Glasanje uz duge cevi udar na Srpsku listu

Obruč pritisaka oko Srbije nastavlja da se steže. Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je pre tri dana da je važno da se što pre organizuju lokalni izbori na severu Kosova i Metohije na kojima će učestvovati Srbi bez ikakvih preduslova. „Kada je reč o izborima, iako su delimični izbori za gradonačelnike u aprilu 2023. godine u četiri opštine na severu sprovedeni u skladu s pravnim okvirom Kosova, vrlo jasno smo rekli da zbog slabog odziva građana nisu ponudili dugoročno političko rešenje. Zato je važno da se što pre organizuju sveobuhvatni lokalni izbori, na kojima bi kosovski Srbi učestvovali bez preduslova”, rekao je Stano, dodajući da bi ti izbori morali da budu održani u skladu s dogovorom o deeskalaciji tenzija, preneli su mediji.

Slučajnost ili ne, ali Stano je ovo poručio nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio da meseci pred nama neće biti laki i da očekuje mnogo pritisaka i pretnji i sprovođenja tih pretnji u delo na KiM. Zbog toga je teško oteti se utisku da je poslednji u nizu pritisaka upravo poruka koju je uputio portparol EU. Nameće se zaključak da se očekuje da Srbi učestvuju na lokalnim izborima i da odustanu od zahteva da se formira Zajednica srpskih opština i da se povuku specijalne jedinice sa severa pokrajine. U čemu bi onda bila razlika od prethodnih izbora u aprilu, kada se takođe glasalo pod budnim okom do zuba naoružanih specijalaca? Podsetimo, na te nelegitimne izbore izašlo je tek 13 Srba i oko 1.500 Albanaca koji su „izabrali” lažne gradonačelnike.

Komentarišući izjavu portparola EU Petera Stana, Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ističe za „Politiku” da je očigledno da se u Briselu, ali i u Parizu i Berlinu, odnosno na Zapadu, mnogima žuri da rešavaju pitanje Kosova i Metohije. Samim tim sve je veći pritisak na Srbe da izađu u susret ne Albancima, nego Zapadu. „Mi, kad govorimo o Albancima, govorimo pre svega o nekome ko je eksponent zapadne politike i potpuno je jasno da Zapad preko njih sprovodi svoju politiku. Oni žele da se što pre realizuje Šolc-Makronov plan, i to u potpunosti. Njih ne interesuju srpske ograde za određene tačke i oni će na sve moguće načine nastaviti da vrše pritisak na Beograd da se što pre njihovi planovi sprovedu u delo”, kaže Graovac.

Ocenjuje da je poruka portparola EU potpuno u skladu s takvim narativom zato što se svodi na to da na Srbiju treba izvršiti što veći pritisak, kako bi se što pre izašlo u susret zahtevima koji dolaze sa Zapada. A premijer privremenih institucija u Prištini Albin Kurti nedavno je rekao da vlasti u Beogradu čine sve da spreče Srbe na severu da se integrišu i, kako je rekao, zbog toga mu je potrebna pomoć međunarodne zajednice, a posebno EU. Kurti je tom prilikom najavio da će izbori biti održani na jesen.

A prema mišljenju bivšeg predsednika Izvršnog veća Kosova i Metohije Zorana Anđelkovića, premijer u Prištini ima plan kako da etnički očisti sever Kosmeta. Kurti povuče deset poteza, ističe Anđelković, a Evropska unija insistira na jednom pitanju, ostalih devet zaborave, poput toga da se sa severa povuku specijalne jedinice i da se prestane s hapšenjima. „Ovo je pokušaj da se ’igra na svršeni čin’. Suština je Zajednica srpskih opština (ZSO)”, kaže Anđelković i dodaje da ne bi bilo problema koji su se desili poslednjih meseci da je Brisel insistirao da se sprovede ono što je tamo dogovoreno, uključujući i mapu puta u kojoj je prvo pitanje ZSO.

Da bi izbegao sprovođenje mape puta, ukazuje naš sagovornik, Kurti je počeo da izaziva incidente. On ističe da Brisel povlađuje Kurtiju, koji maltretira Srbe. „On uradi deset stvari, a oni se usmere na smirivanje situacije, tako što bi Srbi popustili i prihvatili da izađu na izbore. Sve ono prethodno što je Kurti uradio, tako ispada nebitno”, ocenjuje Anđelković.

Graovac ističe da je potrebno da se situacija deeskalira da bi moglo da dođe do novih razgovora u Briselu. „Deeskalacija je podrazumevala povlačenje specijalnih jedinica sa severa. Do toga nije došlo. Povučeno je samo 25 odsto ili 25 odsto plus 25 odsto, a niko ne zna koliko je tačno tih policajaca bilo na severu KiM. Srbi nisu tražili da se povuče deo, nego da se povuku sve te specijalne snage, što je u jednom trenutku bio i zahtev Evropske unije i evropskih pregovarača. Zajednica srpskih opština takođe nije ispoštovana. Nijedan od preduslova nije stvoren da bi se uopšte nastavili razgovori, a kamoli da bi se izašlo na izbore. To nikoga na Zapadu ne interesuje, jer oni očigledno žele da se njihova agenda što pre sprovede u delo”, ukazuje Graovac i dodaje da je ovo novi vid pritisaka na Beograd da popusti zahtevima Zapada.

Ocenjuje da bi Zapad i Priština želeli da se izbori u četiri opštine na severu KiM održe u prisustvu specijalaca naoružanih dugim cevima. One su im potrebne, navodi Graovac, da bi što više umanjili rezultat Srpske liste, koju smatraju eksponentom Beograda na severu KiM, i povećali rezultat onih snaga koje su stale na stranu Prištine. „Rašić, Trajkovićeva i ostali bi se pojavili na tim izborima, a duge cevi imaju zadatak da zastraše Srbe i obezbede što bolji rezultat za te Kurtijeve favorite na ovim izborima”, ističe Graovac. Anđelković navodi da je sveukupna situacija neregularna. „Nije to samo pitanje dugih cevi. To je pitanje upada u prostore, zabrane izgradnje objekata koje su Srbi krenuli da grade, zabrane ulaska srpske robe na sever, ali i uopšte u južnu srpsku pokrajinu. To su na desetine pitanja i na desetine provokacija, koje je Kurti u međuvremenu napravio, a sada Srbi treba opet da popuste”, navodi Anđelković.