Amazonija u srcu Banata

Kada gosti pitaju – šta ćemo videti, u Specijalnom rezervatu prirode „Stari Begej – Carska bara” odgovaraju – nikada se ne zna, jer ovo je priroda, a ne zoološki vrt.

I, zaista, kompleks vodenih ekosistema, trske i ševara, stepa i vrbaka, narodski rečeno, splet je vode, zelenila, prohodnih i manje prohodnih staza. Prostire se srednjim Banatom, u međurečju Tise i Begeja, na 4.726 hektara, a blagodareći bogatstvu biljnih i životinjskih vrsta, zvanično ima status specijalnog rezervata.

Pitomo, a divlje

Udaljen je 15 kilometara jugozapadno od Zrenjanina i smešten u atarima sela Stajićeva, Perleza i Belog Blata. Nekada se ovim krajem protezao teren s bezbroj većih i manjih močvara. Danas je ovo relativno pripitomljeni predeo koji se može obići na više načina, od kojih je najatraktivniji turističkim brodom – katamaranom. Krstarenje traje četrdesetak minuta, u laganom tempu, dok promiče tipični barski pejzaž, šuška ševar, a na vodenu „pistu” sleću močvarice.

Druga opcija je „Stazom zdravlja”, 3.800 metara u jednom pravcu, do takozvanog vidikovca, zapravo drvene ponte s koje se prave i najlepši svetlopisi. Rezervatom se može i na dva točka, nasipima koji ga okružuju, gde čeka miris šume i na obodu ribnjak „Ečka”. Ogromna vodena površina prava je samousluga s mnogo hrane za sva pernata stvorenja, kojih je oko 250 vrsta, te je od 1989. godine Carska bara i IBA važno ptičje područje u evropskim i svetskim okvirima.

 Ovde vladaju čaplje, a najugroženija među njima, carska, jedinstvena u Evropi, pozajmila je svoj lik i simbolu rezervata. Uz nju prostor dele i gnjurac, vodeni bik, gak, patka njorka, galeb, pčelarica, crvenrepka. Tu je i najmanji vodomar, ali i najveća grabljivica orao belorepan, na kraju lanca ishrane. Svi skupa kreću se gustišima od belog i žutog lokvanja, gorocveta, uskolikog i močvarnog kaćunka, iđirota, vodenog oraška, borka.

Na „zelenoj agendi” bare je i pet vrsta sa spiska „Crvene knjige” ugroženih vrsta flore Srbije – i to lokvanjčić, kamforika, mešinka, kantarion i slatinski ljutić, dok je slatinska palamida i na listi izuzetno ugroženih na Starom kontinentu. S pernatim životinjama barski pejzaž dele i drugi stanovnici, pa tako u „miroljubivoj koegzistenciji” žive divlja svinja, srna, lisica, zec, bizamski pacov, tvor, tekunica, lasica, belouška, zelena žaba, šareni daždevnjak.

Učionica na otvorenom

 Specijalni rezervat prirode „Stari Begej – Carska bara”, o kojem se stara ribarsko gazdinstvo „Ečka”, celina je složene strukture, upravljanje je kompleksno, pre svega kako bi se osetljivi ekosistemi očuvali, a akcenat turističke ponude je na učenju o i u prirodi.

Zato kalendar, pre svega, đačkih i studentskih ekskurzija, pa i vrtićkih grupa, počinje u proleće i traje do kasne jeseni, dok vreme dozvoljava. Svi dođu, jer već odavno je poznato da je vreme u prirodi lekovito, ali i da saznaju ponešto novo i u praksi, od onoga što su učili u školi ili na fakultetu. I da ne bude da gde je vode nema ni pecaroša, tu je „Traktor bara”, deo rezervata opredeljen za sportski ribolov i još dva jezerska revira „Sent Andreja” ribnjaka „Ečka” i jezero kojem tepaju „Joca”, a upućeni kažu, najbolji revir za štuku u Evropi.

Rezervat prirode sedam decenija

Rezervat „Stari Begej – Carska bara” definisan je 1955. godine kao područje od posebne važnosti za zaštitu prirode. Time je implementiran u „Emerald” mrežu staništa i vrsta, a proglašen je i za jedno od deset savršenih lokacija u Srbiji u široj zoni Koridora 10, kao predeo koji se ne sme zaobići.

 Turistički prospekti ga zato reklamiraju kao prirodni resurs i imenuju kao Amazonija u Banatu, mesto gde buja ekološki turizam, ribolov i aktivna rekreacija u prirodi.

Ime duguje caru

  Jedna legenda kaže da je bara ime dobila po bogatstvu i raznovrsnosti vodenih biljaka i životinja, odnosno po svom „carskom” predelu od kojeg zastaje dah. Opet, drugi izvori navode, da je austrougarski prestolonaslednik Ferdinand rado ovde dolazio i lovio na prostorima bare, te otuda i ime carska.