Novi ukrajinski ministar odbrane spaja Kijev i Ankaru

Ako je u ukrajinskom ratu išta bilo izvesno, onda je to smena ministra odbrane Alekseja Reznikova. O njegovom odlasku s funkcije javno se govori od početka ove godine uz navođenje nekoliko razloga. Zato u nedelju nikoga, a verovatno ni samog Reznikova, nije iznenadilo kad je Volodimir Zelenski rekao da ga smenjuje.

Razlog nije saopšten, ali odmah se mogu nabrojati barem četiri. Početkom godine Ministarstvo odbrane je potresao skandal u vezi s nabavkom obroka za vojsku po višestruko uvećanim cenama. Tada je smenjeno nekoliko visokih vojnih zvaničnika, a Reznikov je ostao.

Prošlog meseca opet su učestali napisi o njegovoj smeni: kontraofanziva nije išla onim tempom i uspehom koji se očekivao, a neko je ipak morao za to da „plati”. Usput je isplivala još jedna afera: navodno je ministarstvo u avgustu naručilo letnje uniforme umesto zimskih, a ministar je javno ponudio opkladu da će, ako se to dokaže, on podneti ostavku. Na kraju, on je juče i podneo ostavku Vrhovnoj radi, ali tek pošto ga je Zelenski smenio i to javno objavio, tako da se ne može reći da je opkladu izgubio. Ipak, njegova smena se dogodila u trenutku kad je Zelenski bio primoran da krene u široko zasnovanu borbu protiv korupcije, pa je u subotu na dva meseca pritvoren njegov politički i finansijski otac Igor Kolomojski.

Ako je uklonjen s funkcije samo zato što je neko morao da ode zbog neuspeha kontraofanzive (a načelnik Generalštaba Valerij Zalužni je iz nekog razloga medijski zaštićen, iako se i dalje ne veruje da je dobro, jer se nije uživo pojavio) – Reznikov će dobiti utešno zadovoljenje. Priča se da je planiran za mesto ambasadora u Londonu, s kojeg je Zelenski u julu smenio Vadima Pristajka, koji je odgovor ukrajinskog predsednika tadašnjem britanskom ministru odbrane Benu Volasu nazvao „nezdravim sarkazmom”. Svojevremeno je Reznikov, odgovarajući na pitanje o svojoj smeni i odlasku u ambasadu u London, odgovorio da ne zna ništa o tome, ali niko ne veruje da je on slabo obavešten.

Ali od Reznikova, koji je „izneo” godinu i po ratnih dana, zanimljiviji je njegov naslednik. O njemu se u ukrajinskim skupštinskim krugovima već pričalo krajem avgusta. Rustem Umerov (41), rodom je iz uzbekistanskog grada Bulungura u Samarkandskoj oblasti i poreklom je krimski Tatarin. On je poslovni menadžer, u skupštinu je izabran iz partije Glas, koju je osnovao ukrajinski rok-muzičar i kompozitor, a stranka je pozicionirana kao proveropska partija desnog centra. Umerov na mesto ministra dolazi sa funkcije direktora ukrajinskog Fonda državne imovine.

Najzanimljivije je da je Umerov, zajedno s Reznikovim (ukupno je bilo sedam članova), učestvovao u prvim pregovorima s Rusima. Bio je deo grupe pregovarača iz Kijeva, koja se prvi put sastala s predstavnicima Moskve na teritoriji Belorusije 28. februara. Usledila su još dva sastanka, a potom i onaj u Turskoj, na nivou ministara spoljnih poslova: Sergeja Lavrova i Dmitra Kulebe.

Između poslednje beloruske i prve turske runde, uloga Umerova je porasla. Prema verziji koju su izneli neki ruski mediji od učesnika tih razgovora, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder pokrenuo je paralelni pregovarački proces. Umerov, koji je imao veliko poverenje Zelenskog, kontaktirao je Šredera preko zajedničkog prijatelja, švajcarskog biznismena Marka Valdera. Usledio je njihov sastanak u Istanbulu, kojem su prisustvovali i predstavnici turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Odatle je Šreder odleteo u Moskvu da razgovara s Vladimirom Putinom, a zatim se vratio u Istanbul i ponovo se sastao s Umerovim.

Ruski novinar Dmitrij Bavirin piše da su se Putin i Šreder sastali istog dana kad i Lavrov i Kuleba, a Umerov je bio nosilac određene poruke direktno od Zelenskog. Krajem marta, strane su parafirale preliminarni mirovni sporazum, a kasnije se, prema rečima predsednika Rusije, ispostavilo da je on „otišao na smetlište istorije”, pošto su ga odbacili lideri SAD i Velike Britanije. Uloga Umerova može se tumačiti na različite načine, a jedan od njih je da je bio član ukrajinske delegacije koji je preferirao prekid neprijateljstava, za razliku od ratne opcije, čiji je navodni vođa šef kabineta predsednika Ukrajine Andrij Jermak.

Braća Ruslan i Rustem su studirali u SAD, a posao starijeg brata je vezan za SAD. Rustem Umerov uživa veliko poverenje Zelenskog i pratio je njegovu suprugu na putovanjima po islamskim državama. S obzirom na to da su smena i imenovanje novog ministra usledili samo dan uoči susreta Putina i Erdogana u Sočiju, spekuliše se da bi to što je Umerov poreklom krimski Tatarin i musliman trebalo da odigra izvesnu ulogu u približavanju Zelenskog i Erdogana, koji se smatra zaštitnikom Tatara i najviše zbog njih insistira na povratku Krima u sastav Ukrajine. Umerov važi za izvršioca, a u nekim slučajevima i sainvestitora, velikih turskih projekata za zajednicu krimskih Tatara.