Fenomen azijskog doba

Scena kada je predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping napuštao Kremlj posle možda istorijske posete Rusiji i razgovora sa kolegom Vladimirom Putinom ovog marta, kao da je sažela sadašnje geopolitičke odnose u svetu. „Nastupa promena neviđena 100 godina i mi je zajedno pokrećemo”, rekao je predsednik Si. „Slažem se”, rukujući se odgovorio je Putin. „Molim vas, čuvajte se, dragi prijatelju”, dodao je ruski šef države.

Pet meseci kasnije, u razmaku od 40-ak dana održana su dva veoma važna sastanka koji ukazuju na velike promene u svetskom poretku. U Indiji je 4. i 5. jula upriličen samit šefova država Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u virtuelnom formatu. Usledio je od 22. do 24. avgusta u Johanezburgu 15. samit šefova država BRIKS-a ‒ Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike.

ŠOS i BRIKS, u čijoj su osnovi azijske i evroazijske sile Kina, Indija i Rusija, ŠOS je prevashodno usredsređen na politička i bezbednosna pitanja svojih članica, dok je BRIKS, grupacija velikih i sve moćnijih privreda u razvoju. Ove organizacije se u zapadnim medijima doživljavaju kao direktan izazov, pa i pretnja zapadnim silama, hegemonima Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji, ujedinjenim u Grupi 7 (G7), najmoćnijih razvijenih privreda.

Trenutno države-članice ŠOS Kazahstan, Kirgizija, Jermenija, Tadžikistan, Kina, Rusija, Indija, Pakistan i Iran čine oko 80 odsto teritorije Evroazije i preko 30 procenata globalnog ukupnog domaćeg proizvoda (BDP). No, prevashodna tema ovog članka su BRIKS i njegova uloga u velikim promenama u međunarodnom poretku.

Više od dva veka zapadne sile su dominirale svetom, ekonomski, vojno i politički. Često nazivani „međunarodni poredak zasnovan na pravilima”, na Zapadu se u velikoj meri smatra prirodnim, mada predstavlja odstupanje u istoriji tokom koje je dugoročno dominirao Istok. Prema obimnom radu britanskog ekonomskog istoričara Angusa Madisona (1926‒2010) najveće svetske ekonomije od prve do 1820. godine bile su Indija i potom Kina.

Zato jedan od najpoznatijih azijskih intelektualaca dr. Kišor Mabubani ocenjuje da je „oživljavanje Azije potpuno prirodan fenomen”. „Nesumnjivo, 21. vek će biti azijsko doba.”

Američka multinacionlna inveticiona banka Goldman saks je procenila da bi Azija do 2050. mogla postati najveći regionalni izvor globalnog ukupnog društvenog proizvoda (BDP), nadmašivši tradicionalne ekonomske centre razvijenih tržišta. Azija (i bez tamošnjih razvijenih zemalja Japana, Južne Koreje, Australije…) činila bi 40 odsto globalnog realnog (korigovanog za inflaciju) BDP-a, ispred očekivanog udela razvijenih tržišta od 36 procenata. To bi bio značajan pomak u odnosu na dvehiljaditu, kada su razvijene zemlje činile preko 77 odsto globalnog BDP-a. Ravnoteža globalne ekonomske moći bi bila drastično promenjena.

Prema jednoj britanskoj multinacionalnoj banci, Kina će prestići SAD i postati najveća svetska ekonomija do 2030, kada se BDP meri paritetom kupovne moći (PKM). PKM, koji koriste MMF i Svetska banka, bolje odražava snage lokalnih valuta i cena u zemaljama u razvoju kod kojih su domaće robe i usluge generalno jeftinije.

Predviđa da će sadašnja tržišta u razvoju do 2030. izrasti u sedam od 10 najvećih svetskih ekonomija. Posle Kine će slediti Indija, a SAD će biti treće. Indonezija, kojoj se predviđa četvrto mesto, jasno pokazuje kako se ekonomska moć preselila sa Zapada na Istok. Turska bi postala peta, Brazil šesti, Egipat sedmi i Rusija osma. Japan i Nemačka bi bili na devetom i desetom mestu.

„PraizvoterhausKupers”, druga najveća u svetu mreža za profesionalne usluge, procenjuje da će 2050, zemlje u razvoju činiti šest od sedam najvećih svetskih ekonomija. Udeo sadašnje EU u globalnom BDP-u bi mogao pasti ispod 10 procenata, Francuska bi ispala iz prvih 10, a Italija iz prvih 20. Prestižu ih brže rastuće ekonomije mnogoljudih Nigerije, Pakistana, Meksika, Turske, Vijetnama…

Već 2022. je kombinovani ekonomski obim pet članica BRIKS-a, meren PKM, prvi put premašio G7. Zemlje BRIKS-a su učestvovale u globalnom BDP-u sa 31,67 odsto, a G7 sa 30,31. MMF predviđa da će ove godine udeo zemalja BRIKS-a u svetskoj ekonomiji biti veći (56 hiljada milijardi dolara) od G7 (52 hiljada milijardi), opet kod BDP prilagođenog PKM.

Međutim, BDP obmanjuje. Ne ističe da je u zemljama BRIKS-a proizvodnja industrijske robe, energije i sirovina, te hrane ‒ stvarnih roba od vitalnog značaja za opstanak čovečanstva ‒ procentualno znatno veća u strukturi BDP-a nego što je to slučaj u G7.

Na poslednjem samitu su zemlje BRIKS-a više nego udvostručile članstvo, primajući Argentinu, Egipat, Etiopiju, Iran, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Potonje imaju različite odlike, bogatstvo, energetske resurse, brzo rastuće stanovništvo ili strateške lokacije.

Zbirni BDP prvobitnih članova BRIKS-a, sa stanovništvom od tri milijarde ljudi već čini preko četvrtine svetske ekonomije, oko dva procentna poena više od doprinosa grupe G7 globalnoj ekonomiji. Šest novih članova dodaće još tri hiljade milijardi dolara.

Više od 40 zemalja u razvoju su izrazile interes za pridruživanje BRIKS-u, a među njima su 23 podnele zvaničan zahtev. To ukazuju da postojeće globalne institucije ne odražavaju rastuće potrebe i težnje sveta u razvoju.

Nijedna zemlja nije primorana da se prijavi za članstvo u BRIKS-u. One čine veliki demokratski događaj na kome je većina svetske populacije glasala za grupu koja želi, makar reformu postojećeg sistema Već to bi mogla da bude suštinska globalna promena.

Udeo zemalja BRIKS-a u svetskoj trgovini i političkom uticaju će se povećati. Sve veći globalni značaj i ekonomska težina ekonomija u razvoju trend je koji može samo dobiti na snazi.

Osećaj vetra promena i predviđanje nove zore saradnje u BRIKS-u, mogli bi dati novu životnu snagu funkcionisanju te grupacije i još više ojačati snage mira i razvoja širom sveta. Neki sa dužim pamćenjem sa entuzijazmom i optimizmom porede poslednji samit BRIKS-a, najveći u istoriji organizacije, istorijskom Afro-azijskom konferencijom u Bandungu 1955, Samitom nesvrstanih u Beogradu 1961, čak i konferencijom u San Francisku 1945. kada je potpisana Povelja Ujedinjenih nacija.

One zemlje koje u očuvanju svojih nacionalnih interesa budu primorane da biraju stranu u sadašnjim velikim geopolitičkim promenama, treba da izbegnu da odaberu pogrešnu stranu istorije.

Urednik i novinar