Festival knjige pod stoletnim platanima

Aranđelovac – Idealni vremenski uslovi omogućili su da se svetkovina knjige u gradu pod Bukuljom održi šesnaesti put u Parku Bukovičke banje pod otvorenim nebom i stoletnim platanima. Centralna bina bila je smeštena pod platanom kneza Mihaila Obrenovića iz 1867. godine. Tokom dva dana održano je sedam književnih susreta, dva muzička programa, a na glavnoj stazi u parku u Aleji Živana Saramandića izlagalo je dvadesetak izdavačkih kuća, uključujući i aranđelovačku Narodnu biblioteku i dela zavičajnih autora.

Festival knjige svečano je otvorio Zoran Stefanović, pisac, izdavač, međunarodni kulturni aktivista i predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije, koji je posebno istakao važnost ovog kraja, kao kolevke srpske kulture i državnosti.

– Ovo je prostor koji ponovo treba iščitati jer je jedan od najplemenitijih srpskih prostora koji nas simbolički obavezuje da tu plemenitost, estetizaciju i jasnoću volje prenesemo i u buduću srpsku kulturu. Odavde su potekli i Rajko Radojković (glumac i reditelj) i strip-majstori Brana Nikolić i Darko Perović i mnogi drugi velikani. Sa velikom čašću otvaram 16. festival kao prvo mesto koje je počelo proslavu 530. godišnjice izdavaštva u srpskoj kulturi i pola milenijuma izdavaštva u današnjoj Srbiji – rekao je Stefanović.

Prvog dana predstavljena je prva zbirka poezije „Kolevka” Vladana Živaljevića (SKZ, 2022). Period virusa korona učinio je da se mnogi zagledaju u sebe, pa je tako i beogradski lekar i istaknuti stručnjak endokrine hirurgije postao pesnik.

– Verujem da svaki čovek celog života piše pesme, ali retko ko skupi hrabrost da ih stavi na papir i objavi. Volim stih jer ima kratku formu, a kolevka za mene ima i simbolično značenje i provlačiće se i u mojim narednim zbirkama. U mom slučaju, kolevka je Morava koja me je zaljuljala – objasnio je Živaljević (1967, Čačak), o čijoj poeziji je govorio recenzent knjige Mileta Aćimović Ivkov.

Svoje stvaralaštvo predstavio je i Enes Halilović (1977), pripovedač, pesnik, dramski pisac, novinar, ekonomista i pravnik, a povod za njegovo gostovanje bila je „Velika nagrada Ive Andrića”, koju je dobio za zbirku pesama „Sekvoja”.

– Šesnaest knjiga pisao sam sa ljubavlju, strahom i čežnjom. Knjige su put da dođemo do sebe i smisla zašto smo tu. Srećan sam što sam i pesnik i prozaista i što imam priliku da sipam sadržaj u formu jezika, stiha, stila, ritma koji poezija i proza nose. Moje ime Enes je arapskog porekla i znači razgovorljiv. Ono potvrđuje i latinsku izreku da moje ime jeste znak – istakao je Halilović, u čijim književnim motivima provejavaju ljudske sudbine, ljubav, životne nedaće, a romani i priče nastaju iz njegovog čuđenja.

Ekskluzivno, na kraju prvog dana, predstavljena je antologija „Savremena srpska duodrama” u izdanju izdavaštva RTS-a, čija se delatnost od samog nastanka posebno izdvojila predanim radom urednika Dragana Inđića. U izboru Radomira Putnika, priređivača, u antologiji je 16 duodrama, koje su nastale tokom nekoliko decenija, a podeljene su po žanru na melodrame, komedije, drame i dokumentarne drame.

– Duodrama u kojoj učestvuju dva lica na sceni u Srbiji je pomalo skrajnuta. Ova dela sam izdvojio od 200 dramskih tekstova koje sam imao prilike da pročitam. Svojom žanrovskom raznolikošću, ova antologija treba da pokaže tokove i puteve duodrame – rekao je Putnik. O knjizi je govorio i pomenuti Zoran Stefanović, u ulozi autora drame „Skaska o kosmičkom jajetu”, a u ovaj izbor ušla je i drama „Lujza” Saše Simonovića iz Aranđelovca.

Drugi dan počeo je prikazom stvaralaštva Gorana Kojadinovića Koiksa (1964, Požega), koji je zbog zdravstvenih razloga bio sprečen da učestvuje. O njegovom književnom delu koje je objedinjeno nazivom poetika koiks, govorili su Mirjana Blagojević i Ivan Zlatković, a odlomke iz romana čitala je Olivera Kojadinović, autorova supruga. Zanimljivost je da je ovaj autor inženjer elektrotehnike koji se bavi unapređivanjem softverske tehnologije.

Književnik, satiričar i dečji pisac Bojan Ljubenović (1972) imao je priliku da predstavi svoj književni opus kroz priču o nastanku njegovih aforizama, romana i naslova za najmlađe, ističući da je njegova misija u stvaralaštvu da nasmeje ljude.

– Satiru često upoređujem sa operacijom katarakte posle koje čovek progleda – prokomentarisao je Ljubenović nastanak svojih aforizama i posebno istakao lepotu Parka Bukovičke banje, primećujući da naši ljudi često nisu svesni prirodnih lepota koje nas okružuju.

Predstavljen je i književni opus Gorana Petrovića (1961), koji se posebno osvrnuo na ciklus romana „Delta”, na kojima radi već 23 godine i čija su dva naslova („Papir” i „Ikonostas”) objavljena krajem 2022. godine.

– Nagrade jesu lepe i znače, ali je za mene suština u radu i stvaralaštvu i da svakog dana imam nekoliko novih rečenica. Do kraja godine treba da bude objavljena i treća knjiga iz „Delte” pod nazivom „Paleta na devet pogleda”, koja pripada srednjovekovnom ciklusu. Ideja je da u ovom ciklusu bude desetak ili 15 romana koji mogu da se čitaju odvojeno. Romani donose i jednu novinu jer su prostorno i vremenski veoma rašireni, a trudio sam se da gradove o kojima pišem i „lično poznajem”, to jest da sam u njima i boravio – kazao je Petrović, koji je otkrio da voli susrete sa publikom jer su književne večeri prilika da se vidi i oseti nešto u drugim očima.

Muzički program gudačkog kvarteta „Aurora” i kompozicije klasičnih i filmskih hitova oplemenio je festival i učinio ga interdisciplinarnim. Susret sa knjigom zatvorile su dramske umetnice Ljiljana Stjepanović i Mina Lazarević muzičko-scenskim programom „Boja noći”.

Knjiga je ipak uspela da u ovo nadrealno tehnološko doba bude jedan od najznačajnijih kulturnih fenomena vodeći brojnu zainteresovanu publiku u čarobne svetove poezije, proze, drame i živote književnika. Ovo je bila i lepa prilika da se do knjiga dođe po značajnim popustima.

Veza sa Šumadijom

U okviru Festivala knjige održan je i književni segment Smotre umetnosti „Mermer i zvuci”, a gost je bio Vladimir Kecmanović (1972), majstor mašte i različitih pripovesti. Povod za predstavljanje njegovog dela je ovogodišnja „Vitalova” nagrada, a ovom prilikom pisac je otkrio publici da je preko oca povezan sa ovim krajem Šumadije jer mu je baka rođena u obližnjem Raniloviću. Kecmanović je ekskluzivno najavio završetak poeme o Svetom Vasiliju Ostroškom i rad na televizijskoj adaptaciji dela Danka Popovića „Knjiga o Milutinu”.