Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта је закључено на самиту Кримске платформе

Шта је закључено на самиту Кримске платформе
EPA-EFE/OLEG PETRASYUK

Кијев је данас био домаћин трећег самита Кримске платформе.

Међу најважнијим гостима који су стигли у Украјину су литвански председник Гитанас Науседа, португалски председник Марсело Ребело де Соуса и фински премијер Петери Орпо, пренео РТ Балкан.

Министар спољних послова Украјине је у свом говору истакао да је председник Украјине Владимир Зеленски тај који је прекинуо "ћутање о питању Крима стварањем Кримске платформе, посвећене повратку Крима и стављањем питање Крима на дневни реду међународне заједнице".

Дмитриј Кулеба је напоменуо да се број учесика Кримске платформе прошле године повећао на 60, док сада, с новоименованим државама и организацијама, броји 67 учесника.

„Част ми је да поздравим нове учеснике овог трећег самита: Бахреин, Србију, Источни Тимор, Уједињене Арапске Емирате, Дунавску комисију, УНЕСКО и Светску туристичку организацију. Наш заједнички циљ остаје непромењен: створити услове за ослобађање Крима од окупације, као и свих привремено окупираних територија Украјине", казао је украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба на отварању самита Кримске платформе.

На крају свог излагања, министар је истакао непроменљивост циља "деокупације" Крима и свих "привремено окупираних територија" Украјине и захвалио учесницима на посвећености остварењу заједничког циља.

„Злочин је злочин, без обзира колико је времена прошло. Злочин мора бити кажњен, ред се мора успоставити. Крим мора бити враћен Украјини", рекао је Кулеба.

Дан раније, на Предсамиту Трећег самита Међународне кримске платформе током дискусије, украјински секретар Савета за националну безбедност и одбрану Алексиј Данилов изјавио је да ће се "ослобођење" Крима "највероватније извршити војним путем".

Он је такође напоменуо да ће Украјина само "протеривањем Русије са Крима и гурањем дубоко у територију Азовског мора дати одређене безбедносне гаранције".

Премијерка Србије Ана Брнабић обратила се учесницима и навела да Србија поштује патње украјинског народа, али није коментарисала циљеве самита, нити је изричито осудила Русију за, како остали учесници и организатори експлицитно кажу, "агресију и окупацију дела државе".

"Република Србија искрено жали због патње које је претрпео народ Украјине. Желим да искористим ову прилику да нагаласим нашу посвећеност очувању међународног права, територијалног интегротета и политичке независности државе као као темеља наше спољне политике. С обзиром на наша искуства, саосећамо са Украјином и украјинским народом који су били искрени пријатељи Србији. Наставићемо да посвећујемо пажњу хуманитарној ситуацији у Украјини и да пружамо помоћ Украјини. О томе сведочи и наша недавна одлука да испоручимо робу и медицинска средства, како бисмо олакшали патњу народа. Република Србија није неутрална у односу на вредности, ми у потпуности поштујемо територијални интегритет и суверенитет Украјине, што је став који конзистентно заступамо у међународним организацијама", навела је Брнабић, додајући:

"Овом приликом желим да потврдим спремност Србије да учествује у послератној обнови Украјине и желим да нагласим нашу спремност да подржимо Украјину на европском путу делећи наша искуства."

Присутнима се обратила и председница Мађарске, која је дошла лично. Истакла је потребу да се помогне украјинском народу, али је изнела и понуду да Мађарска буде медијатор у будућим разговорима између Русије и Украјине.

Учесницима се обратио и новоизабрани председник Црне Горе Јаков Милатовић, који је навео да му је част да се обраћа на овом самиту који "брани европске вредности које су насупрот руској агресији на Украјину".

"Као председник Црне Горе користим своје уставно право и лични интегритет да нагласим да Црна Гора чврсто стоји уз Украјину и њен народ. Рат Русије против Украјине показао је невероватно јединство чланица и НАТО и њених савезника", рекао је Милатовић, додајући да су спремни да "промовишу демократске вредности".

Милатовић је навео догађају "најмрачнија времена од Другог светског рата" истичући да је од "самог почетка руске агресије Црна Гора била чврста у одлуци да подржи Украјину на више нивоа", пренео је РТ Балкан.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Поп Јарић
Надам се да ће се неко из власти сетити да организује Косовску Платформу у Београду, са господином Зеленским као почасним чланом.
Milos
Zasto Kosovsku? Ovo mu vise dodje kao da organizujemo Kninsku platformu. Kosovo je Srbija!
M
"Crnogorac", o kakvom medjunarodnom pravu ti pricas kad podrzavas otimanje Kosova i Metohije od Srbije? E pa necemo tako! Drzis se samo NATO-principa, to nije medjunarodno pravo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.