Kako odbraniti Istanbul od zemljotresa

Pošto Turska leži na trusnom području, u vladi užurbano, iako je sezona godišnjih odmora u punom jeku, pripremaju mere kako bi se ublažile posledice zemljotresa koji bi mogli da pogode megapolis na Bosforu. Posle razornog potresa, koji je početkom februara odneo više od 50 hiljada života u jedanaest provincija na jugoistoku zemlje, u Anadoliji je zabeleženo više potresa, ali, srećom, manje snage.

U provinciji Malatja u poslednje vreme registrovano je nekoliko potresa jačine od četiri do 5,3 stepena Rihterove skale, u kojima su lakše povređene 23 osobe. Pre toga zabeleženo je još nekoliko zemljotresa u jugoistočnoj Turskoj i severnoj Siriji, pošto se tlo očigledno još ne smiruje.

„Moramo da shvatimo da oko 66 odsto Turske i 71 odsto stanovništva živi u prvoj ili drugoj zoni zemljotresa. Zato je saradnja vlade, lokalnih organa i građana od posebne važnosti”, kaže ministar za urbanizam, zaštitu okoline i klimatske promene Mehmed Ozhaseki, koji je potvrdio da vlada uveliko priprema program zaštite od zemljotresa, pogotovo Istanbula.

Oko 165 hiljada starih kuća će biti ojačane, ističe on, i apeluje na građane da se uključe u ovu akciju, pogotovo što će država snositi polovinu troškova za rekonstrukciju zgrada koje ne bi mogle da izdrže jači zemljotres. Istovremeno, nove kuće će biti podizane strogo po standardima, tako da će moći da izdrže i najjače potrese.

Domaći i strani stručnjaci iznova upozoravaju: Anadolija leži na trusnom terenu gde se, kako to oni objašnjavaju, ukrštaju dve tektonske ploče – afrička i evroazijska. Prirodne nepogode je nemogućno precizno predvideti, ali geolozi i seizmolozi ne isključuju mogućnost da će se Istanbul naći na udaru kada se sudare te „podzemne sile”, što bi moglo da bude fatalno za mnoge od 16 miliona građana, pogotovo za one koji žive u starim i oronulim zgradama na obalama Bosfora.

Kada je početkom februara zemljotres jačine 7,3 stepena pogodio Anadoliju, mnoge zgrade su se srušile do temelja kao da su bile od papira. One koje su podizane po propisima ostale su gotovo neoštećene. Posle toga nekoliko stotina biznismena i zaposlenih u opštinskim službama našlo se na udaru pravosudnih organa, pošto se sumnja da su ti objekti dobili upotrebnu dozvolu zahvaljujući korupciji.

Sada mnogi pokušavaju da izvuku naravoučenije iz te tragedije. Posle upozorenja stručnjaka da bi Istanbul mogao da se ponovo nađe da udaru, građani su počeli da masovno podnose zahteve da se njihove zgrade testiraju. Dnevno je stizalo i po 22.000 zahteva. Ali sa protokom vremena taj entuzijazam je splasnuo i sada ih je manje od sto dnevno, otkrivaju lokalni mediji.

U poslednje tri decenije u Turskoj je zabeleženo više jakih potresa. U avgustu 1999. godine u Izmitu, mestu nedaleko od Istanbula, stradalo je 17 hiljada ljudi, a pre toga u provinciji Dušče – 900, u Vanu na istoku zemlje – 600... Najkatastrofalniji zemljotres se desio 1939. godine, kada je stradalo više od 30 hiljada građana. Ta crna hronika seže sve do osmanske vladavine, kada je Istanbul više puta bio na udaru potresa. Ne slučajno u Turskoj može da se čuje izreka: geografija je sudbina mnogih naših građana.

To pitanje će, očigledno, biti u centru pažnje lokalnih izbora koji se održavaju u martu iduće godine. Gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, političar opozicione Republikanske narodne partije, učiniće sve da njegova stranka zadrži čelne pozicije u šesnaestomilionskom gradu. Posle drame u jugoistočnoj Anadoliji on je po kratkom postupku usvojio „mobilizacioni plan” za zaštitu građevina na Bosforu i oko sebe okupio vodeće stručnjake kako bi zaoštrio standarde za podizanje novih i ojačavanje starih zgrada.

Ni u vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP) ne gube vreme: već su počeli kampanju, iako se izbori održavaju tek za sedam meseci, pošto je predsedniku Erdoganu poraz u borbi za ovaj grad 2019. godine teško pao. On je u Istanbulu odrastao i započeo meteorsku političku karijeru. Onaj ko osvoji Istanbul, taj vlada, ne samo Turskom nego i islamskim svetom, veruju oni koji još uvek pate za „slavnom” osmanskom prošlošću, a njih u Anadoliji nije malo.