Filmadžije sa Dunava na okupu

Na jednom od smederevskih najstarijih šumovitih imanja, sa sačuvanom starom kafanom, idejni tvorac i selektor upravo održanog šestog „Dunav film festa” Igor Stanković nasmejano i domaćinski ugostio je i beogradske novinare koje je pozvao na projekcije. U razgovoru za domaćom trpezom, mladi direktor MTS dvorane, poznat odranije kao direktor i obnovitelj Festivala autorskog filma i osnivač „Kids festa”, za „Magazin” kaže: „Po profesiji sam šarmer”.

„Šalu na stranu, iako je ovo šesti ’Dunav film fest’, na početku smo i još se oslanjamo na šarm. Reč je o jedinstvenom festivalu, preseku filmskih ostvarenja zemalja kroz koje protiče najveća evropska reka Dunav, najčešće iz gradova koji su na njoj. U Smederevo su stigli filmovi iz Nemačke i Austrije, iz Slovenije i Hrvatske, ali i gosti koji prate film iz Ukrajine i drugih zemalja”, priča.

U selekciji filmova, kaže, prvenstveni kriterijum je da prikazuju filmsko stvaralaštvo Podunavlja. „Međutim, nemoguće je da na festivalu učestvuju stvaraoci iz svih 14 zemalja na Dunavu kada nemamo gde da ih smestimo. Smederevo još nema hotel, a iako ogroman grad, ni dovoljno soba i apartmana za turistički smeštaj. S druge strane, da nemamo ogromnu podršku Grada Smedereva, festival ne bi opstao”, dodaje Stanković.

Zato se nada da će okupljanja filmadžija s Dunava uspeti da pošalju preko ekrana vidljivu poruku iz Malog grada Smederevske tvrđave. „A ona glasi da gradovi na najvećem evropskom rečnom toku treba da postanu svesni svoje prednosti, da se povežu, kao i države u kojima su, sa ciljem da se unaprede. Očekujem da će i Smederevo sa rastom ovog festivala ponovo postati popularna prestonica kulture. Ne zaboravimo da je festival ’Smederevska jesen’ jedan od najstarijih u Srbiji”, podseća.

Festival je, dodaje, izabrao Smederevo kao jedan od srpskih najstarijih gradova, s velikim procvatom i u vreme Obrenovića, o čemu svedoči i vila ove dinastije s vinogradima, kojom su gosti festivala oduševljeni. Osim što je poznat po železari i ’smederevki’ kao vrsti grožđa i vina, ovaj grad bio je i ostaće jedna od najvažnijih kulturnih tačaka našeg nasleđa, ističe Igor. Sa njim se slaže zamenica gradonačelnika Marija Marković Stavrić, koja smatra da je ovaj festival prilika da se kroz kino-oko Smederevo prikaže kao „pozornica za događaje visokog kalibra”, rekla nam je na mostu pred kapijom tvrđave.

Smederevsku tvrđavu, da podsetimo, na uglu Jezave u Dunav podigao je despot Đurađ Branković u 15. veku zbog odbrane od turskih osvajača. Podignuta je za samo dve godine, natčovečanskim naporom izrabljivanog naroda, graditelja koji su umirali od iznemoglosti, kriveći, po predanju, despoticu koju su zato i nazvali prokletom Jerinom.

Kao većina tvrđava na Dunavu ima Mali i Veliki grad, a prate ih 25 visokih kula. Utvrđenje ima oblik trougla i predstavlja biser srednjovekovne arhitekture. Pad Smederevske tvrđave 1459. godine pred osvajačima označio je pad srpske srednjovekovne države. Tvrđava je, ipak, opstala kroz vekove uprkos mnogim razaranjima, od kojih je najveće bilo u Drugom svetskom ratu, kada je u eksploziji municije smeštene unutar nje uništen najveći deo Velikog grada. Među 2.500 poginulih je bio i ceo ansambl glumaca iz novosadskog Srpskog narodnog pozorišta.

Rekonstrukcija Velikog grada je u toku, dok je Mali grad u kom je održan festival otvoren posle popravki za mnoge kulturne događaje.

Na festivalu, koji je otvoren glamurozno uz filmsku muziku i filmom „Momak i devojke Ivice Vidanovića”, na pet mesta prikazano je 35 filmskih ostvarenja.