„Neugodni trenuci” za Dodika ili Šmita

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Moguće je da Milorada Dodika u budućnosti „očekuju neugodnosti”, ali iz svega što se u minulih desetak dana odigralo na političkoj sceni, takav osećaj je, barem u ovom trenutku, više rezervisan za Kristijana Šmita. Ne(legalni) visoki predstavnik, naime, zakazivanje svog dolaska u Banjaluku iskoristio je da najavi i „neugodne trenutke za Dodika”, ali mu na kraju ipak nije pošlo za rukom da poseti grad koji je sedište polovine zemlje u kojoj radi kao protektor. Susret s njim otkazale su i sve partije opozicije. A s potpredsednikom RS Ćamilom Durakovićem, koji je jedini prihvatio poziv, nije mogao da razgovara u Palati Republike, jer mu to služba protokola u palati nije dozvolila.

Diplomatski blam zbog otkazivanja posete pokušao je da zamagli tvrdnjom da je „ispao pametniji od Dodika”, jer je, kako kaže, „izbegao učešće u predstavi”, ali je kao razlog za nedolazak pomenuo i tobož postavljene „barikade”. Predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić navode o barikadama opisao je kao „laži” i dodao da su one opasne „jer su najava novih problema, izuzev ako su psihogene”, ali i tada, ocenio je on, nisu sasvim bezopasne. Dodik je iskoristio priliku da kaže da „jedine barikade u pogledu Šmita jesu one u Savetu bezbednosti UN”. Nije odoleo a da se ne našali, pa je dodao: „Predstavu je režirao sam, ali karte za nju u Republici Srpskoj niko nije hteo da kupi.”

S druge strane, kao neugodnost za Dodika može da se protumači informacija da je zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika i objave dva zakona koja je Šmit suspendovao, Tužilaštvo BiH u optužnici predložilo i zabranu obavljanja funkcije. U slučaju da Dodik izgubi slučaj, to bi možda podrazumevalo nemogućnost njegovog ponovnog kandidovanja, što bi se ostvarilo verovatno tako što bi Sud BiH izdao nalog Centralnoj izbornoj komisiji u Sarajevu. Šmitove kaznene odredbe koje je nametnuo kako bi osigurao sprovođenje rešenja koja donese u budućnosti i proces koji je pokrenut protiv Dodika, savetnik predsednika RS Marko Romić poredi s Veleizdajničkim procesom u vreme Austrougarske, kada su Srbi u BiH zbog otpora stvaranju bosanske nacije i vođenju nacionalne politike kažnjavani i smrću.

Pravnik Ognjen Tadić kaže da detalji optužnice „potvrđuju da je reč o političkom progonu”. „Mislim da je cilj ovog progona da se sruši sistem koji se istovremeno odupire nametanju Šmita na poziciju visokog predstavnika i nametanju odluke kojom bi se od Srpske i Federacije BiH otela imovina”, rekao je Tadić.

Srpski predstavnici u Sarajevu izrazili su spremnost za napuštanje zajedničkih organa BiH ako se nastavi sa „Šmitovim provokacijama”, što bi, ako se desi, u teoriji dovelo do paralize institucija BiH, a u praksi do toga da entiteti budu jedine državne strukture koje funkcionišu. Ni sam Šmit više i ne skriva šta je namera radne grupe koju je formirao za državnu imovinu. On je za televiziju N1 rekao da imovina pripada Bosni i Hercegovini, a da „o mogućnosti korišćenja i o tome kako će se to pravno rešiti upravo razgovara radna grupa”.

U Federaciji BiH zaigrali su na kartu dodatnog huškanja Šmita protiv Srpske u nameri da, kako tvrde analitičari, predstave da je Sarajevo mesto koje zbog svega trpi štetu. „Nakon što je dozvolio da Dodik obesmisli postojanje OHR-a, pozivam Šmita da hitno smeni Dodika ili da se povuče s te pozicije i prepusti je nekome ko želi da radi i štiti Ustav i državu BiH, a ne da uživa u komforu i izigrava visokog predstavnika za FBiH, odnosno Bošnjake”, reakcija je Nermina Ogreševića, predsednika Narodnog evropskog saveza BiH.

Dodik kaže da je optužen za krivično delo neizvršavanje odluka visokog predstavnika. „Da bi mi sudili, moraće da dokažu da je Šmit ono za šta se predstavlja i da može da nameće zakone.”

Branilac predsednika RS Goran Bubić izjavio je da je odbrana u toku istrage u predmetu protiv predsednika predložila jedan jedini dokaz, ali da njega u popisu dokaza u optužnici – nema.

„Taj dokaz je zapisnik sa sednice Saveta bezbednosti UN iz jula 2021, gde se jasno zaključuje da Šmit nije rezolucijom potvrđen kao visoki predstavnik u BiH”, rekao je Bubić. No, pitanje je da li će takva pravna argumentacija biti dovoljna ili će o svemu odlučivati više politika a manje pravo, ukoliko se uzme u obzir Šmitovo upozorenje Dodiku da „ne potcenjuje međunarodnu zajednicu, jer će odgovarati za svoje ponašanje”.