Pritisak na Prištinu je test namera Zapada

Teorije o tome da je Kurti čovek Nemaca, Francuza ili Britanaca suštinski su pogrešne. Evropske zemlje, a naročito Nemačka, krajnje su ograničenog suvereniteta u donošenju odluka Teorije zavere u kojima se čak i pojedinci iz zapadnog dela međunarodne zajednice optužuju za pokušaj uništenja lažne države „Kosovo” sve su prisutnije u obraćanju premijera privremenih prištinskih inistutucija Albina Kurtija. Glavni zaverenici su, kako uverava Albin Kurti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali odnedavno i posrednik Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, a posredno i visoki predstavnik za spoljnu politiku EU Đuzep Borelj. I sve to samo zbog toga što zahtevaju da Priština ispuni ono na šta se obavezala pre više od deset godina, a to je da konačno formira Zajednicu srpskih opština.

Iako se zvanično ne spominje eksplicitno, u toj zaveri protiv njega nalazi se i Vašington, budući da tamošnji zvaničnici jasno podržavaju pregovaračku politiku koju vodi Evropska unija. Kurtiju je odjednom postala sumnjiva i Norveška, koja je pre nekoliko meseci zatvorila svoju ambasadu u Prištini. Kad bi bila reč o suđenju moglo bi se zaključiti da se Albin Kurti trudi da dokaže da je neuračunljiv, na čemu bi pravni tim temeljio njegovu odbranu. Ali u međunarodnim odnosima ne važe pravila o neuračunljivosti nekog ko se naziva premijerom da nešto sprovede u delo. Ako već Kurti ne može ili, kako kaže, neće to da uradi, onda to nije olakšavajuća okolnost, već osnov da se pronađe neko od političara iz redova Albanaca ko bi dijalog Beograda i Prištine pokušao da oživi, posle više od dve godine. Osnov za tako nešto je da se sprovede u delo ono što je dogovoreno iz Brisela i da se formira ZSO.

Na Zapadu su svesni da njihovo „čedo” ne pokazuje želju za normalizacijom odnosa, već na sve načine pokušava da podigne tenziju i da izazove rat, u kojem bi Vojsku Srbije uvukao u sukob s NATO paktom. Za to vreme, parapolicijske snage Prištine kao i pre dvedestak godina bile bi zadužene za etničko čišćenje i zločine nad Srbima, pre svega u Metohiji. Koliko je situacija ozbiljna svedoči da je predsednik Vučić najavio da će zatražiti posebnu sednicu SB UN posvećenu situaciji na KiM, gde se Srbi hapse pod izmišljenim optužbama za navodne ratne zločine.

Da je sve otišlo predaleko svedoči i činjenica da je Srbima nenaklonjen specijalni izaslanik Nemačke za zapadni Balkan Manuel Saracin prilikom nedavnog obilaska severa Kosmeta priznao „da mnogo Srba bukvalno pati” zbog prisustva parapolicijskih snaga na severu i da strahuju da može nešto da im se desi. Uprkos svemu tome, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je oprezan i bez obzira na to što je očigledno da je Kurti glavni krivac za neuspeh poslednje runde dijaloga, očekuje nove pritiske na Beograd. Komentarišući saopštenje EU o krizi dijaloga, predsednik Vučić kaže da je EU nameravala da ukaže na stranu koja je više kriva zbog izostanka napretka u dijalogu, ali da su neke zemlje koje su priznale tzv. Kosovo tražile da se stav „uravnoteži”. „Ako pažljivo čitate, namera je bila da se više ukaže na stranu koja je stvarno kriva, ali onda su došli iz devet zemalja, koliko sam obavešten, koje su tražile da se ne poistoveti, nije baš poistovećeno, videli ste dve-tri rečenice, ali su tražili da se uravnoteži”, rekao je Vučić u Njujorku, gde je održano redovno zasedanje UN.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je komentarišući notu koju je tzv. kosovska ambasada u Briselu poslala svim stalnim predstavnicima zemalja članica EU, žaleći se na izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, zaključio da je to bio potpuni promašaj. Za „Politiku” Dačić kaže da je to pokazatelj da Kurti nema svest o tome šta se od njega očekuje, već samo misli kako će da zaokruži proces nezavisnosti, kako će Srbija da prizna tzv. Kosovo i kako će da protera Srbe sa Kosmeta. „I to je najveći problem – što se pokazuje da je njegova politika jednostrana, ekstremistička i glavna prepreka miru i stabilnosti u regionu”, istakao je Dačić.

Povodom pisma premijera privremenih institucija u Prištini evropskim zvaničnicima i američkom šefu Stejt departmenta, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Srbije Nemanja Starović rekao je da je sasvim izvesno da je Kurti prikazao jedan visok stepen nervoze, ali da ne treba potcenjivati ništa što on čini. „Nakon neuspele runde pregovora u Briselu, a za neuspeh je bio isključivo kriv sam Kurti, tokom izjave za medije čak se usudio da ispred sedišta Evropske spoljnopolitičke službe saopšti veoma direktne i veoma strašne pretnje, rekavši da Srbi treba da pate i da plate. To je vrhunski izraz njegove nervoze”, smatra Starović.

Podsetio je da je Kurti pisma poslao na adrese u Parizu, Berlinu, Vašingtonu i Rimu i dodao da je zanimljivo analizirati zašto ne i u Londonu kada govorimo o pet država Kvinte, potom i svim državama članicama EU. „U tim pismima je naveo tu vrstu optužbi usmerenu prema evropskom medijatoru Miroslavu Lajčaku, koja je apsolutno apsurdna. Tvrdnje su da su gospodin Lajčak i državno rukovodstvo Srbije u dosluhu i da valjda zajedno nekako rade protiv njega, odnosno protiv Prištine”, ističe Starović i dodaje da „naravno da ni Kurti, ni bilo ko drugi od prethodnih lidera privremenih institucija samouprave u Prištini nije govorio o tome da su oni proalbanski nastrojeni za sve ovo vreme.”

Da bi se odmrznuo dijalog Beograda i Prištine, sve je očiglednije da je potrebno osim uvođenja „mekih” sankcija mnogo oštrije kazniti privremene insitucije. Tek zaoštravanjem već postojećih sankcija Prištini pokazaće se ozbiljnost međunarodnih partnera Srbije, SAD i EU, kaže pravnik Milan Antonijević. Smatra da Priština ne razume trenutak u kom se nalazi, kao ni ozbiljnost svojih međunarodnih partnera, ali i onih koji su na prethodnim rundama dijaloga iz EU i SAD bili jasni da neće odustati od onoga što je Priština potpisala, da neće odustati od zahteva da Zajednica srpskih opština bude formirana, kako bi se bezbednost vratila na teritoriju celog KiM.

„Odmrzavanje dijaloga može da se desi u Prištini, i to je jasno rečeno i u Briselu nedavno. Slična poruka je upućena pre neki dan u Njujorku iz UN, gde su i posrednici Lajčak i Borelj bili u razgovoru sa liderima iz regiona. Srbija je imala konstruktivan pristup i želela je da pravi određene pomake i da pokuša da minimizira te aktivosti Prištine na urušavanju dijaloga. Ostaje obaveza od koje niko ne odstupa, ni pregovarači sa srpske strane i posrednici u dijalogu – da je potrebno da bude formirana ZSO. Sankcije koje mogu biti zaoštravane samo će pokazati ozbiljnost SAD, EU i svake države članice ponaosob”, kaže za naš list Milan Antonijević.

A Srđan Graovac, analitičar Centra za društvenu stabilnost, kaže da kada se govori o tome kako oživeti dijalog Beograda i Prištine, za koji se već godinama neretko govorilo da je na aparatima, a od poslednjeg sastanka Vučića i Kurtija u Briselu čak i da je klinički mrtav, moramo prvo da ukažemo na okolnosti koje su uzrokovale takvu situaciju. Za „Politiku” ističe da je prvi veliki udarac dijalogu zadao Ramuš Haradinaj, koji se kao premijer privremenih institucija, revoltiran neuspehom Prištine da dobije članstvo u Interpolu krajem 2018. godine, odlučio se otpočne sa blokadom srpske robe na Kosmetu. Sada već po zlu čuvene Haradinajeve takse od 100 odsto tada su izazvale krizu i napetost, ne samo u južnoj srpskoj pokrajini već i u pregovaračkom procesu koji se ticao implementacije briselskog sporazuma iz 2013. godine, a o kome se, u tom trenutku, uglavnom pregovaralo na nižem, ekspertskom nivou.

„Od tada pa do danas, izuzmemo li podsticaj koji je pregovorima dao specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa Ričard Grenel, pregovarački proces u Briselu nalazi se u ćorsokaku. Više se pregovaralo o rešavanju akutnih kriznih situacija i o deeskalaciji napetosti u južnoj srpskoj pokrajini nego li o primeni Briselskog sporazuma i daljoj normalizaciji odnosa između Srba i Albanaca. Dolazak Kurtija na vlast samo je pogoršao situaciju kada govorimo o pregovaračkom procesu. Lider Samoopredeljenja nikad nije ni krio da ga pregovori sa Beogradom ne interesuju i da, po njegovom mišljenju, učešće u tom procesu Albancima ništa konkretno ne može doneti. Naime, Kurti smatra da Albanci već imaju skoro sve prerogative državnosti osim stolice u UN, čije dobijanje je u dobroj meri povezano sa priznanjem nelegalne secesije od strane Beograda”, ističe Graovac.

Dodaje da je svestan da to priznanje od strane vlade u Beogradu lažna država nikada neće dobiti, a šanse da Kosovo bude primljeno u UN praktično ne postoje. Upravo zato Kurti se nada potpunom krahu pregovora, nakon čega bi Zapad bio primoran da traži neko drugo rešenje za Kosovo i Metohiju. Kurti očekuje da bi u tim okolnostima pripajanje Kosmeta Albaniji, koja već ima mesto u UN i drugim međunarodnim institucijama, postalo realnost i za zemlje političkog Zapada. Projekat stvaranja „velike Albanije”, čiji je Kurti otvoreni zagovornik, time bi dobio zamajac a njegov san o realizaciji ideja prizrenske lige postao bi java. Upravo, zato Kurti nije ni zainteresovan za pregovore i sprovodi i politiku terora nad Srbima. Duboko je svestan da time sprečava nastavak dijaloga i prebacuje temu razgovora sa pitanja formiranja Zajednice srpskih opština na pitanje deeskalacije. Takođe, Kurti na taj način pokušava da etnički očisti Kosmet od Srba, koji su jedna od ključnih brana realizaciji ideje „velike Albanije”.

„Sagledamo li sve pomenute činjenice postaje nam potpuno jasno ko je odgovoran za stanje u kom se pregovarački proces trenutno nalazi, ali i ko ima moć da oživi pregovarački proces. Jedino Vašington ima dovoljno autoriteta da natera Kurtija da prihvati dijalog, odnosno ispuni obaveze iz Briselskog sporazuma, ili da ga, ukoliko to ne uradi, natera da odstupi. Teorije o tome da je Kurti čovek Nemaca, Francuza ili Britanaca suštinski su pogrešne. Evropske zemlje, a naročito Nemačka krajnje su ograničenog suvereniteta u donošenju odluka, što je realnost od kraja Drugog svetskog rata i što je najbolje pokazala situacija u vezi s ratom u Ukrajini”, kaže Graovac. Dodaje da samim tim uticaj Nemaca na Kurtija treba prevashodno posmatrati kroz prizmu određenih centara moći u Vašingtonu, koji preko Berlina sprovode svoju političku agendu u Evropi. Neminovno to nas dovodi do zaključka da EU nema kapaciteta da uspešno vodi pregovarački proces između Beograda i Prištine, ukoliko ne dobije bezrezervnu podršku SAD.

Mijačić: Nepismena nota i amaterizam bez presedana

Koordinator Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić ocenio je da je „verbalna nota” koju je ambasada Kosova u Briselu poslala stalnim predstavnicima 27 članica EU, obaveštavajući ih o svom viđenju poslednje runde dijaloga u Briselu, amaterizam u diplomatskoj komunikaciji bez presedana. Mijačić je na društvenoj mreži „Iks” naveo da „predugačka nota” uglavnom govori o tome koliko je specijalni izaslanik Lajčak bio pristrasan kao pregovarač. „Kosovska ambasada u Briselu poslala je ’verbalnu notu’ stalnim predstavnicima EU 27, obaveštavajući ih o rezultatima sastanka od 14. septembra. Ovo pismo od osam stranica (predugačko saopštenje) uglavnom govori o tome da je Lajčak bio pristrasan kao fasilitator, koliko je Srbija opstruktivna strana i Kosovo konstruktivno”, ukazuje Mijačić. Dodaje da je bilo šta reći uzaludno, jer, kako kaže, takav amaterizam u diplomatskoj komunikaciji je bez presedana.