznoj vladi Nemačke što mu je poverila taj važan zadatak, ali je napomenuo da „međunarodna zajednica tek treba da odobri tu aplikaciju”.

„Taj stav saglasan je Aneksu 10 Dejtonskog ugovora, a i svim dosadašnjim odlukama SB UN o odobrenju mandata visokih predstavnika. Prema saznanju, SB UN nije dao odobrenje/saglasnost na tu kandidaturu Šmita, što njemu nije predstavljalo smetnju da 1. avgusta 2021. obavesti javnost o početku obavljanja funkcije visokog predstavnika UN za BiH. Stiče se utisak da je on uzurpirao nadležnosti Parlamentarne skupštine BiH, donosi zakone sa obavezujućim dejstvom, pa čak i zakone kojima predviđa kazne zatvora do pet godina za prekršioce njegovih zakona”, istakli su iz ove kancelarije.