Vučić danas na samitu procesa Brdo-Brioni u Skoplju

U Skoplju se danas održava samit lidera procesa Brdo-Brioni, a domaćin skupa biće predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, zajedno sa predsednicima zemalja inicijatora tog procesa Hrvatske i Slovenije, Zoranom Milanovićem i Natašom Pirc Musar.

Na samitu je najavljeno učešće predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, predsednika Albanije Bajrama Begaja, članova trojnog Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Komšića, Denisa Bećirovića i Željke Cvijanović i predsednice privremenih institucija u Prištini Vjose Osmani.

Tokom današnjeg dana predviđeno je plenarno zasedanje, nakon kojeg će uslediti pres-konferencija domaćina samita i izjave zvaničnika, posle čega će se razgovori nastaviti na radnom ručku i bilateralnim sastancima. Inicijativa Brdo-Brioni nastala je 2010. godine kada su tadašnji slovenački i hrvatski premijer Borut Pahor i Jadranka Kosor, nakon potpisivanja sporazuma o arbitraži između dve zemlje, želeli da daju primer liderima Zapadnog Balkana i podsticaj za rešavanje bilateralnih pitanja i povećanje tempa na putu integracije u EU.

Od 2013. godine sastanci u okviru Procesa Brdo-Brioni se održavaju svake godine, a skupovima lidera regiona pridruživali su se i specijalni gosti među kojima su bili nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, raniji predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Poljske Andžej Duda, njegov italijanski kolega Serđo Matarela, aktuelni predsednik SAD, tada u funkciji potpredsednika Džozef Bajden, kao i predstavnici evropskih institucija.

Prošle godine samit je održan na Brdu kod Kranja, kada su lideri zemalja Zapadnog Balkana, umesto deklaracije, usvojili zaključke, u vidu dokumenta od šest tačaka, čija je glavna poruka da se reafirmiše podrška ubrzanju evropskog puta Zapadnog Balkana. Prošle godine skupu nisu prisustvovali predstavnici EU i nije bilo specijalnih gostiju.

U Skoplju je, zbog prisustva najviših zvaničnika zemalja regiona, određen takozvani prvi stepen bezbednosti, koji, pred ostalog, podrazumeva i poseban režim saobraćaja.