Domino efekat pada cena

Pisao sam u prethodnoj kolumni o tome da će se u predstojećem periodu sigurno javiti potreba da država bude ta koja će intervenisati na tržištu kako bi zaštitila stanovništvo i da apsolutna sloboda tržišta neće postojati s obzirom na to kakvi se ratni izazovi svuda u čovečanstvu javljaju. Kada su ratne neprilike izvesnost, država je ta koja preuzima palicu, a više je nego očigledno da čovečanstvo uveliko gazi u glibu velikog svetskog sukoba. Pitanje je vremena kada će se zavesa na svetskoj pozornici uveliko podići i da puškaranje svako sa svakim može da otpočne.

Dakle, budućnost ekonomija je u intervencionizmu, svidelo se to nekom ili ne. Njegov obim zavisiće od obima neprilika, ali svakako će svim vladama, pa i našoj prioritet biti da zaštiti državu od sukoba i narod od potencijalne gladi. Otuda, zaista samo apsolutne neznalice, klasični amateri u politici, mogu da ismevaju Vučićev potez za korpom i čitanjem cena proizvoda koje moraju da padnu. Da ne ulazim u to koliko je to sjajan marketinški potez, već i činjenica da država stavlja do znanja da će se ipak ona pitati šta će koliko koštati i da baca upozorenje trgovcima da ubuduće neće moći da divljaju sa maržama. Suština je u tome da se građanima uliva sigurnost u nesigurnim vremenima i da je država ta koja misli o njima i njihovim životnim potrebama. Bilo bi dobro i da se razmisli o eventualnom pooštravanju kazni u slučaju da se ne poštuju odluke države, jer koliko god da je tržište slobodno, ono ne može da stvori priliku trgovcu da divlja i zarađuje enormno u momentima kada nevolje zahvataju narod. Posebno nije korektno da proizvođač jedva preživljava, a da trgovac guli kožu narodu i da na proizvod nalepi cenu i po pet ili deset puta veću od one koju je platio proizvođaču.

Vučić je suštinski stavio do znanja svima koji su mislili da na nevoljama ekstremno zarađuju da to baš neće moći. Na neki način poslao je poruku javnosti da država neće tolerisati guljenje kože narodu, posebno kada su u pitanju proizvodi koji se svakodnevno koriste poput osnovnih životnih namirnica. Trgovci će morati da pronađu meru, jer uz apsolutnu saglasnost da su cene goriva uvećane i da se to mora ukalkulisati, ipak valja naglasiti da plaćaju najjeftinije cene struje i ostalih energenata u Evropi, tako da moraju da pronađu balans i da prilagode svoju poslovnu politiku realnom stanju u društvu. Predsednik države se postavio kao istinski zaštitnik običnog čoveka u odnosu prema neretko nezajažljivim trgovcima i to je ono što će narod sigurno umeti da ceni. Ismevanje tog poteza je očajnički pokušaj neznalica i amatera da nešto što je dobro i što je ozbiljna poruka kompletnoj javnosti pokušaju da omalovaže. Uostalom, odmah posle Vučićevog poteza nešto slično je učinila i hrvatska vlada. Ono što je najbitnije, ovaj potez je pokrenuo lavinu koja nas vuče ka tome da će početi da padaju i cene mnogih drugih proizvoda, jer je efekat takav da će narod ići od trgovine do trgovine i tražiti povoljniju cenu. Tržište je u samo jednom danu zahvaljujući tom Vučićevom potezu promenilo svoja pravila na dobrobit naroda. Čik sada neka neko podigne do ludila cenu tog parizera protiv koga se opozicija tako urotila. Čik neka proba da podiže cene uopšte suhomesnatih proizvoda. Teško da će bilo ko to učiniti u skorije vreme jer će ljudi daleko pažljivije pratiti kretanje cena, a vala i tražiće svuda oznaku „Bolja cena”.

Zato je Vučićev potez sa korpom nešto što je u svakom pogledu izuzetno promišljeno. On pokazuje da narod želi da ima kao predvodnika istinskog zaštitnika i čoveka od autoriteta čija će reč morati da se sluša i poštuje. Narod zapravo traži državu koja će se u svakom pogledu staviti iznad prohteva pojedinca. Vučić je ovim potezom dokazao da je to moguće.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista