Spori put razočarao je mnoge u regionu

Od 26. maja 1999. godine, kada je Evropska komisija predložila „Proces stabilizacije i pridruživanja” za BiH, Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju, u Srbiji su se promenila tri državno-pravna oblika: SRJ, DZ SCG, Republika Srbija; izabrana je 17. vlada nakon uvođenja višestranačja; tada rođena generacija, danas 24-godišnjaka, odavno je punoletna; od evropskih zajednica se stiglo do Evropske unije, menjali su se izvestioci i komesari za proširenje... Sve se menjalo, samo je izraz evropska perspektiva bio konstanta, kaže Elvira Kovač, potpredsednica Narodne skupštine i predsednica Odbora za evropske integracije.

Komentarišući novi termin za proširenje Evropske unije, koji je juče na Bledu saopštio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, Kovačeva za „Politiku” podseća da se u međuvremenu licitiralo raznim godinama ulaska Srbije u EU, od 2007, 2014, 2025, i sve su to bili, kako dodaje, simbolički i „indikativni” termini.

„Sada se pominje 2030, što znači da u narednom mandatu Evropske komisije 2024–2029. kompletan proces može biti završen. Mislim da je važno da se predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel nije pozvao samo na evropsku perspektivu već je pozvao EU da se konkretno ’uhvati ukoštac s proširenjem’ i da je svestan da je spori put razočarao mnoge i u regionu i u EU”, ističe Elvira Kovač.

Kako dodaje, proces evropskih integracija je dvosmeran i njegova dinamika zavisi od Srbije, ali i od same EU, a činjenica je da Evropska unija često nema razumevanje za stavove Srbije.

„Da bismo do 2030. ušli u EU trebalo bi da Ugovor o pristupanju potpišemo do kraja 2028. godine kako bi on mogao da se ratifikuje u svim državama članicama. Da bi do kraja 2028. godine potpisali ugovor, poslednje poglavlje mora biti zatvoreno najkasnije u junu 2028. godine. Sigurno je da će se kao poslednja poglavlja zatvarati 23, 24 i poglavlje 35. Za ova tri poglavlja imamo prelazna merila, a sa naše strane, Srbija je spremna – u dva navrata Evropska komisija je preporučila otvaranje Klastera 3”, napominje ona.

Podvlačeći da je Srbija spremna za finalnu fazu procesa pristupanja EU u kojoj se napredak meri implementacijom usvojenih propisa, strategija i planova, Kovačeva ukazuje da je važno da Šarl Mišel naglašava da „solidarnost čini EU snažnom”, jer govori o vrednostima. Po njenim rečima, ne možemo svesti Evropsku uniju na puki tehničko-birokratsko-ekonomski program, na projekte i sredstva iz EU fondova.

„EU je više od toga, podsećanja radi, rečima bivšeg  predsednika Evropske komisije Žaka Delora: ’Ne može da se voli jedinstveno tržište’”, ističe Elvira Kovač.