Pun pogodak za Čačak

Zašto je Čačak, posle Novog Sada kao Evropske kulturne prestonice, izabran za prvu Nacionalnu prestonicu kulture Srbije i da li je to dosad opravdao?

Nesporno je da je sedište kulture na Zapadnoj Moravi rodni grad slikarke Nadežde Petrović i pesnika Vladislava Petkovića Disa, zatim filmskih stvaralaca Puriše Đorđevića i Sonje Savić, ali i i svetski poznatih „umetnika” košarke Dragana Kićanovića i Željka Obradovića. Takođe, to je grad operske dive Radmile Bakočević i legendi rokenrola Bore Đorđevića i Radomira Mihailovića Točka.

Ali, da li su legendarna imena bila dovoljan razlog da prvi bude izabran za ulaganja u kulturu i grad?

Uloženo 500 miliona iz državnog i gradskog budžeta

„Najpoznatiji Čačani jesu zauvek upisali grad na Zapadnoj Moravi u istoriju, a među njima još su i Branko V. Radičević, Jovan Obrenović, major Dragutin Gavrilović, vođa narodnooslobodilačkog pokreta Tanasko Rajić, kao i vojvoda Stepa Stepanović koji je ovde proveo poslednju deceniju života. Ali ono što je presudilo u ovom novom razvojnom strateškom projektu Ministarstva kulture jeste izrada konstruktivnih projekata koji bi proširili znanja o njihovim delima programima, uz gradnju i obnovu muzeja i spomenika, kao i gradske infrastrukture. Ulaganjem od trista miliona dinara iz državnog i dvesta miliona iz gradskog budžeta, Čačak već dobija novo ruho”, kaže pomoćnik gradonačelnika Miroslav Petković za „Politiku” dok šetamo kroz centar grada.

On podseća da su lokalne samouprave zahvaljujući zamisli o nacionalnoj prestonici dobile šansu da razviju nove umetničke programe. Izabrana prestonica pozicionira kulturu u središte razvoja grada i u ekonomskom i socijalnom aspektu. Obaveza je i da nastavi dugoročni kulturni, znači i opšti razvoj grada.

„Spremili smo uveliko unapred i detaljno programe obeležavanja jubileja velikih umetnika i predstavljanja savremenih stvaralaca, ali i nacrte obnove muzejskog jezgra grada od kaldrme do amfiteatra, što je sve presudilo da to bude Čačak”, objašnjava Petković, menadžer i rukovodilac projekta, inače donedavno narodni poslanik.

Podseća da slogan „Čačanska rodna” simboliše spoj tradicije i razvoja, jer je nazvan po autentičnoj šljivi koja je nastala kvalitetnim ukrštanjem domaće i strane sorte.

Za vreme trajanja Prestonice, tokom godine, izvodi se više od 100 umetničkih programa s kojima je grad na Moravi postao velika scena za kreativne eksperimente i savremenu umetnost. Naravno, uz osvrt na znamenite ličnosti, negovanje tradicije i podsećanje na istorijsku važnost ovog dela naše zemlje. Programe izvodi oko 5.000 učesnika, od kojih je 560 iz inostranstva.

Dosad je programe „Čačanske rodne”, po podacima Miroslava Petkovića, posetilo je više od 100.000 ljudi.

Najvažniji događaj, obeležavanje 150 godina rođenja Nadežde Petrović, slikarke, humaniste i ratne bolničarke, sledi 11. oktobra. Tada će u galeriji koja nosi njeno ime biti otvorena izložba koja se, posle velike muzejske turneje u godini obeležavanja rođenja pionirke savremenog slikarstva, vraća u njen rodni grad. Čačani s ponosom ističu da se samo jedna od njih, „nenadmašna Nadežda našla na novčanici, onoj od 200 dinara”. U programu „Slikarski razgovori” obeležava se i 125 godina rođenja njenog brata, pisca Rastka Petrovića promocijom putopisa „Afrika”. Na prostoru ispred galerije, koji je mesecima gradilište, uskoro će inicijativom „Čačanske rodne” biti završen novi amfiteatar sa 70 mesta.

Kada nas je sagovornik pitao po čemu je nama Čačak najpoznatiji, odgovor je bio po Vladislavu Petkoviću Disu. Pesnik rodoljub rođen u Zablaću kod Čačka, tvorac „modernog kofera” srpske književnosti, ratni izveštač i autor „Nedovršenih pesama”, na kraju putnik broda koji potapa nemačka podmornica blizu Krfa 1917. godine „ostavio” je Čačku jednu od najznačajnijih pesničkih manifestacija „Disovo proleće”. Njegovu nagradu su odavde poneli i Desanka Maksimović, Vasko Popa, Oskar Davičo... Šezdesetogodišnjicu „Proleća” obeležili su Poetskim maratonom i likovnim radionicama. Nedavno završeni Disov amfiteatar u Parku mladosti pored obale bio je potom pozornica ansambla „Viva voks” i drugih poznatih grupa. Ali, još je važnije da je na dan završetka manifestacije Čačak dobio prvi Muzej poezije na Balkanu. Digitalizovan, prikazivaće na panelima i ekranima najznačajnije eksponate iz fondova Gradske biblioteke, kao i zbirke svih dobitnika Disove nagrade. Nalazi se u zdanju Gradske biblioteke, posle Narodne biblioteke najvećeg bibliotečkog kompleksa pod jednim krovom.

Istorijska zelena četvrt

U godini kulture, osim Doma zdravlja u Ljubiću i murala na zgradama, Čačak dobija i novu zelenu pešačku zonu. Šetališna zona koja s jedne strane počinje spomenikom Vojvodi Stepi, a s druge se završava Meštrovićevim spomenikom slavnoj slikarki, biće mesto na kojem se deca igraju i uče o istoriji umetnosti i grada. Jer, osim rekonstrukcije Dušanove ulice koja prolazi kroz muzejsku četvrt i koja će dobiti biciklističke staze i drvorede, biće zatvorena za saobraćaj i obnovljena poprečna Ulica župana Stracimira. Umesto automobila, u nju se „useljavaju” kandelabri i zelene površine.

Na taj način, kaže Petković, Čačak dobija jedinstven istorijsko-pešački centar u Evropi: stari centar oivičen Stracimirovom zadužbinom, Crkvom Bogorodice Gradačke, Narodnim muzejom, gimnazijom i ekonomskom školom postaje Trg Nadežde Petrović, a posetioci će čim pređu most moći da obiđu muzeje, kao i Istorijski arhiv i Hadžića kuću u kojoj će ubuduće biti stalna etnografska postavka Čačka. Takođe, s gradskog šetališta biće uređen direktan ulaz na ostatke rimskih termi, otkrivenih pre pola veka i u međuvremenu revitalizovanih, ali koje smo dosad videli samo s terase hotela „Beograd”.

Kako nam je u šetnji pomoćnik gradonačelnika pokazao, pametno je iskorišćena i „rupa” među kružnim zgradama u centru, u kojoj je napravljena igraonica.

Titula se dogodine seli u Užice

Pred kraj godine Čačak će simbolično predati titulu Nacionalne prestonice kulture Užicu. Voz kulture ili programi na šinama povezivaće stanice Valjevo–Čačak–Požega–Užice, na kojima će umetnici izlaziti i održavati predstave, koncerte i izložbe. U vagonima će se čitati poezija i izvoditi monodrame.

Muzej košarke

U nekadašnjoj preuređenoj Sokolani, u kojoj je 1945. odigrana prva košarkaška utakmica u gradu, 18. decembra biće otvoren Muzej košarkaških legendi. U gradu iz kog potiču Kićanović, Obradović i Mišović kažu da se svaki stanovnik razume u košarku i navija za „Borac”, „Železničar” i ženski klub „Gradac”. Najistaknutiji deo biće Hol slavnih, u kojem će tri legendarna košarkaša imati svoje legate. U centralnom delu biće stalna postavka o istoriji čačanske košarke i svim reprezentativcima iz ovoga grada.

Slogan „Čačanska rodna”

Kažu da srpske trpeze nema bez domaće rakije, a rakije nikako bez dobre šljive. Jedna od najpopularnijih sorti šljiva od koje se, kažu ovde, pravi rakija koja je proslavila čari Srbije je čačanska rodna, nastala ukrštanjem strane vrste stenleja i domaće požegače. Ovu sortu šljive, priznatu pre pola veka, „kreirali” su dr Staniša Paunović i dr Petar Mišić u čačanskom Institutu za voćarstvo. Danas se uzgaja u mnogim zemljama, čak i na Novom Zelandu.

Za Disovu nagradu kandidati samo mlađi od 31. godine

Od 1979. godine na „Disovom proleću” dodeljuje se plaketa „Mladi Dis” za najbolji rukopis za prvu zbirku, čije je štampanje dobitniku i nagrada. Propisano je da pravo na učestvovanje imaju pesnici najstariji 31 godinu, jer je pesnik toliko imao kada je objavio prvu knjigu „Utopljene duše” 1911. Edicija „Tokovi” dosad je objavila 41 knjigu mladih pesničkih nada, koja se pokazala kao odskočna daska za priznata imena domaće književnosti.

Do jeseni izložbe, koncerti, manifestacije

Nedavno je veliki broj posetilaca u Čačak dovela izložba „Darovi Trebinja” u Narodnom muzeju, umetničke zbirke koju je rodnom gradu ostavio pesnik i diplomata Jovan Dučić, a od 11. avgusta do 15. septembra u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović” je izložba „Budućnost se ponavlja više nego istorija” trebinjskog umetnika Igora Bošnjaka. Za 31. avgust u amfiteatru Ovčar Banje zakazano je otvaranje legata Branka V. Radičevića. „Sonjin septembar” je manifestacija posvećena životu i delu Sonje Savić, a 2. septembra na Gradskom trgu za „Rodnu” koncert će održati Zdravko Čolić. Od 19. septembra je „Animanima” ili festival animiranog filma. U manastiru Blagoveštenje od 24. septembra je drvorezbarska kolonija „Dani patrijarha Pavla”, a 18. oktobra je otvaranje Muzeja detinjstva u Čačku. „Čačanska rodna” se 15. decembra privodi kraju predstavljanjem budućeg arheološkog parka na Jelici, na mestu ranovizantijskog naselja, zvanog Gradina.