Severna Makedonija po meri Bugara i Albanaca: menja ustav deveti put od nezavisnosti

Severna Makedonija mogla bi još jednom da menja Ustav i to deveti put od sticanja nezavisnosti 1991. Makedonaca prema poslednjem popisu ima više od 58 odsto u Severnoj Makedoniji, ali brojevi nisu u skladu sa zahtevima koje isporučuju manjinske zajednice, kao ni sa postupcima pojedinih etničkih grupa, pa se tako nedavno u Tetovu nije mogla videti zastava Severne Makedonije, već "velike Albanije", piše RTS.

Iako je Makedonaca u Severnoj Makedoniji prema poslednjem popisu više od 58 odsto, brojevi nisu u skladu sa zahtevima koje isporučuju manjinske zajednice kao ni sa postupcima pojedinih etničkih grupa.

Tako se nedavno u Tetovu, prilikom posete Aljbina Kurtija, nije mogla videti zastava Severne Makedonije, već "velike Albanije".

Identitet Makedonaca prvo su osporavali Grci, što je rešeno sporazumom iz Prespe, a sada to čine i Bugari.

"Kako su svi nastali od majmuna, samo mi od Bugara", upitao je nekadašnji makedonski premijer Zoran Zaev bivšeg bugarskog kolegu Bojka Borisova nakon što je Sofija od Skoplja tražila da prizna makedonski jezik i identitet imaju bugarske korene. Tom priznanju dodaju nove zahteve.

Severna Makedonija mogla bi još jednom da menja ustav, i to deveti put od sticanja nezavisnosti 1991.

Pre pet godina promenila je ime kao uslov za nastavak evropskog puta. Na tom putu sada Bugarska drži rampu i zahteva da se Bugari kao nacionalna manjina uključe u preambulu.

Prema poslednjem popisu, u Severnoj Makedoniji živi oko 3.500 Bugara ili 0,19 odsto. Politički analitičar i nekadašnji ministar za evropske integracije u makedonskoj vladi pojašnjava – nije reč o zahtevu bugarske manjine već o uceni Sofije.

"Tako da kad se mi demokratizujemo i evropeizujemo verovatno ćemo jednog dana da odemo u krevet kao nedemokratski Makedonci, a da ustanemo kao evropski, demokratski Bugari. To je otprilike način na koji Sofija razmišlja. Ukoliko se sutra promeni politika u Sofiji, ukoliko recimo predsednik Bugarske promeni svoju retoriku pa kaže 'braćo Makedonci, idemo zajedno, vi ste posebna nacija, imate poseban jezik', mi s tim nemamo problema", ističe Ivica Bocevski, politički analitičar iz Skoplja.

Najbrojnija manjina koja čini gotovo četvrtinu stanovništva u Severnoj Makedoniji su Albanci – u ustavu i institucijama zastupljeni duže od dve decenije, prenosi RT.

"Makedonija ima takav ustav da se dobio balans odnosa i zajedničkog vladanja. Naravno, Makedonci su većina i u toj porciji vladanja imaju više, a i etnogeografska struktura je da Albanci nemaju brojke u istočnom i jugoistočnom delu države, najviše ih je na severozapadu i zapadu", kaže Albert Musliju, politički analitičar iz Skoplja.

Upravo u tom delu države, u Tetovu koje važi za prestonicu Albanaca u Severnoj Makedoniji, nedavno je održan skup bez ijednog obeležja zemlje domaćina.

Umesto toga, zastave Albanije i Velike Albanije. Iako su poruke odjeknule i van makedonskih granica, Albert Musliju posetu Aljbina Kurtija vidi kao recept za bolji plasman albanske opozicije na idućim izborima imajući u vidu da su na vlasti u Tetovu albanske partije koje ne učestvuju u vlasti na centralnom nivou.

"Poseta, ja mislim da je to bio politički cilj pre izbora zato što Kurti je realno popularan među mladima u Makedoniji i svim Albancima koji gube poverenje u političke stranke sa njegovim antikorupcijskim narativom", navodi Musliju i dodaje da je bilo samo jedno obeležje "prirodne Albanije", albanska znamenja, što u Severnoj Makedoniji, ističe, nije zabranjeno zakonom.

Zakon je, ipak, prekršen pa su gradonačelnik Tetova i predsednik skopske opštine Čair dobili prekršajne prijave zbog neisticanja zastave države u kojoj žive.

"Ne treba potcenjivati, treba da budemo zabrinuti jer se to neće dešavati samo ovde na tlu Makedonije, nego kao što je bila iscrtana karta na zastavi, obuhvaćene su teritorije Crne Gore, Albanije, Srbije, Grčke i Severne Makedonije", ukazuje Željko Šajn, novinar iz Skoplja.

Vlasti Severne Makedonije već su pravile ustupke Albancima – 2019. godine, albanski jezik je uz makedonski postao službeni na teritoriji cele države.