Srbija u pohodu na svetsko tržište video-igara

Srbija ove godine prvi put ima organizovani nastup i nacionalni štand na najvećem svetskom gejming sajmu „Gamescom” u Kelnu, koji je počeo 23. avgusta i završava se danas. Više od 1.220 izlagača iz 63 zemlje prezentovalo je svoje nove proizvode, dok je hiljade gejmera strpljivo čekalo u redovima da bi isprobavali igre koje bi trebalo da se pojave na tržištu u narednim mesecima. Srbija je nastupila sa idejom da afirmiše domaće talente, igre koje nastaju u zemlji, kao i kvalitetan servis koji može biti konkurentan na globalnom tržištu. Naša gejming industrija zapošljava oko 2.300 profesionalaca i ostvaruje profit od oko 125 miliona evra godišnje, a više od polovine svih igara su originalna intelektualna svojina, navodi Asocijacija industrije video-igara Srbije (SGA).

U organizaciji SGA i uz podršku Privredne komore Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, svoja dostignuća predstavilo je u Kelnu devet kompanija iz naše zemlje. Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS, istakao je ovom prilikom da gejming industriju čini posebno važnom činjenica da u okviru nje rade i mnoge struke koje ne povezujemo direktno sa informacionim tehnologijama, poput psihologa, scenarista, muzičkih i likovnih umetnika, dizajnera i drugih. Kako je naveo, video-igre proizvedene u Srbiji u 2022. godini igralo je više od 100 miliona ljudi širom sveta.

Svetska gejming industrija beleži ekspanziju poslednjih nekoliko decenija, a Srbija ne zaostaje u ovom trendu. Naprotiv, jedinstvena je po tome što u ovoj industriji radi čak 30 odsto žena, što nas pozicionira daleko iznad globalnog proseka.

„Gamescom” je u Kelnu prošle godine imao je 265.000 posetilaca iz 100 zemalja, 1.100 izlagača iz 53 zemlje i 230 miliona pregleda onlajn sadržaja tokom samog sajma, navodi se u saopštenju PKS. Pored konferencija GDC u San Francisku i „Tokyo Game Show” u Japanu, ovo je jedan do tri ključna globalna događaja za gejming industriju.

Ova moćna industrija prevazišla je pre nekoliko godina, i to višestruko, ukupnu vrednost filmske i muzičke industrije zajedno. Gigant vredan 200 milijardi dolara, verovatno je jedan od najvažnijih i najinovativnijih sektora u tehnologiji danas. Izraz industrija zabave više nije rezervisan samo za Holivud i filmsku industriju jer igranje video-igara predstavlja atraktivnu zabavu za više od tri milijarde ljudi širom sveta.

Jedan od ključnih faktora koji doprinosi rastućem broju gejmera je sve veća dostupnost platformi i uređaja za igre. Pametni telefoni, tableti i pristupačne konzole otvorili su vrata široj populaciji. S rastućom industrijom, porastom besplatnih naslova i mobilnih igara, one postaju dostupne svima, bez obzira na godine, prihode, lokaciju ili poreklo.

Stigma koja često dolazi s video-igricama polako odlazi u prošlost. Ideja o gejmeru kao tinejdžeru zatvorenom negde u mračnoj sobi nestaje, pa se čak i definicija tog pojma menja. Društveni faktor veoma je važan aspekt jer većina zapravo želi da provede vreme s prijateljima, a ne samo da „ubija” vreme. Najznačajniji potez industrije igara bio je stvaranje platformi koje omogućavaju prijateljima i porodici da igraju zajedno u realnom vremenu, gde god da se nalaze. Onlajn sastanak u petak uveče radi igranja igrica ranije je bio nepoželjan, danas je to šansa za održavanje važnih veza. Za vreme pandemije virusa korona, druženje preko video-igrica je postalo i normalno i poželjno, a gejming industrija je doživela pravi procvat.

Pojava igara za više onlajn igrača napravila je revoluciju u industriji, omogućivši igračima da se povežu i takmiče s drugima širom sveta. Društveni aspekt ne samo da poboljšava iskustvo igranja već i podstiče osećaj zajedništva među igračima, samim tim podstičući rast industrije. Možda su najbolja ilustracija tzv. e-sport igre, čiji koncept se ne razlikuje mnogo od tradicionalnih sportova. E-sportovi imaju profesionalne igrače, organizovane lige, događaje širom sveta i milione navijača. Kako svi sportovi, bilo da se radi o fudbalu, košarci ili tenisu, imaju vrhunske sportiste, strastvene navijače, rasprodate stadione, tako je i u svetu e-sporta. Igrači su u suštini Novak Đoković ili Majkl Džordan svoje profesije, ali umesto poena na terenu, oni nadigravaju svoje protivnike u virtuelnom svetu. Hiljade navijača okupljaju se u areni kako bi navijali za svoje timove koji sede na bini i bore za titulu, dok ih milioni gledaju onlajn širom sveta.

Iako zvuči neverovatno, da bi osvojili neku nagradu ili titulu, igrači u ovoj sportskoj disciplini takođe moraju svakodnevno da treniraju. Mnogi od njih su profesionalci i zarađuju plate srazmerne svojim veštinama, a njihova popularnost se može uporediti čak i sa velikim zvezdama tradicionalnih sportova.

Ono što je mnogim amaterima počelo kao hobi, postalo je profesija. Štaviše, podržani su od strane profesionalne industrije kao i sponzora širom sveta.

Srbija je postala domaćin različitih gejming manifestacija, turnira i izložbi koji pružaju priliku domaćim i međunarodnim igračima da pokažu svoje talente. „Belgrade Future Gaming” (BFG) jedan je od vodećih sajmova koji se održava svake godine u glavnom gradu Srbije. BFG privlači profesionalne igrače, entuzijaste i profesionalce iz industrije iz celog sveta. Događaj obuhvata takmičarske turnire, izložbe i panel-diskusije o raznim temama u vezi sa igrom. Tokom prethodnih godina, sajam je okupio vodeće svetske brendove proizvoda i platformi iz gejming industrije i time pozicionirao kao najkvalitetnija i najposećenija manifestacije ove vrste u jugoistočnoj Evropi.

Još jedan značajna manifestacija je „GameCon”, koja nudi raznovrsne aktivnosti kao što su turniri, takmičenja i prezentacija predstojećih naslova igara.

Srbija se može pohvaliti talentovanim igračima koji su se proslavili kako na nacionalnoj, tako i na međunarodnoj sceni. Jedan od njih je Nikola NiKo Kovač, profesionalni igrač „Counter-Strike: Global Offensive” (CS:GO). NiKo važi za jednog od najboljih igrača na CS:GO sceni i inspirisao je novu generaciju gejmera u Srbiji da se ozbiljno bave takmičarskim igrama.