Slovenci zaustavili našu pošiljku krastavaca

Metalaksil nije označen kao opasan, ali je u povrću pronađena veća količina od propisaneSveži krastavci iz Srbije namenjeni tržištu Slovenije zaustavljeni su na granici pošto je u njima pronađen fungicid metalaksil, saopštio je Evropski sistem za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF).

RASFF navodi da sporno povrće nije završilo na tržištu i da je posle kontrole na granici naloženo da se krastavci unište. Kako su preneli mediji, metalaksil na sajtu RASFF nije označen kao opasan, ali je u krastavcima pronađena veća količina od propisane.

Dozvoljena količina ovog fungicida je 0,01 miligrama po kilogramu, a kontigent robe sadržao je 0,025.

Metalaksil je fungicid koji ima širok spektar delovanja i deluje preventivno kod zaštite od plamenjače – bolesti bilja. Kombinacija s bakrom upotrebljava se za suzbijanje plamenjače na hmelju, soji, duvanu, krompiru, paradajzu, kupusu, krastavcima i luku.

Propisana karenca, vremenski period koji mora proći od poslednje primene pesticida do berbe, različita je svaku od ovih kultura, pa se pretpostavlja da proizvođač verovatno nije do kraja ispoštovao proceduru.

Iako ovo nije opravdanje za nesavesno tretiranje poljoprivrednih proizvoda, činjenica je da poslednjih desetak dana preko RASFF sistema za brzo uzbunjivanje EU oglašeno sigurno na stotine proizvode iz raznih država kod kojih je pronađen neki veći ili manji problem.

Kako se može videti na ovom portalu, inače dostupnom široj javnosti, na tom spisku od početka ovog meseca bile su, između ostalog, lignje iz Italije s većom koncentracijom kadmijuma, francuski sir u kome je pronađena opasna listerija, a isti problem ustanovljen je i kod svežeg pilećeg mesa. Države su alarmirane i da je zaustavljen i uništen hlebu s belim lukom iz Britanije jer je u njemu pronađena buđ. Inspektori su takođe na jednom od graničnih prelaza zaustavili pošiljku banana iz Filipina zbog ozloglašenog hlorpirifosa, čija je upotreba zbog potencijalne opasnosti po zdravlje zabranjena u EU. Uništeni su i smrznuti pileći fileti iz Litvanije zbog prisustva salmonele…

Sistem RASFF upravo služi da se kroz notifikacije podigne nivo kontrole, tj. upozore zemlje koje dobiju obaveštenje da podigne svoj sistem kontrole. A druge države što brže obaveste o nebezbednoj hrani koja bi mogla da završi na tržištu čime se potrošači štite od potencijalnih problema.

Ali svakako RASFF nije alat za senzacionalističko izveštavanje koje može da nanese štetu proizvođačima i državama u globalu ili vođenje trgovinskih ratova.

Podsetimo na nedavni slučaj kada je Crna Gora greškom objavila da je u pošiljkama bresaka i nektarina pronađen hlorpirifos. Sva prethodna dešavanja iskorišćena su za kampanju na na društvenim mrežama u kojima se navodi kako je Srbiji nakon vraćenih pošiljki voća s granica EU zabranjen izvoz sveg voća što je Ministarstvo poljoprivrede demantovalo.

Tada je objavljeno da je samo u avgustu ove godine Srbija izvezla ka zemljama EU 692 pošiljke, tj. blizu 8.000 tona voća i povrća, od čega su svega tri pošiljke vraćene. Nadležni su napomenuli da Srbija, kao i sve druge države, radi uzorkovanje na graničnim prelazima, i da je samo u toku ove godine od 9.000 pošiljaka, koje su došle na granicu naše zemlje, vraćeno 37 zbog različitih neusaglašenosti.