Fudbal se seli iz prestonice

Ne baš tako davno, pre otprilike desetak godina Leskovčani su pokazali kakvu ljubav gaje prema fudbalu kada su se ispunili tribine tadašnjeg Gradskog stadiona, koji je porušen do temelja da bi sada tu nikao novi „Old Traford”. Više od 8.000 gledalaca u ono vreme na meč četvrte lige između Dubočice i Mrštana, sela koje se poslednjih godina izdiglo zahvaljujući jednom uspešnom privredniku. Ali, Jocinu zaostavštinu u predgrađu Leskovca, nekoliko travnatih terena, danas predstavlja trening centar gde uglavnom vežbaju mnogobrojni leskovački klubovi.

Od pre nekoliko dana, kada je na novoizgrađenom stadionu u Leskovcu odigrana prva zvanična utakmica između GFK Dubočica i RFK Novi Sad, slobodno se može kazati da se fudbal vratio tamo gde pripada. Država je u jedan od naših najmodernijih stadiona uložila dosta para, ne štedeći na investiranju u ovaj deo zemlje. U međuvremenu klub se plasirao u elitni rang srpskog fudbala, pa sada postoje svi uslovi da fudbalski jug uživa u punom kapacitetu.

Za nekoliko dana naši najbolji fudbaleri počinju pripreme za predstojeće kvalifikacione utakmice sa Mađarskom (7. septembar) i Litvanijom (10. septembar). Na putu ka Nemačkoj, gde će narednog leta biti održana najveća smotra najboljih evropskih reprezentacija, „orlove” čekaju novi izazovi. Ali, ako je suditi po dobrom početku, pošto su naši najbolji fudbaleri u prva tri kola osvojili čak sedam bodova, postaje izvesnije će nam se dugogodišnji san ipak ostvariti.

Prilikom posete Leskovcu, gde je za Aleksandra Vučića i fudbalsku vladu – prvog čoveka srpskog fudbala Dragana Džajića, njegovog pomoćnika Branislava Nedimovića, Nenada Bjekovića i naravno selektora Dragana Stojkovića, upriličen sjajan doček, predsednik Srbije je rekao da će naš nacionalni tim poslednju utakmicu u grupi, protiv Bugarske koja je na programu 19. novembra,  odigrati baš na novom stadionu u Leskovcu. Da li to znači da se fudbal polako seli iz prestonice?

Uistinu gledano, Beograđani su zbog velikog broja sportskih priredbi pomalo i zasićeni sporta, posebno kad je reč o fudbalu, jer samo u Superligi i Prvoj ligi  igra bar desetak timova iz glavnog grada. Izgradnjom novog stadiona u Leskovcu, kao i završetkom novih sportskih zdanja u Loznici i Zaječaru, fudbal se polako razvija van prestonice. Naravno, taj proces uopšte neće biti lak ni jednostavan, jer je potrebno da FK Loznica i FK Timok dostignu najviši rang takmičenja, kao što je to učinila Dubočica.

Nema sumnje da će se u novembru ne samo u Leskovcu već i ostalim gradovima tražiti karta više. Bratislav Živković, nekadašnji igrač Dubočice, Crvene zvezde, Sampdorije, a danas član Piksijevog stručnog štaba, nije krio radost zbog svečarskog čina. Popularni Žile je primer sportiste koji je iz tada male sportske sredine uspeo da se izdigne u najveće fudbalske visine. Uostalom, kao i selektor Stojković i predsednik Džajić, koji je jednom u svojoj karijeri igrao na starom stadionu, istakavši da Leskovac ume da napravi pravi ambijent i da će Vlahović, Mitrović, Tadić i ostali asovi srpskog fudbala tog 19. novembra imati podršku kakvu zapravo zaslužuje nacionalni tim.