Sluđena Evropa još ne vidi da je gotovo

„Mi Evropljani još uvek smo uvereni u centralnu ulogu našeg malog kontinenta, ne samo za istoriju čovečanstva već i za oblikovanje današnjeg sveta. Svima drugima držimo predavanja na osnovu vrednosti za koje čvrsto verujemo da su univerzalne. Smatramo da smo plemeniti, moćni i dobronamerni. Ali period istinske evropske moći danas je samo istorijski trag, tvrdi Žerard Aro, bivši francuski ambasador u SAD u autorskom tekstu za britanski „Telegraf“.

Evropljani su dominirali svetom između od 1815. do 1945. godine a od tada mi stojimo odmah iza SAD. Ali to su bila samo dva veka, jedna zapeta u istoriji sveta.

Francuski diplomata podseća da su Indija i Kina u 17. i 18. veku imale veći BDB od bilo koje zemlje u Evropi. Poslednjih nekoliko decenija, taj dugoročni istorijski balans se ponovo uspostavlja.

Barak Obama je 2016. godine rekao da će se budućnost čovečanstva odlučivati između Nju Delhija, Pekinga i Los Anđelesa.

Evropljani su ostali ravnodušni na ova predviđana.

„Za SAD glavni izazovi su u Aziji, pa je logično da se Vašington okreće ka tom kontinentu, tu nema zabune. Za Ameriku Rusija je regionalna sila, bol, ali ne i centar njihove pažnje. Oni žele da što pre okončaju rat u Ukrajini kako bi se suočili sa stvarnom pretnjom – Kinom, ocenjuje Aro.

„Da li smo mi Evropljani u stanju da dokažemo da smo i dalje bitni, da nismo samo neka periferna turistička destinacija? Sumnjam u to, i to iz vrlo posebnog razloga. Evropa se suočava sa situacijom bez presedana. Predviđa se da će njegova ukupna populacija pasti za 5 procenata između 2010. i 2050. godine, ali za 17 procenata među radno sposobnim osobama od 25 do 64 godine. Prosečna starost Evropljana je 42 godine u poređenju sa 38 koliko je u SAD.

Taj problem će se samo povećavati u narednim decenijama, s obzirom da će se broj Evropljana starijih od 80 godina više nego udvostručiti, ocenjuje Aro.

Osim toga Evropljani će se boriti i sa problemom migracija. Eksperti su veoma jasni u svojoj proceni: s obzirom na slabu efikasnost „natalnih” politika, ne postoji alternativa za prevazilaženje demografskog pada u Evropi osim imigracije.

Velika Britanija je napustila EU uglavnom da bi zaustavila imigraciju čak i iz evropskih zemalja.

Gubimo mlade, visoko obrazovane pojedince koji odlaze uglavnom u SAD, gde će imati bolje mogućnosti, bilo u istraživačkom, akademskom ili privatnom sektoru.

Njihovo objašnjenje za odlazak je uvek isto: bolje finansiranje, više mogućnosti, manje propisa. Nažalost, stare zemlje imaju manje novca i vole propise.

„Nemojte reći da je moj pesimizam samo uobičajeno francusko gunđanje i nemojte da dodajete da britanska i francuska demografija nije tako loša (iako je to tačno).

Svaki signal ukazuje na Evropu koja je okrenuta sama sebi. Budućnost čovečanstva će se definitivno odlučivati na drugom mestu”, zaključuju sumornu analizu o stanju na starom kontinentu francuski diplomata.