Umro Pol Njumen

Vašington – Legendarni američki glumac i režiser Pol Njumen umro je danas od raka u 83. godini, zvanično je saopšteno.

Njumen je snimio šezdesetak filmova, među kojima su i čuvena ostvarenja „Mačka na usijanom limenom krovu”, „Buč Kasidi i Sandens Kid”, „Žaoka” i drugi, podsetila je britanska novinska agencija Rojters.

Slavni glumac je devet puta bio nominovan za Oskara, a dobio ga je 1986. za glavnu mušku ulogu u filmu „Boja novca”.

Pol Njumen je rođen 1925. u Klivlendu, u Ohaju, a prvi put je stao pred kamere 1954, posle čega je usledila preko šest decenija duga karijera jednog od najboljih glumaca i najvećih zavodnika 20. veka.

U maju 2007. Njumen je izjavio da ide u penziju jer više ne može da glumi kao pre. „Nisam više u stanju da radim na željenom nivou”, rekao je tada Njumen za američke medije.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Ikona američkog filma

Oskarovac Pol Njumen tumačio je likove zavodnika, ali i šarmantne buntovnike i likove „s one strane zakona”

Kada je vreme za prestanak, vreme je da stanete, izjavio je glumac Pol Njumen pre godinu dana kada je na konferenciji za novinare objavio da prekida pripreme pozorišne predstave „O miševima i ljudima” koju je režirao prema romanu američkog nobelovca Džona Stajnbeka.

Nedavno zatim, svet je obišla vest da popularni glumac boluje od raka pluća i da je bolest u poodmakloj fazi. Njumen, ikona američkog filma druge polovine prošlog veka, preminuo je u svom domu u Vestportu u 83. godini.

Kada je pre nekoliko meseci bilo izvesno da bolest napreduje gore nego što su Njumenovi lekari predviđali, popularni glumac je prekinuo tretmane hemoterapije i vratio se svojoj kući i supruzi glumici Džoan Vudvord sa kojom je u braku bio 40 godina. Njegov predstavnik za medije izjavio je da popularni glumac „ne želi da boravi u bolnici, već da poslednje dane života proživi okružen svojim najmilijima”.

Pol Njumen je rođen 26. januara 1925. godine u predgrađu Klivlenda u Ohaju, u uglednoj jevrejskoj porodici, a njegov otac se bavio proizvodnjom sportske opreme. Po završetku školovanja 1943. godine, priključio se američkoj mornarici i bio u sastavu američke vojske koja se borila na Pacifiku. Po povratku iz rata, prve glumačke korake naučio je kod čuvenog Lija Strazberga, zajedno sa Marlonom Brandom, Karlom Maldenom i Džejmson Dinom, a zatim i studirao glumu na Jejl univerizitetu u Njujorku.

Tokom pedesetih godina prošlog veka, igrao je u pozorištu i na televiziji, a mnogi ga nisu podržavali jer su umesto njegovog talenata uvek isticali neospornu lepotu i „nezaboravne plave oči”. Tumačio je likove zavodnika, ali i šarmantne buntovnike i likove „s one strane zakona”, a u neosporno uspešnoj holivudskoj karijeri ostvario je više od 50 uloga, uključujući i one najpoznatije u filmovima: „Egzodus”, „Dugo toplo leto” za koji je nagrađen u Kanu, „Buč Kasidi i Sandens Kid”, „Pakleni toranj” i „Žaoka”. 

(/slika2)Ovaj poznati filantrop sarađivao je sa najzanačajnijim američkim rediteljima: Alfredom Hičkokom, Džonom Hjustonom, Robertom Altmanom, Martinom Skorsezeom i Braćom Koen, partneri su mu bili Elizabet Tejlor, Lorin Bekol, Tom Henks, Tom Kruz i glumac i reditelj Robert Redford, sa kojim je snimio, kao je isticao „najdraže filmove koje je rado voleo ponovo da pogleda”.

Po ugledu na dobrog prijatelja Redforda, i Njumen je režirao. Godine 1969. realizovao je film „Rejčel, Rejčel” koji je bio nominovan za Oskara za najbolji film, a glavnu žensku ulogu tumačila je njegova supruga i glumica Džoan Vudvord. Njumenom brak sa njom služio je za primer u Holivudu, a kada su ga pitali za recept uspešnog braka, odgovorio je kroz smeh: „Zašto da idem do restorana na hamburger, kada mogu kod kuće da jedem biftek”.

U bogatoj karijeri, Njumen je čak devet puta bio nominovan za najprestižniju američku filmsku nagradu. Prvu nominaciju za Oskara osvojio je 1959. godine za ulogu u filmu „Mačka na usijanom limenom krovu”, a čuvenu pozlaćenu statuetu osvojio je 1987. godine za glavnu ulogu u filmu „Boja novca”. Inače, počasnog Oskara za doprinos američkoj kinematografiji dobio je godinu dana ranije, 1986.

Poslednjih nekoliko godina Njumen je retko snimao i još pažljivije nego u vrhuncu svoje karijere birao projekte i uloge. Igrao je u drami „Put bez povratka”, TV seriji „Empire Falls” za koju je osvojio uglednu nagradu Emi za televizijsko stvaralaštvo i pozajmio je glas jednom od glavnih junaka u animiranom filmu „Automobili”.

Pored strasti za filmom, Njumen je bio zaljubljenik u automobile. Bio je i politički aktivan, pogotovu u kampanji protiv rata u Vijetnamu, zbog čega se našao na „crnoj listi” američkog predsednika Ričarda Niksona.

Poslednje dane života Njumen je proveo uz svoje najmilije. Detaljno je sređivao privatne poslove i nesebično razmišljao o svojoj zaostavštini: starom prijatelju je poklonio svoj „ferari”, a najstariju ćerku Elinor upućivao je u poslovanje svoje kompanije koja se bavi proizvodnjom preliva za salate, čiji su prihodi namenjeni u dobrotvorne svrhe.

I. Aranđelović