Smućak umesto smutija, uticajka umesto influenserke

Zašto je obrazovanje postalo – edukacija, saosećanje – empatija, a i potrošači su odnedavno konzumi?

Mogli bi još mnogo da nabrajamo, ali ovo pitanje postavio je i Veljko Žižić, urednik stranice „Mala biblioteka”, neprofitnog sajta iz Londona, i organizovao takmičenje na kome se bira najlepša nova srpska reč.

Takmičenje se polako privodi kraju, završava se 15. septembra, a predloga ima na pretek. Rezultati će biti objavljeni mesec dana kasnije, a prvoplasiranima će pripasti novčane nagrade od 600, 400 i 200 evra.

Odziv je, kaže naš sagovornik, izuzetno dobar. Predlozi stižu iz svih delova sveta, od Srbije, bivše Jugoslavije, do desetina drugih zemalja. Još detalja se može videti i na sajtu stranice, za one koji bi želeli da se uključe.

Anglo-srpski esperanto

– Slična takmičenja postoje i u drugim jezicima. Koliko mi je poznato, ovo je prvo takvo takmičenje na srpskom jeziku poslednjih četrdeset godina. Poseban podsticaj da priredimo takmičenje je navala stranih reči koje se koriste u srpskom jeziku. Mnogima koji srpski jezik poznaju i vole to veoma smeta. Roditeljima u rasejanju, poput mene, snažan upliv tuđica u svakodnevni govor čini srpski jezik manje lepim i manje korisnim. Tuđicama nije korisno učiti decu u rasejanju. Posebno kada takve reči istovremeno potiskuju lepe korenite, gradivne srpske reči – podseća Veljko Žižić.

On živi u Londonu već trideset godina i razumljivo engleski poznaje, govori i voli, kao uostalom i još neke druge jezike. Zato bi, kaže, voleo da svi Srbi odlično govore engleski jezik. Istovremeno, neophodno je da odlično poznajemo i govorimo i svoj, srpski jezik.

– „Anglo-srpski esperanto” danas na sceni zapravo i nije jezik, već vrsta jezičke zamke i nesporazuma, vrsta beskorisnog jezika. Takvom jeziku dugoročno preti nestanak. Opstaće samo jezici koji imaju značajnu sporazumnu vrednost – veli Žižić.

On podseća na predviđanje da će tokom ovog veka nestati tri hiljade jezika koji danas još postoje.

Pošto danas svaka kuća, u gradu, selu ili na planini u Srbiji ima pristup stranim sadržajima, izbrisane su i jezičke granice. Najviše smo pokriveni mrežom engleskog sadržaja. Grubo rečeno, engleski proždire srpski jezik.

– Neophodni su odbrambeni mehanizmi koje danas ne posedujemo. Nedostaje jasan društveni stav u pogledu reči koje govorimo. Pretežni stav srpskih jezikoslovaca je uvek bio da tuđice treba da koristimo isključivo kada je to neophodno. Međutim, taj stav nije poznat niti dovoljno podržan. Upravo oni najobrazovaniji su često najpodložniji korišćenju nepotrebnih stranih reči. Naučni spisi, recimo fakultetske knjige, umeju biti krajnje nerazumljive. Profesor koji od studenata traži da ponavljaju tuđicama opterećen sadržaj prenosi i pogrešan pristup jeziku. S druge strane, puno se prevodi i objavljuje na portalima. Izvori vesti su lako dostupna glasila na engleskom. Prevodi se brzo, nepažljivo, polovično. Osim toga, ponekad se jezik sa namerom zloupotrebljava i sama jezikoslovna struka je obespravljena i podložna dnevnoj politici. Jezik se čini da nije prva nevolja našeg naroda, pa se zapostavlja. Međutim, u jeziku se nalazi tajna opstanka – ističe Veljko Žižić.

Krajputaš i neboder

Prvi čuvari i stvaraoci jezika su pisci i pesnici, koji jezik paze, vole, čuvaju i, naravno, u njemu stvaraju. Kako kaže naš sagovornik, brojne reči koje danas koristimo i kojima se ponosimo osmišljene su ne tako davno, u igri, pesmi i priči. Recimo, pesnik Branko V. Radičević je izmislio reč krajputaš. Ona je i lepa i smislena i zato se ustalila u jeziku. Još jedna reč koja je lepa i zanimljiva je neboder, takođe nastala u pesničkom stvaranju, nadahnuta stranom rečju, ali spretno preneta u naš zvučni okvir.

Najinteresantniji predlozi

Organizatori mogu biti zadovoljni jer se na konkurs javljaju nadareni jezikoslovci, svih uzrasta i znanja. Veljko Žižić je za „Magazin” odabrao nekoliko reči s kratkim objašnjenjima takmičara.

Neželjak: zamena za neželjene poruke (tj. „spam”).

Duhoklonuće: zamena za reč depresija

Odomljenik(ca)/Odomljenje: prevod japanske reči „hikimori”, kod nas nepoznate. Osoba koja je rešila da se povuče od spoljašnjeg sveta, sklanjanjem u svom domu.

Promajnik: klima-uređaj.

Vrbopucan(i): predlog za reč „tinejdžeri”. Vrbopuc se koristi za buđenje osećanja koja nastaju u proleće, što liči na mlade od 13–19 godina.

Susramlje: neprijatan osećaj izazvan tuđim sramoćenjem ili nedostatkom samosvesti (zamena za engleski „krindž” – česta reč na društvenim mrežama).

Pravopisac: zamena za reč lektor.

Drevnjak: veoma vremešan.

Vrtireč: „spin doktor”, onaj koji stalno izbegava da kaže istinu, ko vrti reči, menja teme i zaluđuje onog ko sluša.

Učup/Učupivo: zamena za anglicizam „plug in”. U polju računarstva to je dodatak koji vodi proširenju izvršnih mogućnosti radnog postupka.

Smućak: zamenjuje „smuti”, napitak od voća „smućen” u odgovarajućoj kuhinjskoj spravi.

Uticajac/uticajka: zamena za „influenser”.

Gledomamac: reč za „klik-bajt”. Nastalo od gledati mamac. Odnosi se na obmanjujući sadržaj, poput naslova i slika, osmišljeni da namame korisnike da se upute na vezu. Sadržaj često ne ispunjava obećano, već služi isključivo da stvara mrežni saobraćaj i prihod od oglasa.

Duboklaža: zamena za „Dipfejk”. Izvedeno od duboko i laži. Odnosi se na lažni elektronski sadržaj koji oponaša osobu (snimak, slika, zvuk, itd).