Šmit najavio širenje aktivnosti Memorijalnog centra Srebrenica - Potočari

POTOČARI – Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, koji u Republici Srpskoj nije priznat jer njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN, doneo je odluku o širenju i razvijanju aktivnosti Memorijalnog centra Srebrenica - Potočari koje su, kako je kazao, „važne za sećanje ne gonocid” i onemogućavanje njegovog ponavljanja. Obraćajući se povodom 20 godina od osnivanja Memorijalnog centra Srebrenica - Potočari, Šmit je na konferenciji za novinare u tom centru najavio još odluka, među kojima osnivanje Instituta za istraživanje i edukaciju.

On je novinarima rekao da Institut činiti međunarodni tim koji će se sastojati od iskusnih stručnjaka i eksperata za „genocid i koji će se baviti pitanjem genocida kako bi dali doprinos ovom centru”. Šmit je rekao i da je njegova vizija da se ubuduće u Centru ne obavljaju samo komemoracije, koje su bitne, već da, kako je naveo, „pristupimo obrazovanju mladih generacija u Evropi, da im pokažemo i naučimo ih šta se ovde dogodilo”.

„Takođe, treba da razmišljamo o visokopozicioniranim stručnim međunarodnim zvaničnicima koji mogu dati doprinos ovom centru. Ovo me podseća na to da Klinton, koji je otvorio ovaj centar pre 20 godina, danas se obratio putem video linka i podsetio na aktivnosti koje treba provoditi u budućnosti”, rekao je Šmit i dodao da u svojim fiokama ima još jedan set odluka. On je pozvao vlast u BiH i međunarodnu zajednicu da u svoje ruke uzmu stvari, a ako, kako kaže, bude prepreka spreman je da na njih stavi svoj potpis.

 „Ovo se odnosi na integraciju, unošenje podataka u krivične evidencije ljudima koji su osuđeni za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine od međunarodnih sudova i Haškog tribunala. Ne može se tolerisati činjenica da takvi ljudi ne budu upisani u odgovarajuću evidenciju i da prođe kao da se ništa nije dogodilo”, rekao je Šmit i dodoa: „Druga odluka se odnosi na zabranu izbora i imenovanja na javne funkcije svih osoba koje su osuđene za genocid, ratni zločin i zločin protiv čovečnosti kao i zabranu dodele nagrada i odlikovanja tim licima. Neke stvari će uslediti, uključujući i aktivnosti koje se tiču ostvarenja štete i naknade za žrtve genocida i ratnih zločina”.

Naveo je da su sve pomenute odluke spremne i čekaju samo potpis. Na pitanje da li ima ikakvih odluka vezanih za Milorada Dodika u tim dokumentima, Šmit je rekao da je danas, kako je naveo, na tlu Republike Srpske razgovarao, između ostalih, i sa potpredsednikom Srpske Ćamilom Durakovićem. „Ovih dana osećam određeni amonizitet iz Republike Srpske, čini se da ima određenih pitanja zbog kojih su zabrinuti. Ja želim samo da radim za dobrobit građana BiH”, naveo je Šmit, prenosi Tanjug.