Bavaništanci u čast lekovitog bilja

Bavanište – Među nepreglednim njivama kukuruza, suncokreta, soje, šećerne repe, požnjevene pšenice, korak sa ratarima dobro drže bavaništanski uzgajivači lekovitog i začinskog bilja. I ne samo da su im za petama, već su se izborili za najveće plantaže u Srbiji, ali i za mali predah, da usred sezone, naprave „Dan lekovitog bilja”,  okupe se, razmene iskustva, prikažu proizvodni asortiman, pa i da se pohvale tradicijom.

„Proizvodnja traje neprekidno od 1959. godine. Zahvalni smo našem Bavaništancu, Stevanu Brdarskom, koji je po poznavanju ove oblasti bio među prvima u nekadašnjoj SFRJ i ove kulture presadio ovde, da bi se danas proizvodnja proširila na oko 600 hektara. Imamo tridesetak članova, ali u Bavaništu nema kuće koja se nije bavila ili se još ne bavi lekovitim biljem i začinima. Oko 60  porodičnih gazdinstava radi na veliko, minimum dva do tri jutra”, priča za „Politiku” Zoran Tomić, iskusni proizvođač lekovitog bilja iz Bavaništa. predsednik Udruženja „Bilje” Bavanište, koje postoji pet godina.

Retko se u nas čuje dobra priča sa njive, da se ljudi ne žale. Odgovor delom leži u činjenici da lekovito bilje leči i besparicu, pa se od njega može  „ubrati” i  više 1.000 evra po hektara.  Bavaništanaci ne posustaju, već poslednjih nekoliko godina asortiman šire, pa su na oranicama osim kamilice, mente, melise, peline nane, matičnjaka, danilove trave, ehinacee i estragon artičoka, a od začinskog bilja bosiljak i origano, dok je beli slez u stagnaciji.

U ovom kraju radi i Institut „Josif Pančić” sa kojim ovdašnji proizvođači imaju odličnu saradnju, pre svega oko edukacije i saveta, a čajevi, melemi, tinkture, sokovi i začini putuju i u inostranstvo. U Bavaništu je sirovina, pa su tu i najveći prerađivački pogoni u Srbiji. Tajna je, kažu, dobra zemlja, iskustvo i tradicija, ali ima i kultura koje ne uspevaju, kao što su smilje i lavanda.

„Mladi ipak više biraju ratarstvo, jer je to mnogo manje ručnog i više mašinskog rada, a kalendar potvrđuje da mi prvi ulazimo u njive u martu i poslednji izlazimo u kasnu jesen. Uglavnom sami proizvodimo i rasad, pa još dok traje ubiranje, kreće i priprema zemljišta. Sleduju oranje, friziranje, sadnja i onda mnogo kopanja, jer mi moramo da opravdamo ono ’lekovito’, a to znači da ne sme da uđe ništa što ne valja, pa se sve radi isključivo ručno, od struka do struka. Pa dalje idu berba, sušenje, prerada”, priča Nenad Dimitrijević, predsednik Udruženja „Bilje”. Ovde je reč uglavnom o proizvodnji za poznatog kupca, roba se predaja sušena ili u sirovom stanju. Trenutno je na poljima završeno ubiranje prve  berbe artičoke, vršidba semena melise, u toku je i drugi otkos melise i nane, skidanje pelina, a peti otkos artičoke će pristići u decembru. U međuvremenu se sprema sadni materijal.