Silajdžićev juriš na Dejton

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 24. septembra – Govor predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine Harisa Silajdžića na jučerašnjem zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku dodatno je zagrejao ionako vrelu političku atmosferu u BiH. Njegova ključna teza – da li je moguće održavanje projekta dr Radovana Karadžića u životu, odnosno Republike Srpske, ako je njen idejni tvorac haški pritvorenik optužen i za zločin genocida – suštinski nije nova. Silajdžić godinama ponavlja da sa Karadžićem treba uhapsiti i Republiku Srpsku i „da nema pravde dok god ona postoji”. Istovetne stavove zastupaju i ostali bošnjački politički lideri.

Da bi delovao ubedljivije, Silajdžić je, pored ostalog, rekao da je tokom rata u BiH „200.000 ljudi ubijeno, od kojih 12.000 dece, do 50.000 žena je silovano, i 2,2 miliona ljudi je proterano iz svojih kuća”. Pozivajući se na presudu Međunarodnog suda pravde po kojoj su vojska i policija Republike Srpske u Srebrenici u julu 1995. godine počinile genocid nad Bošnjacima, Silajdžić je zatražio „da Ujedinjene nacije isprave svoje greške”. „Namera Dejtona nikada nije bila održavanje takvog etničkog aparthejda u BiH”, kazao je Silajdžić i objasnio da je to posledica ponašanja organa Republike Srpske koji su sprečavali povratak Bošnjaka i Hrvata.

A zatim je otkrio karte: „Sada je vreme da se isprave te greške. Uskoro ćemo početi rad na ovom Ustavu BiH i ishod tog procesa će dati odgovore na mnoga od ovih pitanja. Onima koji nastoje da legitimizuju sistematska kršenja Dejtonskog sporazuma, svi mi moramo reći: ’Ne zavaravajte se, genocid neće biti nagrađen’.”

Srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović je, podsetivši da je Silajdžić u Njujorku izneo lične stavove, saopštio da njegov govor „predstavlja direktan poziv na rušenje Dejtonskog mirovnog sporazuma”, koji su prihvatile sve strane u BiH”. „Postojanje Republike Srpske unutar BiH nije protivno principima Ujedinjenih nacija, kako u svom govoru sugeriše Haris Silajdžić, već je sastavni deo međunarodnopravnog aranžmana u čijoj primeni učestvuje i Evropska unija i Ujedinjene nacije”, stav je Nebojše Radmanovića.

Mladen Ivanić je osporio i Silajdžićev stav da je namera „počinilaca genocida bila da zauvek unište jedinstvenu multietničku kulturu BiH”. „Da srpski predstavnici nisu preglasavani u organima predratne BiH, pa i onda kada se odlučivalo o njenoj nezavisnosti, rata ne bi bilo. Rat bi bio izbegnut da tadašnji predsedavajući Predsedništva BiH Alija Izetbegović u proleće 1992. nije odustao od prethodno prihvaćenog plana o unutrašnjem uređenju BiH koji je napravio portugalski diplomata Žoze Kutiljero”, podsetio je Ivanić i ocenio da Silajdžić i sada vodi borbu za ostvarivanje osnovnog bošnjačkog ratnog cilja – unitarne BiH u kojoj će u svemu dominirati Bošnjaci.

Predsednik republičke Narodne skupštine Igor Radojičić je Silajdžića nazvao „malignim tkivom”, jer, umesto da miri i ujedinjuje, on narušava međunacionalne i međuljudske odnose u BiH.

Portparol Hrvatske demokratske zajednice 1990. Veso Vegar je za naš list rekao: „Najpre je Stranka demokratske akcije prošle subote obelodanila da joj je cilj povratak na predratno ustavno uređenje BiH, a onda je tu ideju, istina na nešto drugačiji način, Generalnoj skupštini UN preneo Haris Silajdžić. Takve ideje za hrvatski narod, kojem je sve tešnje u Federaciji BiH, apsolutno su neprihvatljive.”

-----------------------------------------------------------

Manipulisanje brojkama stradalih

Radmanović i predsedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Mladen Ivanić skrenuli su pažnju i na Silajdžićevo manipulisanje brojem stradalih. Ivanić je našem listu rekao da Silajdžića demantuje sarajevski Istraživačko-dokumentacioni centar, kojim rukovodi Mirsad Tokača, po čijim podacima je u BiH, računajući i nestale, stradalo 97.207 ljudi, među kojima je 24.905 ili 25,6 odsto Srba. „Govoreći o povratku, Silajdžić je prećutao da je u Republici Srpskoj 99,9 odsto imovine vraćeno njenim predratnim vlasnicima, koji su je uglavnom prodali ili zamenili za imovinu Srba u Federaciji BiH. Takođe, prećutao je da u Federaciji BiH danas, prema procenama, živi oko tri procenta Srba. Takođe, nije rekao da u poslednjih pet godina nije bilo ozbiljnijih napada na povratnike, a nije ništa kazao ni o napadima na Srbe koji su se vratili u Federaciju BiH”, naglasio je Ivanić.

-----------------------------------------------------------

Posebna sednica parlamenta RS

Predsednik Republike Srpske dr Rajko Kuzmanović i srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović zatražili su danas da se za 7. oktobar sazove posebna sednica republičke Narodne skupštine na kojoj bi se, povodom govora Harisa Silajdžića, raspravljalo o ukupnim odnosima u BiH. Njihov predlog podržao je i premijer Milorad Dodik.