Среда, 06.07.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	114.17	114.86	114.52
	117.91	118.62	118.26

Таг: речник

Друштво

21.03.2022 у 12:32

Деле се бројеви и мишљење, слажу се и дрва и људи

Уколико себе сматрате језичким зналцем, а још сте и новинар (који су посебно прозвани као митомани), узмите прво шећер и воду, па онда отворите књигу Павла Ћосића „Језичке недоумице: Заблуде и митови”. Све оно што сматрате да је исправно, све оно што су вас учили родитељи, у школи и на факултету, по овој књизи – није исправно и спада у домен језичких заблуда и митова. А аутор прво објашњава да су језичке заблуде више или мање раширена мишљења о нечему што се не поклапа са установљеним језичким правилима. То значи да је наука о језику утврдила једно, а да нашироко влада нешто друго, алтернативно. „Мада готово да нема домаћинства у Србији које нема макар један примерак легендарног ’Речника језичких недоумица’ Ивана Клајна, опет ће бројни лектори пренебрегнути оно што у том речнику

Култура

27.12.2021 у 16:38

Премијер Индије похвалио српског аутора Момира Никића

Премијер Индије Нарендра Моди похвалио је у свом месечном обраћању нацији труд српског аутора др Момира Никића, који је написао „Санскртско-српски речник”, саопштено је данас из Амбасаде Индије. „Не само да људи у разним земљама радо изучавају нашу културу, већ и помажу у њеној промоцији. Међу њима је и др Момир Никић из Србије, који је написао двојезични „Санскртско-српски речник”, у којем се налази више од 70 хиљада речи преведених са санскртског на српски језик”, истакао је Моди у свом обраћању, преноси Танјуг. Како је Моди додао, „индијској нацији биће још драже када сазна да је Никић санскрт научио када је имао 70 година, као и да је инспирацију за овај подухват нашао у текстовима Махатме Гандија.” „Ово баца додатно светло на блиске цивилизацијске и културне везе између

Култура

18.11.2021 у 13:32

Представљен први „Санскртско-српски речник”

Први „Санскртско-српски речник” доноси фонд од 70.000 санскртских речи од којих је назначено преко 5.000 сродних са српским језиком, рекао је његов аутор Момир Никић на промоцији књиге. Никић је истакао да је његов речник, на 1.261 стране у издању куће „Прометеј”, био сложен пројекат у лингвистичком, лексикографском, техничком и физичком погледу, налик дугогодишњем „послу у руднику старом 3.500 година”. На промоцији у Клубу РТС-а, Никић је рекао да је у лексикографском смислу то практично скуп неколико речника: значења, морфологије, етимологије, акцента, извора за санскрт, индо-европских компарација, а садржи и лексикон санскртско-српских сродности. „Ово је први класични речник санскрта на нашем језику. Он је и једини такве величине и сложености на било ком словенском

Свет

01.11.2021 у 12:18

Лексикографи Оксфордског речника енглеског језика изабрали реч 2021. године - vax (вакс)

ЛОНДОН – Лексикографи Оксфордског речника енглеског језика (OED) изабрали су реч 2021. године – Vax (вакс), која обухвата све што се односи на вакцину против корона вируса. Употреба речи које се односе на вакцине нагло је повећана 2021. због пандемије, при чему се двоструко вакцинисани, невакцинисани и антиваксери посебно често користе, преноси Би-Би-Си, a јавља Бета. Уредница Оксфордског речника Фиона Мекферсон каже да је реч „vax” био очигледан избор јер је оставила „најупечатљивији траг”. „Ова реч сеже бар до осамдесетих година прошлог века, али ретко је коришћена до ове године”, рекла је она. Победничка реч први пут је забележена у енглеском 1799, док се речи проистекле из ње, вакцинисати и вакцинација, први пут појављују 1800. године.

Политика

03.10.2021 у 20:00

Сви по списку

Да се одмах разумемо. Свако ко прети Марку Видојковићу смрћу мора одмах да заврши у затвору, док писцу не сме да фали длака ни с главе, ни с браде. У ћелији онда такав идиот може да псује кога год хоће, осим затворских чувара. Није никакав проблем то што је четрдесетшестогодишњи писац сочно опсовао председника Србије и његову мајку. Да је то учинио у свом стану, у унутрашњем дијалогу с телевизором, интернетом и новинама – одакле, узгред, Вучић не избија – то такође не би представљало никакав скандал. Нешто слично чини половина грађанства, упиње се да докаже докторка права Весна Ракић Водинелић. Како ли их је само пребројала? Свеједно, њено је право да спроводи такве врсте пописа. Тек, прогласила је Марка за јавни глас дела грађанства који псује председника. Дакле, резимира

Свет

01.12.2020 у 08:30

Пандемија реч године у Вебстеровом речнику

ЊУЈОРК – Пандемија је била очигледан избор за реч године америчког издавача речника енглеског језика Меријем-Вебстера, јавља Ројтерс. У години у којој је више од 1,4 милиона људи у свету умрло од ковид-19, пандемија је била најчешће тражена реч у речницима. „Понекад једна једина реч дефинише доба, и зато је нормално да у овој изузетној и изузетно тешкој години, једна реч избије у први план”, саопштио је Меријем-Вебстер, преноси Танјуг. Пандемија се дефинише као „избијање болести на широком географском подручју (више земаља или континената) која погађа знатан део популације”, наводи се на сајту издавача. Корен речи је грчки, од „пан”, који значи сви или сав, и „демос”, што значи народ, подсећа издавач. Потрага за значењем те речи изузетно је скочила после 11. марта ове

Свет

19.06.2020 у 12:28

Нова дефиниција расизма у Вебстеровом речнику

ВАШИНГТОН – Публикација „Меријам - Вебстер”, која је наследник речника Ное Вебстера из 19. века, објавила је да ће у својим издањима допунити дефиницију речи „расизам” да би обухватала и концепт системског расизма. До промене је дошло на иницијативу Кенеди Мичам, студенткиње Универзитета Дрејк у Мисурију, која је, док су широм САД трајали протести због смрти Афроамериканца Џорџа Флојда током полицијског привођења, упутила писмо уредништву те публикације. Она је изнела примедбу на троделни опис те речи као предрасуде, доктрине и политичког програма, констатујући да је расизам много комплекснији од уверења неког појединца, преноси Глас Америке. „Расизам није само предрасуда према одређеној раси због боје нечије коже, то је и предрасуда, комбинована са друштвеном и институционалном

Култура

01.06.2020 у 20:00

Истовремено објављена два речника Драгачева

Чачак – Библиотека општине Лучани у Гучи управо је објавила Речник Драгачева из пера Милоја Стевановића (71), вредног бележника завичајних појмова и сећања, и на 735 страница обрађено је чак 14.000 појмова и збитија са побрђа и планина овог дела западне Србије. Граматичку обраду и акцентовање учинили су професор др Драгољуб Петровић и др Јелена Капустина, а илустрације сликар Божо Плазинић из Чачка. Стевановић је, као власник једног од најуспешнијих привредних друштава у Чачку (КМН) обавио немерљив ајлук радећи на рукопису пет година, углавном ноћу, често до јутра, једним прстом на тастатури рачунара, те вели за „Политику”, на наречју с којим је потекао: – Овај речник родног ми Драгачева јесте уздарје мојим земљацима и свим чуварима језичког блага нашије предака, а нарочито

Култура

06.04.2020 у 18:18

Речници на ломачи

Свака реч у речничким дефиницијама одмерава се пажљиво – не сме бити сувишна, мора бити прецизна, треба да је општепозната, што сврсисходнија и што неутралнија, брижљиво усклађена са наменом речника. Зато ова дела настају дуго, пишу се споро, дефиниције се стално премеравају и прекрајају, а њихова израда представља интелектуални изазов првога реда. Ово се нарочито односи на писање једнојезичких речника, у којима се значења речи неког језика описују речима тог истог језика. Због тога, ваљда, у српској лексикографији нема много речника српског језика и зато њихово објављивање треба да представља прворазредни културни догађај, повод за радост и понос, јер се међу корицама тих књига, кроз обрађене речи, за сва времена, за садашње и будуће читаоце, описује мањи или већи део наше језичке и

Култура

12.01.2020 у 21:00

Речник који одузима речи

Издефинисати, издоминирати, изигнорисати, изиницирати, изорганизовати, изреаговати, искоментарисати, искомуницирати, испаузирати, испозирати, испреговарати, испоштовати... Ове новокомпоноване творенице само су део збирке „сувишних речи” које је лингвиста и антрополог Гордана Ђерић прикупила путем анкете спроведене међу својим пријатељима и колегама, изворним говорницима српског језика, и објавила као „Речник сувишних речи”, у издању Књижарнице „Златно руно” и Института за европске студије. Испитаници су према сопственим критеријумима судили речима и на свој начин тумачили синтагму „сувишна реч”. И баш у тој спонтаности, у изостанку лингвистичких теорија и крутих нормативистичких правила којима се лексика обично осматра и оцењује, лежи интригантност овог речника. Говорници, а не

Претходна Следећа

1
2
3

Почетна / Тагови

06.07.2022 у 10:56

Вучић у Ивањици, посетио породичну фирму „Флорива"

06.07.2022 у 10:38

У више градова широм Босне и Херцеговине данас протести због поскупљења

06.07.2022 у 10:13

Годишњица некажњеног злочина ОВК над припадницима МУП Србије код Пећи

06.07.2022 у 10:11

Прва група украјинских војника стигла у Велику Британију на обуку

06.07.2022 у 09:45

Би-Би-Си: Ђоковић би могао да буде председник Србије

06.07.2022 у 09:09

Недовољно беба да значајно поправе виталну слику нације