Kup.	Prod.	Sred.
117.18	117.89	117.54
108.94	109.59	109.26
113.75	114.43	114.09

Društvo

21.03.2022 u 12:32

Dele se brojevi i mišljenje, slažu se i drva i ljudi

Ukoliko sebe smatrate jezičkim znalcem, a još ste i novinar (koji su posebno prozvani kao mitomani), uzmite prvo šećer i vodu, pa onda otvorite knjigu Pavla Ćosića „Jezičke nedoumice: Zablude i mitovi”. Sve ono što smatrate da je ispravno, sve ono što su vas učili roditelji, u školi i na fakultetu, po ovoj knjizi – nije ispravno i spada u domen jezičkih zabluda i mitova. A autor prvo objašnjava da su jezičke zablude više ili manje raširena mišljenja o nečemu što se ne poklapa sa ustanovljenim jezičkim pravilima. To znači da je nauka o jeziku utvrdila jedno, a da naširoko vlada nešto drugo, alternativno. „Mada gotovo da nema domaćinstva u Srbiji koje nema makar jedan primerak legendarnog ’Rečnika jezičkih nedoumica’ Ivana Klajna, opet će brojni lektori prenebregnuti ono što u tom rečniku

Kultura

27.12.2021 u 16:38

Premijer Indije pohvalio srpskog autora Momira Nikića

Premijer Indije Narendra Modi pohvalio je u svom mesečnom obraćanju naciji trud srpskog autora dr Momira Nikića, koji je napisao „Sanskrtsko-srpski rečnik”, saopšteno je danas iz Ambasade Indije. „Ne samo da ljudi u raznim zemljama rado izučavaju našu kulturu, već i pomažu u njenoj promociji. Među njima je i dr Momir Nikić iz Srbije, koji je napisao dvojezični „Sanskrtsko-srpski rečnik”, u kojem se nalazi više od 70 hiljada reči prevedenih sa sanskrtskog na srpski jezik”, istakao je Modi u svom obraćanju, prenosi Tanjug. Kako je Modi dodao, „indijskoj naciji biće još draže kada sazna da je Nikić sanskrt naučio kada je imao 70 godina, kao i da je inspiraciju za ovaj poduhvat našao u tekstovima Mahatme Gandija.” „Ovo baca dodatno svetlo na bliske civilizacijske i kulturne veze

Kultura

18.11.2021 u 13:32

Predstavljen prvi „Sanskrtsko-srpski rečnik”

Prvi „Sanskrtsko-srpski rečnik” donosi fond od 70.000 sanskrtskih reči od kojih je naznačeno preko 5.000 srodnih sa srpskim jezikom, rekao je njegov autor Momir Nikić na promociji knjige. Nikić je istakao da je njegov rečnik, na 1.261 strane u izdanju kuće „Prometej”, bio složen projekat u lingvističkom, leksikografskom, tehničkom i fizičkom pogledu, nalik dugogodišnjem „poslu u rudniku starom 3.500 godina”. Na promociji u Klubu RTS-a, Nikić je rekao da je u leksikografskom smislu to praktično skup nekoliko rečnika: značenja, morfologije, etimologije, akcenta, izvora za sanskrt, indo-evropskih komparacija, a sadrži i leksikon sanskrtsko-srpskih srodnosti. „Ovo je prvi klasični rečnik sanskrta na našem jeziku. On je i jedini takve veličine i složenosti na bilo kom slovenskom

Svet

01.11.2021 u 12:18

Leksikografi Oksfordskog rečnika engleskog jezika izabrali reč 2021. godine - vax (vaks)

LONDON – Leksikografi Oksfordskog rečnika engleskog jezika (OED) izabrali su reč 2021. godine – Vax (vaks), koja obuhvata sve što se odnosi na vakcinu protiv korona virusa. Upotreba reči koje se odnose na vakcine naglo je povećana 2021. zbog pandemije, pri čemu se dvostruko vakcinisani, nevakcinisani i antivakseri posebno često koriste, prenosi Bi-Bi-Si, a javlja Beta. Urednica Oksfordskog rečnika Fiona Mekferson kaže da je reč „vax” bio očigledan izbor jer je ostavila „najupečatljiviji trag”. „Ova reč seže bar do osamdesetih godina prošlog veka, ali retko je korišćena do ove godine”, rekla je ona. Pobednička reč prvi put je zabeležena u engleskom 1799, dok se reči proistekle iz nje, vakcinisati i vakcinacija, prvi put pojavljuju 1800. godine.

Politika

03.10.2021 u 20:00

Svi po spisku

Da se odmah razumemo. Svako ko preti Marku Vidojkoviću smrću mora odmah da završi u zatvoru, dok piscu ne sme da fali dlaka ni s glave, ni s brade. U ćeliji onda takav idiot može da psuje koga god hoće, osim zatvorskih čuvara. Nije nikakav problem to što je četrdesetšestogodišnji pisac sočno opsovao predsednika Srbije i njegovu majku. Da je to učinio u svom stanu, u unutrašnjem dijalogu s televizorom, internetom i novinama – odakle, uzgred, Vučić ne izbija – to takođe ne bi predstavljalo nikakav skandal. Nešto slično čini polovina građanstva, upinje se da dokaže doktorka prava Vesna Rakić Vodinelić. Kako li ih je samo prebrojala? Svejedno, njeno je pravo da sprovodi takve vrste popisa. Tek, proglasila je Marka za javni glas dela građanstva koji psuje predsednika. Dakle, rezimira

Svet

01.12.2020 u 08:30

Pandemija reč godine u Vebsterovom rečniku

NjUJORK – Pandemija je bila očigledan izbor za reč godine američkog izdavača rečnika engleskog jezika Merijem-Vebstera, javlja Rojters. U godini u kojoj je više od 1,4 miliona ljudi u svetu umrlo od kovid-19, pandemija je bila najčešće tražena reč u rečnicima. „Ponekad jedna jedina reč definiše doba, i zato je normalno da u ovoj izuzetnoj i izuzetno teškoj godini, jedna reč izbije u prvi plan”, saopštio je Merijem-Vebster, prenosi Tanjug. Pandemija se definiše kao „izbijanje bolesti na širokom geografskom području (više zemalja ili kontinenata) koja pogađa znatan deo populacije”, navodi se na sajtu izdavača. Koren reči je grčki, od „pan”, koji znači svi ili sav, i „demos”, što znači narod, podseća izdavač. Potraga za značenjem te reči izuzetno je skočila posle 11. marta ove

Svet

19.06.2020 u 12:28

Nova definicija rasizma u Vebsterovom rečniku

VAŠINGTON – Publikacija „Merijam - Vebster”, koja je naslednik rečnika Noe Vebstera iz 19. veka, objavila je da će u svojim izdanjima dopuniti definiciju reči „rasizam” da bi obuhvatala i koncept sistemskog rasizma. Do promene je došlo na inicijativu Kenedi Mičam, studentkinje Univerziteta Drejk u Misuriju, koja je, dok su širom SAD trajali protesti zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda tokom policijskog privođenja, uputila pismo uredništvu te publikacije. Ona je iznela primedbu na trodelni opis te reči kao predrasude, doktrine i političkog programa, konstatujući da je rasizam mnogo kompleksniji od uverenja nekog pojedinca, prenosi Glas Amerike. „Rasizam nije samo predrasuda prema određenoj rasi zbog boje nečije kože, to je i predrasuda, kombinovana sa društvenom i

Kultura

01.06.2020 u 20:00

Istovremeno objavljena dva rečnika Dragačeva

Čačak – Biblioteka opštine Lučani u Guči upravo je objavila Rečnik Dragačeva iz pera Miloja Stevanovića (71), vrednog beležnika zavičajnih pojmova i sećanja, i na 735 stranica obrađeno je čak 14.000 pojmova i zbitija sa pobrđa i planina ovog dela zapadne Srbije. Gramatičku obradu i akcentovanje učinili su profesor dr Dragoljub Petrović i dr Jelena Kapustina, a ilustracije slikar Božo Plazinić iz Čačka. Stevanović je, kao vlasnik jednog od najuspešnijih privrednih društava u Čačku (KMN) obavio nemerljiv ajluk radeći na rukopisu pet godina, uglavnom noću, često do jutra, jednim prstom na tastaturi računara, te veli za „Politiku”, na narečju s kojim je potekao: – Ovaj rečnik rodnog mi Dragačeva jeste uzdarje mojim zemljacima i svim čuvarima jezičkog blaga našije predaka, a naročito

Kultura

06.04.2020 u 18:18

Rečnici na lomači

Svaka reč u rečničkim definicijama odmerava se pažljivo – ne sme biti suvišna, mora biti precizna, treba da je opštepoznata, što svrsishodnija i što neutralnija, brižljivo usklađena sa namenom rečnika. Zato ova dela nastaju dugo, pišu se sporo, definicije se stalno premeravaju i prekrajaju, a njihova izrada predstavlja intelektualni izazov prvoga reda. Ovo se naročito odnosi na pisanje jednojezičkih rečnika, u kojima se značenja reči nekog jezika opisuju rečima tog istog jezika. Zbog toga, valjda, u srpskoj leksikografiji nema mnogo rečnika srpskog jezika i zato njihovo objavljivanje treba da predstavlja prvorazredni kulturni događaj, povod za radost i ponos, jer se među koricama tih knjiga, kroz obrađene reči, za sva vremena, za sadašnje i buduće čitaoce, opisuje manji ili veći deo

Kultura

12.01.2020 u 21:00

Rečnik koji oduzima reči

Izdefinisati, izdominirati, izignorisati, izinicirati, izorganizovati, izreagovati, iskomentarisati, iskomunicirati, ispauzirati, ispozirati, ispregovarati, ispoštovati... Ove novokomponovane tvorenice samo su deo zbirke „suvišnih reči” koje je lingvista i antropolog Gordana Đerić prikupila putem ankete sprovedene među svojim prijateljima i kolegama, izvornim govornicima srpskog jezika, i objavila kao „Rečnik suvišnih reči”, u izdanju Knjižarnice „Zlatno runo” i Instituta za evropske studije. Ispitanici su prema sopstvenim kriterijumima sudili rečima i na svoj način tumačili sintagmu „suvišna reč”. I baš u toj spontanosti, u izostanku lingvističkih teorija i krutih normativističkih pravila kojima se leksika obično osmatra i ocenjuje, leži intrigantnost ovog rečnika. Govornici, a ne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: rečnik

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће