Šta je zaključeno na samitu Krimske platforme

Kijev je danas bio domaćin trećeg samita Krimske platforme.

Među najvažnijim gostima koji su stigli u Ukrajinu su litvanski predsednik Gitanas Nauseda, portugalski predsednik Marselo Rebelo de Sousa i finski premijer Peteri Orpo, preneo RT Balkan.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine je u svom govoru istakao da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski taj koji je prekinuo "ćutanje o pitanju Krima stvaranjem Krimske platforme, posvećene povratku Krima i stavljanjem pitanje Krima na dnevni redu međunarodne zajednice".

Dmitrij Kuleba je napomenuo da se broj učesika Krimske platforme prošle godine povećao na 60, dok sada, s novoimenovanim državama i organizacijama, broji 67 učesnika.

„Čast mi je da pozdravim nove učesnike ovog trećeg samita: Bahrein, Srbiju, Istočni Timor, Ujedinjene Arapske Emirate, Dunavsku komisiju, UNESKO i Svetsku turističku organizaciju. Naš zajednički cilj ostaje nepromenjen: stvoriti uslove za oslobađanje Krima od okupacije, kao i svih privremeno okupiranih teritorija Ukrajine", kazao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba na otvaranju samita Krimske platforme.

Na kraju svog izlaganja, ministar je istakao nepromenljivost cilja "deokupacije" Krima i svih "privremeno okupiranih teritorija" Ukrajine i zahvalio učesnicima na posvećenosti ostvarenju zajedničkog cilja.

„Zločin je zločin, bez obzira koliko je vremena prošlo. Zločin mora biti kažnjen, red se mora uspostaviti. Krim mora biti vraćen Ukrajini", rekao je Kuleba.

Dan ranije, na Predsamitu Trećeg samita Međunarodne krimske platforme tokom diskusije, ukrajinski sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksij Danilov izjavio je da će se "oslobođenje" Krima "najverovatnije izvršiti vojnim putem".

On je takođe napomenuo da će Ukrajina samo "proterivanjem Rusije sa Krima i guranjem duboko u teritoriju Azovskog mora dati određene bezbednosne garancije".

Premijerka Srbije Ana Brnabić obratila se učesnicima i navela da Srbija poštuje patnje ukrajinskog naroda, ali nije komentarisala ciljeve samita, niti je izričito osudila Rusiju za, kako ostali učesnici i organizatori eksplicitno kažu, "agresiju i okupaciju dela države".

"Republika Srbija iskreno žali zbog patnje koje je pretrpeo narod Ukrajine. Želim da iskoristim ovu priliku da nagalasim našu posvećenost očuvanju međunarodnog prava, teritorijalnog integroteta i političke nezavisnosti države kao kao temelja naše spoljne politike. S obzirom na naša iskustva, saosećamo sa Ukrajinom i ukrajinskim narodom koji su bili iskreni prijatelji Srbiji. Nastavićemo da posvećujemo pažnju humanitarnoj situaciji u Ukrajini i da pružamo pomoć Ukrajini. O tome svedoči i naša nedavna odluka da isporučimo robu i medicinska sredstva, kako bismo olakšali patnju naroda. Republika Srbija nije neutralna u odnosu na vrednosti, mi u potpunosti poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, što je stav koji konzistentno zastupamo u međunarodnim organizacijama", navela je Brnabić, dodajući:

"Ovom prilikom želim da potvrdim spremnost Srbije da učestvuje u posleratnoj obnovi Ukrajine i želim da naglasim našu spremnost da podržimo Ukrajinu na evropskom putu deleći naša iskustva."

Prisutnima se obratila i predsednica Mađarske, koja je došla lično. Istakla je potrebu da se pomogne ukrajinskom narodu, ali je iznela i ponudu da Mađarska bude medijator u budućim razgovorima između Rusije i Ukrajine.

Učesnicima se obratio i novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatović, koji je naveo da mu je čast da se obraća na ovom samitu koji "brani evropske vrednosti koje su nasuprot ruskoj agresiji na Ukrajinu".

"Kao predsednik Crne Gore koristim svoje ustavno pravo i lični integritet da naglasim da Crna Gora čvrsto stoji uz Ukrajinu i njen narod. Rat Rusije protiv Ukrajine pokazao je neverovatno jedinstvo članica i NATO i njenih saveznika", rekao je Milatović, dodajući da su spremni da "promovišu demokratske vrednosti".

Milatović je naveo događaju "najmračnija vremena od Drugog svetskog rata" ističući da je od "samog početka ruske agresije Crna Gora bila čvrsta u odluci da podrži Ukrajinu na više nivoa", preneo je RT Balkan.