Uručena nagrada „Danko Popović” Draganu Hamoviću

Aranđelovac – Književna nagrada „Danko Popović” za najbolju knjigu proze, koju Narodni muzej dodeljuje 12. put, svečano je uručena ovogodišnjem laureatu Draganu Hamoviću (1970, Kraljevo) za delo „Rod oraha” u izdanju beogradske Srpske književne zadruge (jubilarno, 114. Kolo, 2022). Prema njegovim rečima, ovo priznanje ga je prijatno iznenadilo, a vest je primio sa velikom zahvalnošću.

– Mislim da smo u književnom smislu, Danko Popović i ja nekakav rod. Popović je bio duboko posvećen razgranatoj priči šumadijskog tla, a moj roman koji je nastao kao proširena varijanta i tema iz moje poezije, takođe je vezan za ovo naše tlo, na kojem sam odrastao i koje me je oblikovalo nešto južnije, na ušću Ibra i Zapadne Morave. Mene su fascinirale neke jezgrovite, sržne deonice koje Popovićeva proza ima. Želeo sam da takve rečenice utkam u tok pisanja svoje proze i da te sentence nose neku jaču specifičnu težinu i gušći smisao od drugih rečenica. „Knjiga o Milutinu” me je zatekla u srednjoj školi i taj sadržaj je tada bio nov i otkrivajući jer nas je škola učila nešto drugačije. U toj knjizi su hrabro i slobodno otvorene neke teme o kojima se do tada govorilo samo u privatnom prostoru i to kriomice. Aranđelovac i širi atar ovog dela zemlje je zaista poseban prostor naše istorijske priče i to potvrđuju i ovi akti kulture sećanja oličeni u književnim nagradama koje se dodeljuju – rekao je Hamović komentarišući književna priznanja koje je do sada dobio u gradu pod Bukuljom (dobitnik je i nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću” za rodoljubivo pesništvo 2019).

Inače, „Rod oraha” je početkom leta dobio i nagradu „Grigorije Božović”, pa je Hamović istakao da sva ta priznanja predstavljaju sklapanje lepog kruga jer i sam nastoji da prodre u smisao te priče čiji smo deo, čiji smo akteri ili smo oni koji trpe posledice.

Petar Pijanović, predsednik stručnog žirija, objasnio je da se „Rod oraha” po mnogim svojim odlikama razlikuje od drugih knjiga.

– Hamović je do sada bio poznat kao pesnik, esejista, proučavalac književnosti, autor autobiografskih zapisa i sve to mu je pomoglo da sačini ovo nagrađeno delo. Ovaj roman je vrsta autofikcijske proze, što znači da je junak alternativni pisac, pokriven ulogom dečaka koji daje objektivnu sliku svega onoga što se dešavalo u srpskoj istoriji od Hercegovačkog ustanka 1876. godine pa do početka 21. veka – kazao je Pijanović.

Svoje viđenje ovog dela iznela su i druga dva člana žirija, Jana Aleksić i Nikola Marinković, koji je ovom prilikom primetio da se u savremenoj srpskoj književnosti Danko Popović i dalje pokazuje živim piscem.

Na konkursu je bilo 25 knjiga, a u užem izboru bila su još tri dela – „Papir” Gorana Petrovića, „Muk” Gorana Milašinovića i „Dečak sa Fanara” Saše Radojčića, ali je komisija jednoglasno odlučila da je Hamović na Dankovom tragu.

Dragan Hamović od 2003. živi i radi u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na grupi za srpsku književnost i jezik Filološkog fakulteta u Beogradu. Odlomke iz nagrađene knjige čitao je Miloš Krstović, dramski umetnik.