Kremlj: već ima žrtava u Karabahu, pozivamo na poštovanje trilateralnih dokumenata

Sada je najvažnije ubediti Jerevan i Baku da odustanu od primene metode sile i sesti za pregovarački sto, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, komentarišući eskalaciju u Nagorno Karabahu.

Portparol je naglasio da je Kremlj zabrinut zbog oštre eskalacije napetosti u Nagorno Karabahu i početka borbenih dejstava.

Peskov je takođe rekao da Kremlj žali što u regionu Nagorno Karabaha već ima žrtava, a obnavljanje borbenih dejstava je ozbiljan izazov i pretnja civilima.

„Ono što je za nas primarno u svetlu dešavanja vojne operacije koju sprovode oružane snage Azerbejdžana je osiguranje bezbednosti civila u Karabahu, radi se naravno o jermenskom stanovništvu. U tom cilju moraju biti preduzete sve neophodne mere“, objasnio je Peskov.

Prema njegovim rečima, ruski vojnici, koji su tamo raspoređeni, pokušavaju da vrate proces rešavanja pitanja Nagorno Karabaha u političko-diplomatske okvire. Jedina osnova za to je ranije potpisani trilateralni dokumenti između Moskve, Jerevana i Bakua.

Peskov je takođe istakao da su ruske snage u kontaktu i sa jermenskom i azerbejdžanskom stranom, a mogući su kontakti i na višem nivou.

On je na pitanje novinara da li je Azerbejdžan ranije upozorio Rusiju o operaciji koju sprema u Nagorno Karabahu odgovorio da ne može to da potvrdi.

Pašinjan optužio Baku za kršenje kontakt linije

Jermenski premijer Nikol Pašinjan optužio je Azerbejdžan da teži da prekrši kontakt liniju u Nagorno-Karabahu i preuzme kontrolu nad naseljima.

On je u objavi na društvenim mrežama ocenio da je Azerbejdžan počeo etničko čišćenje u Nagorno-Karabahu i da je dokaz toga saopštenje Bakua o omogućavanju koridora za povlačenje stanovništva.

Prema Pašinjanovim rečima, zbog nastale teške situacije trebalo bi da reaguju ruski mirovnjaci, kao i međunarodna zajednica.

U međuvremenu, jermenski premijer razgovarao je sa američkim državnim sekretarem Entonijem Blinkenom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom o situaciji u Nagorno Karabahu.

Jermenska državna agencija „Armenpres“ saopštila je da su dva civila poginula a 26 je povređeno u Karabahu u svetlu zaoštravanja situacije.

Jedinstveni informacioni centar nepriznatog Nagorno-Karabaha obratio se Bakuu s predlogom obustave vatre i otpočinjanja pregovora.

Prethodno, oko 500 stanovnika Jerevana izašlo je na protest ispred zgrade Vlade Jermenije zbog situacije u Nagorno-Karabahu, prenosi lokalna televizija „24TV“.

U međuvremenu Pašinjan se oglasio i rekao da se „sa raznih strana“ čuju pozivi na državni udar u Jermeniji.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana objavilo je ranije da je pokrenulo „lokalnu antiterorističku operaciju“ protiv jermenske vojske u Nagorno-Karabahu. Azerbejdžanska vojska navodi da se u okviru aktivnosti koristi visokoprecizno oružje i da su mete vojni objekti.

Nagorno Karabah

Nagorno-Karabah je region u Zakavkazju koji je dugo vremena predmet teritorijalnog spora između Jermenije i Azerbejdžana. Većinu stanovništva u Nagorno-Karabahu čine Jermeni. Region je 1923. godine dobio status autonomne oblasti u sastavu Azerbejdžanske Socijalističke Sovjetske Republike. Godine 1988. pojavio se pokret za ujedinjenje s Jermenijom, a 2. septembra 1991. godine proglašena je nezavisnost od Azerbejdžana i ime promenjeno u Nagorno-Karabahsku republiku. Od 1992. Do 1994. godine Azerbejdžan je pokušavao da stavi samoproglašenu republiku pod svoju kontrolu. Reč je o pravim vojnim akcijama tokom kojih je poginulo do 30.000 ljudi. Dve strane su 1994. godine postigle dogovor o prekidu vatre, ali status republike nije bio rešen. Krajem septembra 2020. godine u Nagorno Karabahu su obnovljene borbe.

U noći 10. novembra Azerbejdžan i Jermenija su uz podršku Moskve postigli dogovor da se u potpunosti obustavi vatra, da snage ostanu na položajima koje su zauzele i da se izvrši razmena zarobljenika i tela poginulih. U regionu, uključujući Lačinski koridor, rasporedili su se ruski mirovnjaci.

Prošle godine Jerevan i Baku su uz posredovanje Rusije, SAD i EU počeli pregovore o budućem mirovnom sporazumu. Krajem maja ove godine premijer Jermenije Nikola Pašinjan je izjavio da je Jerevan spreman da prizna suverenitet Azerbejdžana u sovjetskim granicama, odnosno, zajedno sa Karabahom.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u septembru ukazao da je jermensko rukovodstvo, praktično, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Karabahom. Azerbjedžanski lider Ilham Alijev je rekao da Azerbejdžan i Jermenija mogu da potpišu mirovni sporazum do kraja godine ako Jerevan ne promeni svoju poziciju, prenosi Sputnjik.