Пун погодак за Чачак

Зашто је Чачак, после Новог Сада као Европске културне престонице, изабран за прву Националну престоницу културе Србије и да ли је то досад оправдао?

Неспорно је да је седиште културе на Западној Морави родни град сликарке Надежде Петровић и песника Владислава Петковића Диса, затим филмских стваралаца Пурише Ђорђевића и Соње Савић, али и и светски познатих „уметника” кошарке Драгана Кићановића и Жељка Обрадовића. Такође, то је град оперске диве Радмиле Бакочевић и легенди рокенрола Боре Ђорђевића и Радомира Михаиловића Точка.

Али, да ли су легендарна имена била довољан разлог да први буде изабран за улагања у културу и град?

Уложено 500 милиона из државног и градског буџета

„Најпознатији Чачани јесу заувек уписали град на Западној Морави у историју, а међу њима још су и Бранко В. Радичевић, Јован Обреновић, мајор Драгутин Гавриловић, вођа народноослободилачког покрета Танаско Рајић, као и војвода Степа Степановић који је овде провео последњу деценију живота. Али оно што је пресудило у овом новом развојном стратешком пројекту Министарства културе јесте израда конструктивних пројеката који би проширили знања о њиховим делима програмима, уз градњу и обнову музеја и споменика, као и градске инфраструктуре. Улагањем од триста милиона динара из државног и двеста милиона из градског буџета, Чачак већ добија ново рухо”, каже помоћник градоначелника Мирослав Петковић за „Политику” док шетамо кроз центар града.

Он подсећа да су локалне самоуправе захваљујући замисли о националној престоници добиле шансу да развију нове уметничке програме. Изабрана престоница позиционира културу у средиште развоја града и у економском и социјалном аспекту. Обавеза је и да настави дугорочни културни, значи и општи развој града.

„Спремили смо увелико унапред и детаљно програме обележавања јубилеја великих уметника и представљања савремених стваралаца, али и нацрте обнове музејског језгра града од калдрме до амфитеатра, што је све пресудило да то буде Чачак”, објашњава Петковић, менаџер и руководилац пројекта, иначе донедавно народни посланик.

Подсећа да слоган „Чачанска родна” симболише спој традиције и развоја, јер је назван по аутентичној шљиви која је настала квалитетним укрштањем домаће и стране сорте.

За време трајања Престонице, током године, изводи се више од 100 уметничких програма с којима је град на Морави постао велика сцена за креативне експерименте и савремену уметност. Наравно, уз осврт на знамените личности, неговање традиције и подсећање на историјску важност овог дела наше земље. Програме изводи око 5.000 учесника, од којих је 560 из иностранства.

Досад је програме „Чачанске родне”, по подацима Мирослава Петковића, посетило је више од 100.000 људи.

Најважнији догађај, обележавање 150 година рођења Надежде Петровић, сликарке, хуманисте и ратне болничарке, следи 11. октобра. Тада ће у галерији која носи њено име бити отворена изложба која се, после велике музејске турнеје у години обележавања рођења пионирке савременог сликарства, враћа у њен родни град. Чачани с поносом истичу да се само једна од њих, „ненадмашна Надежда нашла на новчаници, оној од 200 динара”. У програму „Сликарски разговори” обележава се и 125 година рођења њеног брата, писца Растка Петровића промоцијом путописа „Африка”. На простору испред галерије, који је месецима градилиште, ускоро ће иницијативом „Чачанске родне” бити завршен нови амфитеатар са 70 места.

Када нас је саговорник питао по чему је нама Чачак најпознатији, одговор је био по Владиславу Петковићу Дису. Песник родољуб рођен у Заблаћу код Чачка, творац „модерног кофера” српске књижевности, ратни извештач и аутор „Недовршених песама”, на крају путник брода који потапа немачка подморница близу Крфа 1917. године „оставио” је Чачку једну од најзначајнијих песничких манифестација „Дисово пролеће”. Његову награду су одавде понели и Десанка Максимовић, Васко Попа, Оскар Давичо... Шездесетогодишњицу „Пролећа” обележили су Поетским маратоном и ликовним радионицама. Недавно завршени Дисов амфитеатар у Парку младости поред обале био је потом позорница ансамбла „Вива вокс” и других познатих група. Али, још је важније да је на дан завршетка манифестације Чачак добио први Музеј поезије на Балкану. Дигитализован, приказиваће на панелима и екранима најзначајније експонате из фондова Градске библиотеке, као и збирке свих добитника Дисове награде. Налази се у здању Градске библиотеке, после Народне библиотеке највећег библиотечког комплекса под једним кровом.

Историјска зелена четврт

У години културе, осим Дома здравља у Љубићу и мурала на зградама, Чачак добија и нову зелену пешачку зону. Шеталишна зона која с једне стране почиње спомеником Војводи Степи, а с друге се завршава Мештровићевим спомеником славној сликарки, биће место на којем се деца играју и уче о историји уметности и града. Јер, осим реконструкције Душанове улице која пролази кроз музејску четврт и која ће добити бициклистичке стазе и дрвореде, биће затворена за саобраћај и обновљена попречна Улица жупана Страцимира. Уместо аутомобила, у њу се „усељавају” канделабри и зелене површине.

На тај начин, каже Петковић, Чачак добија јединствен историјско-пешачки центар у Европи: стари центар оивичен Страцимировом задужбином, Црквом Богородице Градачке, Народним музејом, гимназијом и економском школом постаје Трг Надежде Петровић, а посетиоци ће чим пређу мост моћи да обиђу музеје, као и Историјски архив и Хаџића кућу у којој ће убудуће бити стална етнографска поставка Чачка. Такође, с градског шеталишта биће уређен директан улаз на остатке римских терми, откривених пре пола века и у међувремену ревитализованих, али које смо досад видели само с терасе хотела „Београд”.

Како нам је у шетњи помоћник градоначелника показао, паметно је искоришћена и „рупа” међу кружним зградама у центру, у којој је направљена играоница.

Титула се догодине сели у Ужице

Пред крај године Чачак ће симболично предати титулу Националне престонице културе Ужицу. Воз културе или програми на шинама повезиваће станице Ваљево–Чачак–Пожега–Ужице, на којима ће уметници излазити и одржавати представе, концерте и изложбе. У вагонима ће се читати поезија и изводити монодраме.

Музеј кошарке

У некадашњој преуређеној Соколани, у којој је 1945. одиграна прва кошаркашка утакмица у граду, 18. децембра биће отворен Музеј кошаркашких легенди. У граду из ког потичу Кићановић, Обрадовић и Мишовић кажу да се сваки становник разуме у кошарку и навија за „Борац”, „Железничар” и женски клуб „Градац”. Најистакнутији део биће Хол славних, у којем ће три легендарна кошаркаша имати своје легате. У централном делу биће стална поставка о историји чачанске кошарке и свим репрезентативцима из овога града.

Слоган „Чачанска родна”

Кажу да српске трпезе нема без домаће ракије, а ракије никако без добре шљиве. Једна од најпопуларнијих сорти шљива од које се, кажу овде, прави ракија која је прославила чари Србије је чачанска родна, настала укрштањем стране врсте стенлеја и домаће пожегаче. Ову сорту шљиве, признату пре пола века, „креирали” су др Станиша Пауновић и др Петар Мишић у чачанском Институту за воћарство. Данас се узгаја у многим земљама, чак и на Новом Зеланду.

За Дисову награду кандидати само млађи од 31. године

Од 1979. године на „Дисовом пролећу” додељује се плакета „Млади Дис” за најбољи рукопис за прву збирку, чије је штампање добитнику и награда. Прописано је да право на учествовање имају песници најстарији 31 годину, јер је песник толико имао када је објавио прву књигу „Утопљене душе” 1911. Едиција „Токови” досад је објавила 41 књигу младих песничких нада, која се показала као одскочна даска за призната имена домаће књижевности.

До јесени изложбе, концерти, манифестације

Недавно је велики број посетилаца у Чачак довела изложба „Дарови Требиња” у Народном музеју, уметничке збирке коју је родном граду оставио песник и дипломата Јован Дучић, а од 11. августа до 15. септембра у Уметничкој галерији „Надежда Петровић” је изложба „Будућност се понавља више него историја” требињског уметника Игора Бошњака. За 31. август у амфитеатру Овчар Бање заказано је отварање легата Бранка В. Радичевића. „Соњин септембар” је манифестација посвећена животу и делу Соње Савић, а 2. септембра на Градском тргу за „Родну” концерт ће одржати Здравко Чолић. Од 19. септембра је „Аниманима” или фестивал анимираног филма. У манастиру Благовештење од 24. септембра је дрворезбарска колонија „Дани патријарха Павла”, а 18. октобра је отварање Музеја детињства у Чачку. „Чачанска родна” се 15. децембра приводи крају представљањем будућег археолошког парка на Јелици, на месту рановизантијског насеља, званог Градина.