Pogibija pilota sa dozvolom broj jedan

„Slavno je za otadžbinu mreti”, rekao je, prema predanju, pilot Mihajlo Petrović (1884–1913), prva žrtva srpskog vazduhoplovstva i jedan od prvih vojnih pilota u svetu nastradalih na zadatku. Poginuo je prilikom pripremnog leta za izviđanje Skadra, koji je tokom Prvog balkanskog rata opsedala vojska Crne Gore, a kojoj je Srbija kao pomoć poslala svoje tek stvoreno vazduhoplovstvo.

Petrović je rođen u selu Vlakča kod Kragujevca. Opredelio se za vojnički poziv, završio je Podoficirsku artiljerijsku školu. Na prvo mesto službovanja raspoređen je 1905. u Niš, a 1910. godine je prekomandovan u Beograd. Dve godine kasnije vojska je među starešinama tražila dobrovoljce za avijatičare, što je tada bila nova tehnologija. Petrović se prijavio i ta odluka ga je odvela u Etamp kod Pariza, gde se obučavao za pilota kod proizvođača aviona „Farman”. Prvi samostalni let obavio je posle svega dvadeset dana obuke, ispite je položio mesec dana pre ostalih iz grupe. U Francuskoj je dobio međunarodnu pilotsku licencu broj 979, a srpsku broj jedan.

U oktobru je počeo Prvi balkanski rat, Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka krenule su u borbu protiv Osmanskog carstva za konačno oslobođenje svojih krajeva. Srpska avijacija, piloti, prateće osoblje i avioni okupili su se na području Niša, gde je 24. decembra 1912. godine formirana Vazduhoplovna komanda. Turska vojska je proterana iz južnih delova Srbije i Makedonije, tako da se prilika za angažovanje vazduhoplovstva ukazala početkom 1913. pri crnogorskoj opsadi Skadra.

Za izvršenje tog zadatka formiran je Primorski aeroplanski odred sastavljen od četiri aviona i pratećeg osoblja. Razmešteni su kod sela Barbaluši u okolini Skadra, gde je uređen improvizovani aerodrom. Probni letovi su počeli 20. marta 1913. godine, u vazduhu se našao i Petrović.

Po jednoj verziji obavljao je trenažni let, a po drugim izvorima ipak se uputio prema obližnjim turskim linijama i obavio izviđanje. Kako god bilo, izvesno je da je po početku procedure sletanja jak nalet vazdušne struje udario u avion koji se propeo, a zatim počeo da ponire. Jačina udara izbacila je Petrovića iz aviona i on je poginuo pri padu, a avion je uništen. Prizor je potresao svedoke ove tragedije, ali su srpski piloti kasnije obavili izviđačke letove, što je privuklo pažnju mnogih armija jer je to, posle italijanskog rata u Libiji, bila jedna od prvih upotreba avijacije u vojne svrhe. Zabeležen je izveštaj ratnog izveštača „Politike” u kome se navodi da su srpske i crnogorske jedinice sa oduševljenjem reagovale na pojavu srpskih aviona, „da klicanju nije bilo kraja kada u visini ugledaše avion, čija su krila bila prevučena bojama naše trobojke”.

Petrović je sahranjen u Barbalušima, a po završetku balkanskih ratova je ekshumiran i uz najviše počasti sahranjen na Cetinju. Na zahtev porodice njegovi posmrtni ostaci su 1931. godine preneti na Novo groblje u Beogradu. Odvažni pilot, jedan od pionira srpskog vazduhoplovstva, od svoje pogibije je deo istorije, u njegovu čast vojni deo aerodroma u Nišu danas se zove „Narednik-pilot Mihajlo Petrović”.

Sećanje na odvažnog pilota danas neguje i Vazduhoplovna fondacija „Pilot Mihajlo Petrović”, čiji je osnivač i rukovodilac Boriša Mandić, vojni pilot-instruktor u penziji i neumorni vazduhoplovni entuzijasta. Kako kaže, fondacija radi na tome da obnovi i sačuva rodnu kuću Petrovića u Vlakči, da trajno uredi njegov grob, zalaže se za izgradnju spomenika na primerenoj lokaciji i da se 20. mart proglasi za Dan vazduhoplovnih žrtava. Osim toga, 29. maj obeležavaju kao Dan pilota Srbije u znak sećanja na prvi samostalni let Petrovića u Francuskoj 1912. godine, a svakog juna organizuju takmičenje pilota aviona Memorijal „Pilot Mihajlo Petrović”.