Zelene tampon-zone na udaru i seljaka i lopova

Pančevo – Kilometri zaštitnih pojaseva, privatne šume i voćnjaci puni su rupa,  nemilosrdno oštećeni nemarom poljoprivrednika ili akcijama lopova. Crne se ugljenisani zeleni špaliri mladica u „sezoni” paljenja strništa na obodima Omoljice, Starčeva, Banatskog Novog Sela... U čitavom ataru stabla se lome, seku i vade na putnim pravcima uz oranice, a zabeleženi su i slučajevi drskih krađa u ataru Dolova gde je „nestalo” 90 stabala lešnika i 2.500 sadnica mladog malinjaka. Svoje „razloge” imaju i seljaci i lopovi. Prvima pojasevi znaju da zasmetaju pri korišćenju poljskog puta, ulasku i manevrisanju mašinama u polju, pa se ne mari mnogo, samo da se posao što pre završi. Poljočuvari na ovom terenu svedoče redovnim krađama drveta i to mladica po šumarcima, „iako one teško mogu poslužiti za ogrev, pa ostane samo šteta od uništene buduće šume”, napominje Goran Stamensković, poljočuvar starčevačke službe, koja se bavi kontrolom i obaveštavanjem mesne kancelarije o nemilim događajima sa terena.

Samo u nekoliko sezona od kada je na snazi Projekat za podizanje vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji Pančeva, a koji sprovodi pančevačko Javno komunalno preduzeće „Zelenilo”, iz gradske kase je u zelene tampon zone uloženo više od 150 miliona dinara i posađeno na desetine hiljada mladica širom atara Posla oko zaštitnih pojaseva uvek ima, napominju u „Zelenilu”. Osim redovnih aktivnosti na održavanju postavljeni su i betonski belezi ofarbani crvenom bojom, kako bi jasno bili obeleženi granične linije u kojima se pojas sadi. Dešava se i da oko deset odsto sadnica propadne zbog prirodnog sušenja materijala, pa se biraju vrste otpornije na temperaturne razlike, kao što su sitnolisni brest, topola i jasen, a zasadi se redovno zalivaju i kosi šiblja koje guši mladice.

Omoljički lovci, pak, podsećaju da se još u doba Marije Terezije oko pute i duž njiva sadilo drveće, ne ukrasa, već nužde radi, kako bi se sprečilo spiranje puteva i zaštita graničnih slojeva oranica od udara banatske košave i nanosa. Shvatili su da pojasevi nisu tu zabadava, na terenu pre desetak godina u zimu, kada su kolone vozila ostale zavejane na južnobanatskim putevima, jer je ova regija, kažu, najogoljenija u Evropi, a zna se šta se dešava zimi kad dune košava Zato su ovde meštani i sami plaćali na stotine sadnica i sadili ih zajedničkim snagama čitavog sela.

Zaustavljanjem daljeg uništavanja tampon-zona između drumova, njiva i vetrova sa Karpata, rušenja međa, oranja atarskih puteva i komšijskih zasada, bavi se od pre nekoliko godina organizovana gradska poljočuvarska služba. Njeni pripadnici su dobili status službenih lica i desetak novih vozila za pokrivanje 70.000 hektara, a na snazi su stalni apeli oštećeni da se počne sa kažnjavanjem, jer zakon postoji, ali se ovde ne poštuje. Tako traje pravi odbrambeni rat poljočuvara i inspekcije uz asistenciju  policije, ali do sada nije zabeležen slučaj procesuiranja izgrednika, dok ekološki upućeni podesećaju da ovakvim ponašanjem upravo prvi korisnici vetrozaštitnih pojaseva, „seku granu na kojoj sede”.