Србија у походу на светско тржиште видео-игара

Србија ове године први пут има организовани наступ и национални штанд на највећем светском гејминг сајму „Gamescom” у Келну, који је почео 23. августа и завршава се данас. Више од 1.220 излагача из 63 земље презентовало је своје нове производе, док је хиљаде гејмера стрпљиво чекало у редовима да би испробавали игре које би требало да се појаве на тржишту у наредним месецима. Србија је наступила са идејом да афирмише домаће таленте, игре које настају у земљи, као и квалитетан сервис који може бити конкурентан на глобалном тржишту. Наша гејминг индустрија запошљава око 2.300 професионалаца и остварује профит од око 125 милиона евра годишње, а више од половине свих игара су оригинална интелектуална својина, наводи Асоцијација индустрије видео-игара Србије (СГА).

У организацији СГА и уз подршку Привредне коморе Србије и Европске банке за обнову и развој, своја достигнућа представило је у Келну девет компанија из наше земље. Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС, истакао је овом приликом да гејминг индустрију чини посебно важном чињеница да у оквиру ње раде и многе струке које не повезујемо директно са информационим технологијама, попут психолога, сценариста, музичких и ликовних уметника, дизајнера и других. Како је навео, видео-игре произведене у Србији у 2022. години играло је више од 100 милиона људи широм света.

Светска гејминг индустрија бележи експанзију последњих неколико деценија, а Србија не заостаје у овом тренду. Напротив, јединствена је по томе што у овој индустрији ради чак 30 одсто жена, што нас позиционира далеко изнад глобалног просека.

„Gamescom” је у Келну прошле године имао је 265.000 посетилаца из 100 земаља, 1.100 излагача из 53 земље и 230 милиона прегледа онлајн садржаја током самог сајма, наводи се у саопштењу ПКС. Поред конференција GDC у Сан Франциску и „Тоkyо Game Show” у Јапану, ово је један до три кључна глобална догађаја за гејминг индустрију.

Ова моћна индустрија превазишла је пре неколико година, и то вишеструко, укупну вредност филмске и музичке индустрије заједно. Гигант вредан 200 милијарди долара, вероватно је један од најважнијих и најиновативнијих сектора у технологији данас. Израз индустрија забаве више није резервисан само за Холивуд и филмску индустрију јер играње видео-игара представља атрактивну забаву за више од три милијарде људи широм света.

Један од кључних фактора који доприноси растућем броју гејмера је све већа доступност платформи и уређаја за игре. Паметни телефони, таблети и приступачне конзоле отворили су врата широј популацији. С растућом индустријом, порастом бесплатних наслова и мобилних игара, оне постају доступне свима, без обзира на године, приходе, локацију или порекло.

Стигма која често долази с видео-игрицама полако одлази у прошлост. Идеја о гејмеру као тинејџеру затвореном негде у мрачној соби нестаје, па се чак и дефиниција тог појма мења. Друштвени фактор веома је важан аспект јер већина заправо жели да проведе време с пријатељима, а не само да „убија” време. Најзначајнији потез индустрије игара био је стварање платформи које омогућавају пријатељима и породици да играју заједно у реалном времену, где год да се налазе. Онлајн састанак у петак увече ради играња игрица раније је био непожељан, данас је то шанса за одржавање важних веза. За време пандемије вируса корона, дружење преко видео-игрица је постало и нормално и пожељно, а гејминг индустрија је доживела прави процват.

Појава игара за више онлајн играча направила је револуцију у индустрији, омогућивши играчима да се повежу и такмиче с другима широм света. Друштвени аспект не само да побољшава искуство играња већ и подстиче осећај заједништва међу играчима, самим тим подстичући раст индустрије. Можда су најбоља илустрација тзв. е-спорт игре, чији концепт се не разликује много од традиционалних спортова. Е-спортови имају професионалне играче, организоване лиге, догађаје широм света и милионе навијача. Како сви спортови, било да се ради о фудбалу, кошарци или тенису, имају врхунске спортисте, страствене навијаче, распродате стадионе, тако је и у свету е-спорта. Играчи су у суштини Новак Ђоковић или Мајкл Џордан своје професије, али уместо поена на терену, они надигравају своје противнике у виртуелном свету. Хиљаде навијача окупљају се у арени како би навијали за своје тимове који седе на бини и боре за титулу, док их милиони гледају онлајн широм света.

Иако звучи невероватно, да би освојили неку награду или титулу, играчи у овој спортској дисциплини такође морају свакодневно да тренирају. Многи од њих су професионалци и зарађују плате сразмерне својим вештинама, а њихова популарност се може упоредити чак и са великим звездама традиционалних спортова.

Оно што је многим аматерима почело као хоби, постало је професија. Штавише, подржани су од стране професионалне индустрије као и спонзора широм света.

Србија је постала домаћин различитих гејминг манифестација, турнира и изложби који пружају прилику домаћим и међународним играчима да покажу своје таленте. „Belgrade Future Gaming” (БФГ) један је од водећих сајмова који се одржава сваке године у главном граду Србије. БФГ привлачи професионалне играче, ентузијасте и професионалце из индустрије из целог света. Догађај обухвата такмичарске турнире, изложбе и панел-дискусије о разним темама у вези са игром. Током претходних година, сајам је окупио водеће светске брендове производа и платформи из гејминг индустрије и тиме позиционирао као најквалитетнија и најпосећенија манифестације ове врсте у југоисточној Европи.

Још један значајна манифестација је „GameCon”, која нуди разноврсне активности као што су турнири, такмичења и презентација предстојећих наслова игара.

Србија се може похвалити талентованим играчима који су се прославили како на националној, тако и на међународној сцени. Један од њих је Никола НиКо Ковач, професионални играч „Counter-Strike: Global Offensive” (CS:GO). НиКо важи за једног од најбољих играча на CS:GO сцени и инспирисао је нову генерацију гејмера у Србији да се озбиљно баве такмичарским играма.