Притисак на Приштину је тест намера Запада

Теорије о томе да је Курти човек Немаца, Француза или Британаца суштински су погрешне. Европске земље, а нарочито Немачка, крајње су ограниченог суверенитета у доношењу одлука Теорије завере у којима се чак и појединци из западног дела међународне заједнице оптужују за покушај уништења лажне државе „Косово” све су присутније у обраћању премијера привремених приштинских инистутуција Албина Куртија. Главни завереници су, како уверава Албин Курти, председник Србије Александар Вучић, али однедавно и посредник Европске уније у дијалогу Београда и Приштине Мирослав Лајчак, а посредно и високи представник за спољну политику ЕУ Ђузеп Борељ. И све то само због тога што захтевају да Приштина испуни оно на шта се обавезала пре више од десет година, а то је да коначно формира Заједницу српских општина.

Иако се званично не спомиње експлицитно, у тој завери против њега налази се и Вашингтон, будући да тамошњи званичници јасно подржавају преговарачку политику коју води Европска унија. Куртију је одједном постала сумњива и Норвешка, која је пре неколико месеци затворила своју амбасаду у Приштини. Кад би била реч о суђењу могло би се закључити да се Албин Курти труди да докаже да је неурачунљив, на чему би правни тим темељио његову одбрану. Али у међународним односима не важе правила о неурачунљивости неког ко се назива премијером да нешто спроведе у дело. Ако већ Курти не може или, како каже, неће то да уради, онда то није олакшавајућа околност, већ основ да се пронађе неко од политичара из редова Албанаца ко би дијалог Београда и Приштине покушао да оживи, после више од две године. Основ за тако нешто је да се спроведе у дело оно што је договорено из Брисела и да се формира ЗСО.

На Западу су свесни да њихово „чедо” не показује жељу за нормализацијом односа, већ на све начине покушава да подигне тензију и да изазове рат, у којем би Војску Србије увукао у сукоб с НАТО пактом. За то време, параполицијске снаге Приштине као и пре дведестак година биле би задужене за етничко чишћење и злочине над Србима, пре свега у Метохији. Колико је ситуација озбиљна сведочи да је председник Вучић најавио да ће затражити посебну седницу СБ УН посвећену ситуацији на КиМ, где се Срби хапсе под измишљеним оптужбама за наводне ратне злочине.

Да је све отишло предалеко сведочи и чињеница да је Србима ненаклоњен специјални изасланик Немачке за западни Балкан Мануел Сарацин приликом недавног обиласка севера Космета признао „да много Срба буквално пати” због присуства параполицијских снага на северу и да страхују да може нешто да им се деси. Упркос свему томе, председник Србије Александар Вучић је опрезан и без обзира на то што је очигледно да је Курти главни кривац за неуспех последње рунде дијалога, очекује нове притиске на Београд. Коментаришући саопштење ЕУ о кризи дијалога, председник Вучић каже да је ЕУ намеравала да укаже на страну која је више крива због изостанка напретка у дијалогу, али да су неке земље које су признале тзв. Косово тражиле да се став „уравнотежи”. „Ако пажљиво читате, намера је била да се више укаже на страну која је стварно крива, али онда су дошли из девет земаља, колико сам обавештен, које су тражиле да се не поистовети, није баш поистовећено, видели сте две-три реченице, али су тражили да се уравнотежи”, рекао је Вучић у Њујорку, где је одржано редовно заседање УН.

Министар спољних послова Ивица Дачић је коментаришући ноту коју је тзв. косовска амбасада у Бриселу послала свим сталним представницима земаља чланица ЕУ, жалећи се на изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака, закључио да је то био потпуни промашај. За „Политику” Дачић каже да је то показатељ да Курти нема свест о томе шта се од њега очекује, већ само мисли како ће да заокружи процес независности, како ће Србија да призна тзв. Косово и како ће да протера Србе са Космета. „И то је највећи проблем – што се показује да је његова политика једнострана, екстремистичка и главна препрека миру и стабилности у региону”, истакао је Дачић.

Поводом писма премијера привремених институција у Приштини европским званичницима и америчком шефу Стејт департмента, државни секретар у Министарству одбране Србије Немања Старовић рекао је да је сасвим извесно да је Курти приказао један висок степен нервозе, али да не треба потцењивати ништа што он чини. „Након неуспеле рунде преговора у Бриселу, а за неуспех је био искључиво крив сам Курти, током изјаве за медије чак се усудио да испред седишта Европске спољнополитичке службе саопшти веома директне и веома страшне претње, рекавши да Срби треба да пате и да плате. То је врхунски израз његове нервозе”, сматра Старовић.

Подсетио је да је Курти писма послао на адресе у Паризу, Берлину, Вашингтону и Риму и додао да је занимљиво анализирати зашто не и у Лондону када говоримо о пет држава Квинте, потом и свим државама чланицама ЕУ. „У тим писмима је навео ту врсту оптужби усмерену према европском медијатору Мирославу Лајчаку, која је апсолутно апсурдна. Тврдње су да су господин Лајчак и државно руководство Србије у дослуху и да ваљда заједно некако раде против њега, односно против Приштине”, истиче Старовић и додаје да „наравно да ни Курти, ни било ко други од претходних лидера привремених институција самоуправе у Приштини није говорио о томе да су они проалбански настројени за све ово време.”

Да би се одмрзнуо дијалог Београда и Приштине, све је очигледније да је потребно осим увођења „меких” санкција много оштрије казнити привремене инситуције. Тек заоштравањем већ постојећих санкција Приштини показаће се озбиљност међународних партнера Србије, САД и ЕУ, каже правник Милан Антонијевић. Сматра да Приштина не разуме тренутак у ком се налази, као ни озбиљност својих међународних партнера, али и оних који су на претходним рундама дијалога из ЕУ и САД били јасни да неће одустати од онога што је Приштина потписала, да неће одустати од захтева да Заједница српских општина буде формирана, како би се безбедност вратила на територију целог КиМ.

„Одмрзавање дијалога може да се деси у Приштини, и то је јасно речено и у Бриселу недавно. Слична порука је упућена пре неки дан у Њујорку из УН, где су и посредници Лајчак и Борељ били у разговору са лидерима из региона. Србија је имала конструктиван приступ и желела је да прави одређене помаке и да покуша да минимизира те активости Приштине на урушавању дијалога. Остаје обавеза од које нико не одступа, ни преговарачи са српске стране и посредници у дијалогу – да је потребно да буде формирана ЗСО. Санкције које могу бити заоштраване само ће показати озбиљност САД, ЕУ и сваке државе чланице понаособ”, каже за наш лист Милан Антонијевић.

А Срђан Граовац, аналитичар Центра за друштвену стабилност, каже да када се говори о томе како оживети дијалог Београда и Приштине, за који се већ годинама неретко говорило да је на апаратима, а од последњег састанка Вучића и Куртија у Бриселу чак и да је клинички мртав, морамо прво да укажемо на околности које су узроковале такву ситуацију. За „Политику” истиче да је први велики ударац дијалогу задао Рамуш Харадинај, који се као премијер привремених институција, револтиран неуспехом Приштине да добије чланство у Интерполу крајем 2018. године, одлучио се отпочне са блокадом српске робе на Космету. Сада већ по злу чувене Харадинајеве таксе од 100 одсто тада су изазвале кризу и напетост, не само у јужној српској покрајини већ и у преговарачком процесу који се тицао имплементације бриселског споразума из 2013. године, а о коме се, у том тренутку, углавном преговарало на нижем, експертском нивоу.

„Од тада па до данас, изузмемо ли подстицај који је преговорима дао специјални изасланик америчког председника Доналда Трампа Ричард Гренел, преговарачки процес у Бриселу налази се у ћорсокаку. Више се преговарало о решавању акутних кризних ситуација и о деескалацији напетости у јужној српској покрајини него ли о примени Бриселског споразума и даљој нормализацији односа између Срба и Албанаца. Долазак Куртија на власт само је погоршао ситуацију када говоримо о преговарачком процесу. Лидер Самоопредељења никад није ни крио да га преговори са Београдом не интересују и да, по његовом мишљењу, учешће у том процесу Албанцима ништа конкретно не може донети. Наиме, Курти сматра да Албанци већ имају скоро све прерогативе државности осим столице у УН, чије добијање је у доброј мери повезано са признањем нелегалне сецесије од стране Београда”, истиче Граовац.

Додаје да је свестан да то признање од стране владе у Београду лажна држава никада неће добити, а шансе да Косово буде примљено у УН практично не постоје. Управо зато Курти се нада потпуном краху преговора, након чега би Запад био приморан да тражи неко друго решење за Косово и Метохију. Курти очекује да би у тим околностима припајање Космета Албанији, која већ има место у УН и другим међународним институцијама, постало реалност и за земље политичког Запада. Пројекат стварања „велике Албаније”, чији је Курти отворени заговорник, тиме би добио замајац а његов сан о реализацији идеја призренске лиге постао би јава. Управо, зато Курти није ни заинтересован за преговоре и спроводи и политику терора над Србима. Дубоко је свестан да тиме спречава наставак дијалога и пребацује тему разговора са питања формирања Заједнице српских општина на питање деескалације. Такође, Курти на тај начин покушава да етнички очисти Космет од Срба, који су једна од кључних брана реализацији идеје „велике Албаније”.

„Сагледамо ли све поменуте чињенице постаје нам потпуно јасно ко је одговоран за стање у ком се преговарачки процес тренутно налази, али и ко има моћ да оживи преговарачки процес. Једино Вашингтон има довољно ауторитета да натера Куртија да прихвати дијалог, односно испуни обавезе из Бриселског споразума, или да га, уколико то не уради, натера да одступи. Теорије о томе да је Курти човек Немаца, Француза или Британаца суштински су погрешне. Европске земље, а нарочито Немачка крајње су ограниченог суверенитета у доношењу одлука, што је реалност од краја Другог светског рата и што је најбоље показала ситуација у вези с ратом у Украјини”, каже Граовац. Додаје да самим тим утицај Немаца на Куртија треба превасходно посматрати кроз призму одређених центара моћи у Вашингтону, који преко Берлина спроводе своју политичку агенду у Европи. Неминовно то нас доводи до закључка да ЕУ нема капацитета да успешно води преговарачки процес између Београда и Приштине, уколико не добије безрезервну подршку САД.

Мијачић: Неписмена нота и аматеризам без преседана

Координатор Националног конвента о ЕУ за Поглавље 35 Драгиша Мијачић оценио је да је „вербална нота” коју је амбасада Косова у Бриселу послала сталним представницима 27 чланица ЕУ, обавештавајући их о свом виђењу последње рунде дијалога у Бриселу, аматеризам у дипломатској комуникацији без преседана. Мијачић је на друштвеној мрежи „Икс” навео да „предугачка нота” углавном говори о томе колико је специјални изасланик Лајчак био пристрасан као преговарач. „Косовска амбасада у Бриселу послала је ’вербалну ноту’ сталним представницима ЕУ 27, обавештавајући их о резултатима састанка од 14. септембра. Ово писмо од осам страница (предугачко саопштење) углавном говори о томе да је Лајчак био пристрасан као фасилитатор, колико је Србија опструктивна страна и Косово конструктивно”, указује Мијачић. Додаје да је било шта рећи узалудно, јер, како каже, такав аматеризам у дипломатској комуникацији је без преседана.